Božija reč leči rane srcaUzorak

Nevolje kao lek

Dok prolazimo kroz probleme i patnje, retko koja osoba razmišlja o Božijoj ljubavi. Borimo se sa mislima da nas je Bog napustio ili nas kažnjava. Osetimo bol u srcu, shvatamo da ne možemo da rešimo problem, čak ni da ga dugo nosimo. Kada dođu takvi momenti treba da razmišljamo o Božijoj ljubavi. Našem srcu je potrebno ponavljati stihove iz poslanice Rimljanima 8:28: Znamo da Bog u svemu radi za dobro onih koji ga vole... Kakvo dobro može doneti izdaja prijatelja, smrt voljene osobe, pritisci? Petar nam o tome piše. Ona (stradanja) su tu da vaša vera – dragocenija od zlata koje se proverava vatrom – bude proverena i donese vam pohvalu, slavu i čast prilikom otkrivenja Hrista. (1. Petrova 1:7)

Hajde da ponovo prođemo kroz isto pitanje. Kakvo dobro nam donose patnje od kojih nam srce tuguje, a oči se pune suza? Večno dobro. Večno mudri Bog je isplanirao da koristi svaku nevolju, izdaju, patnju, problem i greh za naše večno dobro. Bog radi na našim srcima kroz nevolje. Uči nas da se pravo zadovoljstvo ne nalazi u izbavljenju od nevolja, već u oslanjanu na našeg nebeskog Oca. Što više vidimo svoju slabost, nemoć i greh više ćemo se oslanjati na Božiju snagu i Hristovu pravednost.

Hrišćani imaju floskulu koju koriste da opišu slabost. Svi smo čuli da istinski velika osoba kleči pred Bogom. Šta ako su nevolje te zbog kojih hrišćani padaju na kolena? Vratimo se na stih koji nam piše Petar. Ako ste u Hristu, nevolje će vam doneti nagradu kad On dođe. Kad sagledamo sve, zar nevolje nisu pokazatelj Božije ljubavi. Ona nas odvajaju od greha i približavaju Bogu. Parafraziraću Sperdženov citat: Sve što me natera da se molim je blagoslov.

Dalja čitanja: Psalam 130, 1. Petrova 1