Dati sve…i ponovo dobiti to nazadUzorak

Trajno nasleđe

Pitanja koja postavljamo, razlikuju se u zavisnosti od perioda života. U dvadesetim godinama, pitamo se: "Ko će biti moj bračni partner, ili kakva će mi biti karijera?" U tridesetim, počinjemo se pitati: "Kako da se utvrdim u karijeri i kakva će mi biti deca?"

Četrdesete nas vode do pitanja: "Da li je ovo posao koji je stvarno bio moja želja, i zašto je život tako težak?" U pedesetim, pogled upiremo i unazad i unapred: "Kako to da su stvari do sada ispale takve, i šta je značajno što mogu učiniti u narednih dvadeset pet godina?"

U šezdesetima, postavljamo jednostavnija pitanja: "Hoće li me zdravlje služiti, i kada ću videti svoje unuke?" Sedamdesetih, počinjemo se osvrtati i pitati: "Je li bilo vredno svega, ili, hoće li se iko sećati?"

Prilično je verovatno, da će u osamdesetim godinama, naše materijalno biti manje značajno. Sa druge strane, nematerijalna dobra će biti ona koja nas jako raduju:

• Telefonski poziv prijatelja
• Dodir supružnikove ruke
• Mirna šetnja uz posmatranje Božijeg stvorenja
• Prisustvo tvoje dece
• Smeh tvojih unučića

Neobična stvar u vezi životnih pitanja, jeste da su ona koja postavljamo pri kraju, trebala biti postavljena na početku. Teško je oblikovati smislen život bez razmišljanja o našem kraju: čemu se nadamo, o čemu sanjamo? Sve to se tiče našeg života, naše porodice, naše dece.

Nadam se da neka od pitanja koja odlažemo - o našoj smrtnosti, o osećaju značaja i uspeha - možemo razmatrati upravo sada. I da ćemo otkriti da ne govorimo o završecima, nego o trajnom nasleđu.

Primena: Kako za tebe izgleda uspeh? Da li će uspeh drugačije izgledati kada budeš pri kraju života?