Pronalaženje Božije istine u olujama životaUzorak

Dar saosećanja

Ako je neko ikada imao pravo da bude nesrećan, to je bila Helen Keler. Bila je slepa i gluva, i njeni invaliditeti su je činili potpuno nesposobnom da doživi svet na način na koji ga većina nas doživljava. Svi oko nje su imali sposobnosti koje su joj nedostajale. Ali imala je odlučnost i nešto još vrednije – saosećanje.

„Verujte, kada ste najnesrećniji, da imate šta da radite na svetu“, rekla je ona. „Sve dok možeš da zasladiš tuđu bol, život nije uzaludan.“

U odrasloj dobi, Helen je većinu svog vremena provodila posećujući bolnice za vojnike koji su oslepeli ili ogluveli u ratu. Otišla je da im pokaže nadu da mogu da žive produktivnim životom nakon povreda. I ohrabrila ih je da ne odustaju od svoje budućnosti. Njen invaliditet dao joj je priliku da pomogne tim ljudima koji se suočavaju sa neverovatnim borbama.

Razmisli o tome iz Helenine perspektive. Lako je mogla da kaže: "Ja sam gluva i slepa, a ovi ljudi su jednostavno slepi. Ja imam mnogo veće probleme od njih." Mogla je izabrati da bude ogorčena, ljuta ili usredsređena na sopstvene borbe. Ali umesto toga, odlučila je da iskoristi svoje okolnosti da pokaže saosećanje prema onima oko sebe.

Teško je da se odreknemo sopstvenog „prava“ da se valjamo u svom bolu i da odlučimo da saosećamo sa drugima. Ali kada patimo, imamo povećanu sposobnost da saosećamo sa drugima.

Umesto da upoređujemo probleme ili sudimo čiji su teži, možemo izabrati da budemo blagoslov.

Molitva: Dragi Bože, hvala Ti na daru saosećanja. Znam da kada prolazim kroz oluje u mom životu, imam povećanu sposobnost da saosećam sa drugima. Pomozi mi da posegnem i iskoristim to da blagoslovim one oko sebe. Amin.