Prava srećaUzorak

Srećni su siromašni duhom

Matej 5:3 Blago siromašnima duhom, jer njihovo je Carstvo nebesko.

Gde se krije prava sreća? Mnogi ljudi imaju svoje mišljenje o ovome, ali Isus kaže da prava sreća počinje kada smo siromašni duhom. Šta je siromaštvo duhom? Siromaštvo duhom je stanje srca. Kakvo stanje srca? Isus koristi reč za siromašto koja znači da je neko toliko siromašan da mora da prosi. Isus je doslovno rekao: Blago onima koji su duhovni prosjaci. Zbog greha ceo ljudski rod je postao duhovno siromašan. Svaki čovek je siromašan duhom ili duhovni prosjak, ali Isus kaže da su blaženi oni koji to shvate i priznaju. Ovo su ljudi koji su se susreli sa Bogom. Dok se nisu susreli sa Bogom možda su i imali neko visoko mišljenje o sebi, ali kada su pogledali u Boga i Božiji standard pravednosti, shvatili su da su daleko od toga, da je njihovo srce duboko grešno, njihovo stanje bez Hrista je beznadežno, bespomoćni su i sami ne mogu ništa. Shvatanje ovoga ih je učinilo poniznima.

Zašto je Isus na prvo mesto kod ovih blaženstava stavio siromaštvo duhom? Zato što je suprotno od ovog duhovni ponos, a ponos drži ljude daleko od spasenja i od Carstva nebeskog. Ponosna osoba vidi samu sebe vrlo uzvišeno, a kada neko vidi sebe uzvišeno, takva osoba ne može da vidi Hrista koji je uzvišen. Kako neko može da vidi uzvišenost Božije milosti kojom Bog spasava grešne ljude, ako o sebi ima jako dobro mišljenje? Bez siromaštva duhom nema dalje, i nema hrišćanskog života bez poniznosti. Poniznost je kao koren iz kog rastu svi drugi plodovi i sve druge dobre karakteristike. Poniznost koja dolazi iz shvatanja koliko je Bog uzvišen, pravedan i svet, a koliko sam ja mali i grešan, stvara u mom srcu jednu slomljenost, zbog koje ja ostavljam sve visoke misli koje sam ranije imao o sebi. Počinjem da se praznim od sebe, čupa se koren ponosa koji je u srcu, da na to mesto može da se zasadi koren poniznosti i tada mogu da se ispunim pravim bogatstvom koje dolazi od Boga.

Kako da budem siromašan duhom? Zapravo, ne postoje dela koja mi treba da uradimo da bismo postali siromašniji duhom, i da bismo postali ponizni. Vi i ja ne možemo da učinimo sebe poniznima. Potrebna nam je Božija milost u ovome. Ali ono što mi radimo jeste da odgovaramo na ono što Bog radi. Koji je naš deo u ovome? Prvo, ono što treba da radimo je da gledamo na Boga i da ga upoznajemo. Kada čitamo o tome kakav je Bog, kada čitamo o njegovom zakonu koji traži potpunu poslušnost ili kada slušamo Isusove reči koje nam otkrivaju duboku grešnost naših srca, tada se u nama razvija poniznost. Svakog dana otvaram Bibliju i želim da vidim Boga. Dolazim u crkvu nedeljom jer želim da vidim Boga. Drugo, sve one stvari u mom životu koje čine da sebe cenim ili koje čine da budem ponosan, moram da ostavim sa strane. Bogu uvek moram da dođem praznih ruku, bez ičega što će me iskušati da se pred njim hvalim. Treće, molim Boga za to da u meni izgradi poniznost. Kako ćete znati da je u vama posađen koren poniznosti, i da iz tog korena malo po malo polako rastu divni plodovi? Naš život će se polako okretati od nas samih ka Bogu i ka drugim ljudima. Polako će nestajati naš ego, shvataćemo da se ne vrti sve oko nas, već da je Bog najvažniji, a druge ćemo početi da gledamo i volimo kao sebe.

Šta dobijam ako sam siromašan duhom i ako u tome rastem? Blago onima koji su siromašni duhom, jer njihovo je Carstvo nebesko. Onog momenta kada se ja sklonim sa trona u mom životu i kada ja prestanem da vladam u mom životu, tada u moje srce dolazi Isus da živi i vlada, a sa njim u meni počinje da živi Carstvo nebesko. Svaki jedan koji se ponizno pokaje pred Gospodom, svaki jedan koji ima slomljeno srce zbog prepoznavanja sopstvenog greha, postaje neko ko u duhovnom smislu dobija ogromno bogatstvo. To Bog želi da učini sa nama. On želi da prepoznamo svoje duhovno siromaštvo i da nas onda on obogati. Ako ostanemo ponosni, ostaćemo uniženi. Ako postanemo ponizni, Bog će nas uzvisiti. Blago onome ili srećan je onaj koji je siromašan duhom.

Dalja čitanja: Luka 18:9-14; Poslovice 16:5; Isaija 6:1-7; Isaija 57:15.