Promenjen život: Prihvatanje identitetaUzorak

Promena našeg unutrašnjeg dijaloga

Kada neko želi da mu se predstaviš, šta ti obično dođe na um? 

Moj unutrašnji dijalog nije uvek bio pravi odraz žene kakvu je Bog stvorio da budem. Da mi On nije pomogao da promenim moj unutrašnji dijalog, moj odgovor bi vrlo lako mogao biti ovakav: “ Ja sam 45-godišnja mama dvoje dece koja nije tako mlada kao što je nekad bila, i ima sede vlasi i bore da to dokaže. Udata sam već 25 godina, iako mnogo vičem. Prema mišljenju mog doktora, gojazna sam. Ne mogu da dišem kada trčim, i više volim slatkiše i čips od spanaća. Ja sam pastor u našoj crkvi, ali sam totalno nekvalifikovana i imam previše toga u mojoj prošlosti da bi zaista mogla biti delotvorna u službi.” 

I dok ovaj odgovor možda otkriva moj bračni status, težinu, pol, godine, posao i još neke laži koje mi svet servira, to ipak ne opisuje ko sam ja zaista. Iako su neke od tih stvari istinite, to nije ono što je zaista bitno. To su samo okolnosti, a ne moj identitet. 

Prva i najvažnija stvar je da sam ja Božije dete. Stvorena sam sa namerom i sa određenim ciljem. Ja sam predivno remek delo, koje je Stvoritelj univerzuma umetnički satkao. Ja ovo znam sada, ali tranzicija od mog prvog odgovora do ovog drugog se nije desila preko noći. 

Kada sam prvi put osetila da me Bog zove u službu za žene, osećala sam se svakakvom, samo ne lepom. Bilo je užasno teško da stojim za propovedaonicom i govorim ženama da su predivno stvorene, na Božiju sliku, jer nisam verovala da je to istina i da važi i za mene. Molila sam Boga da mi pomogne da vidim ono što On vidi kada pogleda na mene, i stavila sam svoje pouzdanje u Njegovu sposobnost da promeni moju perspektivu. 

Nakon godina praktikovanja predavanja i pouzdavanja u Njega, sada sam sposobna da vidim sebe kao prelepu ženu. I to ne zavisi od mog odraza u ogledalu. To dolazi od unutrašnjeg mira i prihvatanja da On ne pravi greške. Dovoljno je da me je On stvorio i govori mi da sam prelepa.

Prihvatanje onoga šta Bog kaže da mi jesmo, menja naše samopouzdanje. Znanje da je On dobar i verovanje da smo stvoreni upravo kako je On želeo, uliva život u nas. Kada shvatimo koliko nas On voli upravo takve kakvi jesmo, to otvara mogućnost za nas da više volimo sebe. Promena našeg unutrašnjeg dijaloga se ne dešava odmah, i ne možemo to učiniti sami. Moramo ga zamoliti za pomoć. 

Korak borbe:

Ako se boriš sa svojim identitetom, zamoli Boga da ti pokaže kako te On vidi. Zamoli ga da ti pomogne da identifikuješ laži koje veruješ u vezi sebe i počni da zamenjuješ te laži istinom. On će biti sa tobom koliko god bude potrebno, ponovo i ponovo, dok ne poveruješ da si dostojna, prelepa, sposobna i draga. Bez obzira koliko dugo slediš Isusa, ako je tvoj opis sebe i malo manji od onoga šta On kaže u vezi tebe, onda treba prionuti na posao. Zamoli Boga da ti pomogne da zaista prihvatiš svoj identitet u Hristu.