Biblijski pogled na društvene promeneУзорак

Predajmo sebe

U današnjem odlomku (Marko 6:35-36), položaj u kojem nalazimo učenike je veoma sličan onome sa čim se mnogi od nas suočavaju dok danas putuju sa Isusom.

Iscrpljeni zahtevima da slede Isusa i služe drugima, učenici su želeli odmor. A onda, njihovo kratko olakšanje prekida okupljanje velike gomile sa, bez sumnje, mnogo zahteva.

Kako pada veče, učenici su uznemireni što gomila ne pokazuje znake da će otići, iako je mesto pusto i nema hrane. Njihov impuls je da zamole Isusa da ih otpusti, ništa se ne može učiniti.

Često želimo da uradimo isto sa onima čije potrebe prevazilaze naše mogućnosti da ih zadovoljimo. Naša tendencija je da se fokusiramo na probleme, a ne na mogućnosti. Jednako tako, baš kao i učenici, mi težimo da problem u potpunosti gurnemo na Isusa da ga reši, umesto da Ga pitamo kako bismo mogli da radimo zajedno. Mnoge naše molitve su više poput zahteva učenika — Isuse, molim te, skini ovu odgovornost sa naših ruku!

Razmisli:

Bez Božije vernosti, borili bismo se da sastavimo kraj s krajem bez nade da će se život ikada promeniti. Ali Božija reč je usađena u srca onih koji veruju i dala nam je apetit da radimo zajedno kako bismo videli Njegovu preobražavajuću moć.

Učenici su imali ograničena sredstva, ali ih je Isus umnožio da nahrani ogromno mnoštvo. Koje resurse imaš ti, a koje bi Bog mogao umnožiti i iskoristiti za blagoslov tvoje zajednice? To možda nisu samo materijalni resursi, nego veštine ili vreme.