Sebičnost

Danas smo fokusirani na to da se oslobodimo nečega što je u današnjem svetu sve češće: sebičnost.

Ono što činimo, ne samo u crkvi, već i van crkve, ne može se raditi u duhu sebične ambicije ili uobraženosti. Naši motivi su važni, bez obzira da li smo na poslu, u školi, sa prijateljima, sa porodicom, na pijaci ili služimo na mestu vođe.

Pitanje koje bi trebalo da sebi postavimo nije: „Šta je najbolje za mene?“ Umesto toga, trebalo bi da se zapitamo: „Šta je najbolje za Carstvo Božije?“ Naša ambicija treba da bude da pronađemo najbolji način da izvršimo savršenu Božiju volju.

U Filipljanima 2:3-4 kaže da ništa ne činimo radi sebičnog isticanja, niti častoljublja. Ništa - znači ništa. Koliko će naši životi izgledati drugačije, ako činimo sve za dobro Carstva Božijeg umesto za svoje dobro?

1. Korinćanima 10:24 odražava ovaj princip, gde se navodi da niko ne treba da gleda, ili traži svoje dobro, već dobro drugih. Koliko bi drugačije izgledala crkva da svi rade imajući na umu dobro drugih? Koliko bi svet izgledao drugačije da niko ne deluje iz sebičnih ambicija, nego za dobro drugih?

Sledeći put kada pokušamo da uradimo bilo šta za druge ili za Gospoda, zamolimo Ga da nam otkrije da li to činimo iz sebičnih motiva.