Sloboda od kriviceUzorak

Ugodimo Bogu umesto krivici

Iako nam osećaj krivice uglavnom pomaže da uvidimo svoju grešku pred Bogom, pokajemo se i pronađemo mir u njegovoj milosti, ponekad se dešava da nas osećaj krivice zavarava. To može biti posledica našeg srca koje u sebi slavi nekog drugog umesto Boga u određenom aspektu života. Ponekad nam više znači zadovoljenje ljudi nego Boga.

Zamislite sledeću situaciju: Imate najboljeg prijatelja kog poznajete još od svog detinjstva. U međuvremenu, vi ste se obratili ali vaš prijatelj nije. On i dalje ne poznaje Boga, međutim, ne živi toliko moralno pokvarenim životom. On kaže: „Nisam tako loš. Zapravo sam prilično dobar kakvih ljudi ima danas... Volim da pomažem siromašnima, duboko poštujem žene i ljude koji su slabiji od mene, trudim se da nikome ne činim zlo i da se niko ne oseća neprijatno pored mene“. Ipak, vi znate da je on uprkos svemu daleko od Boga, da ga ne voli u svom srcu, te da je potrebno da mu kažete evanđelje – a i Bog to očekuje od vas, zar ne? Ali, evanđelje može da bude malo... grubo? Ono nam pokazuje sliku nas koju ne želimo da vidimo. Dvoumite se a onda započnete razgovor i, pre nego što ste se osvestili, vaš prijatelj se mnogo uvredio jer ga Bog vidi na tako loš način. Nakon tog razgovora više ništa nije isto, a vaše prijateljstvo se gasi. „Da li da mu se izvinim, opravdam i nastavim da se družim s njim, više nikada ne spominjući taj uvredljiv deo evanđelja? Ipak je on moj prijatelj iz detinjstva? Uvredio se pa... sigurno postoji i moja krivica u svemu ovome.“ – mislite.

Ovakav stav duboko vređa našeg Gospoda. Njime pokazujemo nepoverenje u Boga i njegovo evanđelje. Smatramo da bolje od Boga znamo šta je prava ljubav. Ovo je samo jedan od primera, međutim, spektar sličnih situacija je mnogo širok... Podstičem vas da razmišljate o tome dok kao crkva radite crkvenu disciplinu, dok propovedate Božiju reč (bilo vernim ili nevernim ljudima), u svojim prijateljskim odnosima sa drugim ljudima...

Ako nas naša srca okrivljuju za to što smo bili verni Bogu, jedino mesto na koje možemo tada da odemo jeste Božija reč. Uverimo se da je ona istinita, da Bog zna najbolje, da je njegova ljubav najčistija i na kraju da je Bog jedini dostojan našeg slavljenja. Ne trebaju nam potvrde ljudi na zemlji koji se protive Božijoj volji. Treba nam Božija potvrda. Neka nam motivacija za život bude da čujemo njegove reči odobrenja: „Dobro, dobri i verni slugo.“ Razmišljajmo o ovim istinama i molimo se Bogu da ih učini stvarnim u našim srcima, jer će tada nestati krivica, a naša srca će biti ispunjena radošću što smo verni našem Spasitelju.

Dalja čitanja: Jovan 17,17; Psalam 63; Danilo 6