Slavljenje BogaUzorak

Radost nečinjenja

Postoji mnogo dublji nivo slavljenja, onaj na kome nismo u mogućnosti da se izrazimo verbalno ili neverbalno – gde smo potpuno pasivni. Najveće i najintenzivnije slavljenje se dešava kada ne možemo ništa drugo nego da budemo zadivljeni, kada ostanemo bespomoćni i bez reči od divljenja i zahvalnosti, kada samo sedimo i posmatramo kako Bog radi.

Da li ste se ikada našli u situaciji u kojoj niste mogli ništa da kažete ili uradite? Neko je uradio nešto izuzetno divno, a vi niste bili u stanju da uradite ništa osim da ste zahvalni? Možda je osoba otišla, a vi ste poželeli da je pronađete da biste rekli koliko cenite ono što je učinjeno. A možda ste se osećali frustrirano, i deo vaše radosti je oduzet jer nije bilo moguće izraziti svoju zahvalnost. Po prirodi stvari, uvek osećamo da nešto moramo da uradimo.

Nisam rekao da ništa ne osećamo, već da ništa ne radimo. Ovo je, kaže Isaija, najbolji način da živimo — način na koji Bog želi da živimo. To predstavlja najveću radost koja postoji. I iako smo bespomoćni – kao da samo stojimo širom otvorenih usta – Bog vidi kako se osećamo i zna da smo zahvalni.