Stav srca dok čekamo Božić: Dnevna božićna pobožnostUzorak

Mi smo bića koja vole udobnost. Živimo u kulturi koja se vrti oko lagodnosti, udobnosti i sigurnosti. Radije biramo opcije gde možemo ostati u svojim ugrejanim automobilima, bez potrebe da izlazimo. 

U bioskopima sedimo u naslonima koji se spuštaju kako bismo mogli leći dok gledamo. Jednim klikom ulazimo pravo u garažu i možda propuštamo prilike za razgovor sa našim komšijama. 

Iako ove male udobnosti same po sebi nisu loše, opasnost udobnosti je što je tako lako početi obožavati ih. To postaje očigledno kada kažemo „ne“ svetim, nesputanim i predivnim prilikama na koje nas Bog poziva jer se bojimo izaći iz svoje zone udobnosti. 

Žudnja za udobnošću počinje da se uvlači u druge delove naših života, pa živimo zatvorenije, glavom usmerenom prema dole i stisnutim rukama.  

Prekomerna želja za udobnošću ukazuje na narušen odnos: ne verujemo u potpunosti u Božiju dobrotu i snabdevanje. 

Ako verujemo da je naš Bog dobar i da je za nas, tada možemo znati sa sigurnošću da će nas kroz ono na šta nas poziva, On i voditi. Isus obećava da će nam obezbediti sve što nam treba, tako da se ne trebamo plašiti da zakoračimo u nepoznato. 

Kada u potpunosti i slobodno verujemo Bogu, prirodnije živimo uzdignute glave da možemo uočiti potrebe ljudi oko nas i otvorenih ruku kako bismo davali sebe drugima u skladu sa Božijim srcem velikodušnosti. 

Razmišljanja:

• U kojim područjima života ti je teško da veruješ Bogu? 
• Kako za tebe izgleda poverenje u ovom božićnom vremenu? 
• Čega se bojiš da bi se moglo dogoditi kada bi živeo/la sa otvorenošću prema onome što može da bude neugodno?  

Neka te Bog svih uteha ojača danas dok otvaraš svoje ruke i veruješ mu.