Duboko formiran životUzorak

“Ritmovi duhovnog sagledavanja”

U ovim pobožnostima, istražićemo pet vrednosti u kojima treba duboko da budemo oblikovani: (1) ritmovi duhovnog sagledavanja; (2) rasno pomirenje; (3) unutrašnja ispitivanja; (4) seksualna celovitost; i (5) misionarska prisutnost. 

Prvo, suočeni sa našom savremenom krizom brzine, ometanja pažnje i površne duhovnosti, treba da znamo da postoji put koji je isproban i testiran kroz vekove. To je put monaškog, kontemplativnog života.

Biblija je puna primera ljudi koji su živeli život obeležen samovanjem, tišinom i duhovnošću sporijeg ritma. Danas, razmislimo o Isusu.

Naš Gospod se ne može zaista razumeti odvojeno od njegove duboke posvećenosti monaškom načinu života. Isus Hristos je redovno bio aktivan u propovedanju, isceljivanju, isterivanju demona i još mnogo toga; ali njegov život bi bio kontradiktoran ako bi bio odvojen od dugih sati provedenih sa Ocem u tišini i samoći. Može se izneti jak argument da je Isus, kao potpuno čovek, mogao da živi onakav život kakav je živeo zahvaljujući postojanom ulaganju vremena i energije u zajedništvo sa Ocem u molitvi.

Iznova i iznova u jevanđeljima, Isus prenosi Božiju moć, a zatim se vraća da bude u zajednici sa Bogom iz koga ta moć izvire.

Zar to nije ono za čim žudimo? Zar nismo umorni od života u tempu koji zamagljuje lepotu, mir ili radost? Brzina kojom živimo vrši nasilje nad našim dušama. Unutrašnja i spoljašnja ometanja umanjuju našu sposobnost da vidimo Božije delovanje oko nas i u nama.

Ipak, Bog je posvećen našoj transformaciji. On ne cilja ka jednostavnom poboljšanju naših života; već želi da ih ispuni svojim životom. Svakog dana, Bog dolazi ka nama u ljubavi, poseže, tražeći i moleći nas da obratimo pažnju. To je suština ritmova duhovnog sagledavanja (sozercanja) —cilj monaškog života. 

Moramo se otvoriti za to da živimo i postojimo na način koji je po Božijoj volji; to jest, moramo otići, ali se ponovo vratiti na drugi način. Kao što je apostol Pavle rekao, pozvani ste da “živite u Duhu, pa nećete udovoljavati požudama tela” (Galaćanima 5:16, SB-ERV). 

Osami se na nekom mirnom mestu, na najmanje jedan sat, provodeći to vreme u molitvi bez reči, slušajući Boga.