Stav srca dok čekamo Božić: Dnevna božićna pobožnostUzorak

Nada je čudna stvar. Lako je imati je dok nam nije potrebna; lako se držati nje dok nešto ne krene po zlu. To je reč koja krasi naše molitvene dnevnike i umetnička dela na našim zidovima. Toliko je sveprisutna u našoj kulturi, da smo možda izgubili njenu moć.

Jevrejima 6:19 nam kaže da je nada koju imamo kroz Božijeg Sina, Isusa, sidro naše duše.

Baš kao sidro koje drži ribarski čamac na mestu kroz besnu oluju, to čini i Hristova nada kada se svet oko nas pomera pod našim nogama. Kada više nemamo odgovore. Kada smo spremni da odustanemo.

Baš kao David kada je njegov rođeni sin krenuo da ga svrgne ili kao Marija kada ju je potresla vest da će nositi Božjeg sina u svojoj devičanskoj utrobi, pozvani smo na sveto prianjanje, prianjanje uz Boga koji nam obećava pravu i trajnu nadu, onda kada se čini da se svet raspada. Poput sidra, nada koju imamo kroz Hrista je čvrsta, prisutna i nepokolebljiva.

Razmišljanje:

• Kako možeš da pomeriš Hristovu nadu od lepe, apstraktne ideje do opipljivog užeta za spasavanje u vremenima konfuzije i nevolje?
• Koje stavove srca nosiš tokom ove božićne sezone, a koji ometaju tvoju sposobnost da se nadaš?
• Gde još u Svetom pismu možeš da se podsetiš da čvrsto stojiš u Njegovoj nadi i da su tvoje misli usmerene ka Njegovoj čvrstoj i trajnoj nadi?

Drži se Božije nade danas, i neka ona bude sidro tvojoj duši.