Otkupljeni snoviUzorak

Moj prvi Majčin dan - dan za koji sam zamišljala da će biti ispunjen cvećem i ushićenjem. Umesto toga, našla sam se kako slušam priznanje koje će dovesti do kraja moj brak. Istraumatizovana i tugujući, nisam bila u stanju da budem roditelj devojčici prva 24 sata. Moji dragi prijatelji su bili dovoljno dobri da je uzmu preko noći. 

Kada sam sledeći dan stigla da je uzmem, sedela sam u lokvi suza na tepihu njihove dnevne sobe, jadikujući: "Bila sam njegova mlada. Učinili smo zavet. Trebali smo odgojiti decu i zajedno imati unučad. Trebali smo prekinuti krug razvoda u našim porodicama. Trebali smo ostariti zajedno." 

Saslušala me je saosećajno pre nego što je primetila: "Harmoni, izgleda da si već odlučila kako želiš da tvoj život izgleda. Znam da je teško, ali možda je vreme da odustaneš od ove slike i dozvoliš Bogu da naslika novu".

Imala je pravo. Nisam tugovala za životom koji sam poznavala, nego za životom koji sam zamišljala da ću imati. Tuga nad tugom. Mnogi od nas su zamišljali kako bi im životi mogli izgledati. Maštamo o svojim brakovima, deci, karijerama, prijateljstvima, a ponekad čak i o vremenu za sve te stvari. 

Vizija je dobra stvar, ali šta se događa kada su naši snovi i očekivanja srušeni životnim razočarenjima? Smrću voljene osobe, raspadom braka ili gubitkom karijere? Kako ćemo odgovoriti? Hoćemo li se naljutiti na Boga i odgovoriti gorčinom? Zavetujemo li se da više nikada nećemo sanjati jer previše boli nadati se? Ili smo voljni raširiti svoje ruke i predati Mu platno svog života.

Ja sam naslikala sliku kako bi moj život trebao izgledati, ali sam otkrila da moja slika nije istovetna onoj koju Bog slika za mene.

Mašta može biti idolopoklonstvo. Ovo se događa kada se pouzdamo u sliku koju su stvorili naši umovi. Lakše je staviti svoje pouzdanje u nešto što možemo videti i kontrolisati, nego u Boga kojega ne možemo ni vidjeti, a ni kontrolisati.

Istinski odnos i intimnost mogu biti zastrašujući. Izlečenje može biti zastrašujuće. Ove stvari zahtevaju poverenje i hrabrost da bismo sa Bogom išli nepoznatim putevima na načine koje nismo zamišljali. Ali Bog, naš Bog, nas stvarno želi povesti na ovo putovanje. Naše grube puteve učiniće glatkim i doneti svetlost tamo gde je nema.

Ako dozvolimo Božijem svetlu da prodre u naša srca, On može razotkriti pravi izvor našeg bola, tako da može doći do iscelenja. Tek tada ćemo moći jasno videti šta nas je nagnalo da pronađemo beg u mašti. Tek tada ćemo moći predati platno svog života dobrom Bogu, znajući da On može učiniti izuzetno i izobilno iznad svega što možemo tražiti ili zamisliti!