2. Самуило 2

Давид помазан за цара

1После тога Давид упита ГОСПОДА: »Да ли да одем горе у неки Јудин град?«

А ГОСПОД рече: »Иди.«

Давид упита: »Куда да идем?«

»У Хеврон«, одговори ГОСПОД.

2Тако Давид оде онамо са своје две жене, Ахиноам из Јизреела и Авигајил, удовицом Навала из Кармела. 3Давид поведе са собом и људе који су били с њим и њихове породице, па се настанише у Хеврону и околним градовима. 4Онда Јудеји дођоше у Хеврон и тамо помазаше Давида за цара над Јудиним племеном.

Када су Давиду рекли да су житељи Јавеш-Гилада сахранили Саула, 5он им посла гласнике с поруком: »Благословио вас ГОСПОД што сте показали овакву љубав према свом господару Саулу тиме што сте га сахранили. 6Нека сада ГОСПОД вама покаже своју љубав и верност, а и ја ћу вам узвратити добрим зато што сте то учинили. 7Сада будите јаки и храбри, јер ваш господар Саул је мртав, а мене је Јудино племе помазало за свога цара.«

Давидова војска се сукобљава са Сауловом

8У међувремену је Авнер син Неров, главни заповедник Саулове војске, узео Сауловог сина Иш-Бошета и одвео га преко у Маханајим, 9па га поставио за цара над Гиладом, Ашуријем, Јизреелом, Ефремом, Венијамином и целим Израелом. 10Иш-Бошет син Саулов имао је четрдесет година када је постао цар Израела и владао је две године. Али Јудино племе је подржавало Давида. 11Давид је у Хеврону владао над Јудиним племеном седам година и шест месеци.

12Авнер син Неров оде са слугама Иш-Бошета сина Сауловог из Маханајима у Гивон. 13Јоав син Церујин и Давидове слуге изађоше им у сусрет код језерцета Гивона. Једни седоше с једне стране језерцета, а други с друге.

14Тада Авнер предложи Јоаву: »Нека младићи устану и побију се прса у прса овде пред нама.«

»Добро«, одврати Јоав.

15Онда одредише једнак број младића – дванаесторицу из Венијамина за Иш-Бошета сина Сауловог и дванаесторицу од Давидових слугу. 16Сваки од њих зграби свог противника за главу и зари му бодеж у бок, па падоше заједно. Због тога се то место у Гивону зове Хелкат Хацурим#2,16 Хелкат Хацурим значи »поље бодежâ«..

17Тога дана се поведе жестока битка и Давидове слуге поразише Авнера и Израелце. 18Тамо су била три Церујина сина: Јоав, Авишај и Асаел. Асаел је био брз као газела, 19па он појури за Авнером, не скрећући ни лево ни десно док га је гонио.

20Авнер се осврну и упита: »Јеси ли то ти, Асаеле?«

»Јесам«, одговори он.

21Тада му Авнер рече: »Скрени десно или лево. Ухвати неког младића, па њему отми оружје.«

Али Асаел не хтеде да престане да га гони.

22Авнер поново опомену Асаела: »Престани да ме гониш! Што да те убијем? Како бих онда могао да изађем на очи твом брату Јоаву?«

23Асаел опет одби да прекине потеру, па му Авнер зари задњи крај свога копља у трбух. Копље Асаелу изађе на леђа и он паде и остаде на месту мртав. Ко год је наишао на место где је Асаел пао и умро, застао је.

24Али Јоав и Авишај наставише потеру за Авнером и у сутон стигоше до брда Аме близу Гије, на путу према гивонској пустињи.

25Тада се Венијаминовци окупише иза Авнера, саставише чету и заузеше положај на врху једног брда.

26Авнер довикну Јоаву: »Зар треба довека да нас прождире мач? Зар не схваташ да ће се ово горко завршити? Колико ћеш још чекати да наредиш својим људима да престану да гоне своју сабраћу?«

27»Тако ми Бога живога«, одврати Јоав, »да ниси проговорио, моји људи би наставили да гоне своју сабраћу до јутра.«

28Онда Јоав дуну у овнујски рог, и сва његова војска се заустави – више нису гонили Израел ни борили се.

29Авнер и његови људи су целу ту ноћ ишли кроз Араву. Прешли су преко реке Јордан, продужили кроз цео Битрон и стигли у Маханајим.

30Јоав се врати из потере за Авнером и окупи сву војску. Осим Асаела, недостајало је деветнаест Давидових војника. 31Давидове слуге убиле су три стотине шездесет Венијаминоваца који су били с Авнером. 32Асаела узеше, па га сахранише у гробници његовог оца у Витлејему. Потом су Јоав и његови војници ходали целу ноћ и стигли у Хеврон пред свитање.

Currently Selected:

2. Самуило 2: SB-ERV

Highlight

Copy