Nebeski glas: Kako slušati Gospoda u svakodnevnom životuUzorak

Vaš Nebeski Otac zna šta vam je sve potrebno.

Odrastanje u Najrobiju je bilo, u najmanju ruku teško. Devedesete su nosile toliko neizvesnosti. Neredi su bili uobičajeni i bili su posledica razdora između vladajuće stranke i onih koji su tražili višestranačku demokratiju. A u vreme nereda uvek najviše stradaju siromašni. Siromašni zavise od oskudnih prihoda kojima podmiruju svoje dnevne potrebe, a takvi razdori uzrokuju još više patnje.

Kao rezultat toga, sticajem okolnosti sam bio prisiljen da od malena naučim kako da čekam.

Kada ništa ne garantuje pozitivan ishod, čekanje može biti izuzetno teško. Moj tata je bio najamni radnik, tako da je podmirivanje naših osnovnih potreba zavisilo od njegove dnevne zarade. Ako bi našao posao, jeli bismo. Ako bi imao poteškoće da nađe posao, ne bismo jeli.

Jedne noći, moj tata nam je pročitao Mateja 6:25-34 tokom naše porodične pobožnosti. On je ukazao na važnost polaganja nade u Isusa. Te Isusove reči dale su mi nadu usred životne neizvesnosti. Kao porodica, počivali smo u uverenju da naš nebeski Otac zna šta nam je potrebno. Poznavati Isusa i imati Ga u srcu, bilo je dovoljno.

Naš Otac na nebesima zna šta nam sve treba. Koliko je to neverovatno? Bog koji je stvorio sve, je isti Bog koji podmiruje naše potrebe.

Lako je sumnjati da će On izbaviti. Šta će biti ako se On ne pobrine o mojim finansijama? Sa mojim zdravljem? Sa mojom porodicom? Sa mojim [napiši svoju zabrinutost]? Nauči da veruješ u Gospoda, bez obzira na tvoje brige. Posveti se svakodnevnom čitanju i praćenju Božje reči dok čekaš Božji odgovor.  

Kroz čekanje, naša nada postaje jača. Kao Božja deca, mi čekamo na vernog Boga punog ljubavi, koji uživa u tome da svojoj deci obezbedi šve sto je potrebno. Moli se svom Spasitelju: „Dragi Gospode, kao tvoje dete, sklon/a sam da brinem o svojoj budućnosti. Ali danas, polažem nadu u Tebe jer si Ti verna konstanta u mom životu. Amin.”