UZMI SVOJ KRST

Da li želiš da slediš Isusa?

Ne žele svi.

Čitaj evanđelja: Desetine hiljada ljudi privučeno je Isusu, ali najviše nekoliko stotina je postalo njegovim učenicima.

Mnoge je iskreno privukao Isus (kako može biti da ne budeš privučen?), ali nisu bili voljni da se posvete životu učeništva. Izgovarali su se, kao: „Gospode, dozvoli mi da prvo odem i sahranim svoga oca“ (Luka 9:59). U prvom veku, to je bio način da se kaže: „Dozvoli mi da sačekam dok mi roditelji ne umru da bih mogao da dobijem porodično nasledstvo i da budem bogat; onda ću doći za tobom.“ Još jedan izgovor? „Ja ću za Tobom, Gospode, ali mi prvo dozvoli da se oprostim sa svojim domaćima.“ (stih 61). To znači, daj mi još malo vremena pre nego što se obavežem.

To mnogi od nas rade: odlažemo, klackamo se, nalazimo izgovore. Slično počinjanju dijete, vežbanja ili spremanja ormana, odugovlačimo: „Uradiću to kasnije.“ Ali kasnije retko dolazi.

A šta je Isus rekao? „Ostavi mrtve neka sahranjuju svoje mrtvace“ (stih 60).

To našim modernim ušima zvuči neljubazno, ali nije; bilo je samo otvoreno. Isus je rekao: „Možete to učiniti, ali ako odaberete taj put, on će vas odvesti u smrt, a ne u život.“

Vidiš, Isus nije molio, manipulisao ili zastrašivao. Prinuda nije plod Duha. On nije obarao ruku, ili ponudio bolju reklamu; jednostavno je pozvao. I kada su ljudi oklevali ili su se izgovarali . . .

Pustio ih je da odu.

Možeš li zamisliti da kažeš ne Isusovom pozivu?

Mogu.

Ako živiš dovoljno dugo, neizbežno ćeš odbiti neki poziv zbog čega ćeš kasnije zažaliti. Ja jesam. Srećom, mogu da se setim samo nekoliko prilika u svom dosadašnjem životu gde sam kasno uvideo da sam kraljevski promašio. Ali sve do danas, kada ih se setim, žalim zbog tih svojih odluka.

Imaš poziv pred sobom da postaneš Isusov učenik.

Šta ćeš reći?

Koje pozive Isus upućuje tvom srcu i životu? Da li je Isusov Duh podstakao tvoje srce na nešto? Da li to slediš? Šta možeš učiniti danas da kažeš da Isusovim pozivima?