StavUzorak

Isus oplakuje

Sve ima svoje vreme ... vreme plakanja...Propovednik 3:1, 4

Postoje slučajevi kada pozitivan stav možda nije pravi pristup. Kultura nas može ubediti u potrebu da ostanemo stalno pozitivni, da potisnemo svoje loše misli i fokusiramo se na dobro – ali da li naše reči i osećanja treba da budu samo pozitivni kada rak dođe u terminalnu fazu? Ili je razvod okončan? Ili dete doživi neuspeh? Ili se nasilje ne završava?

U žaljenju, Isus nam otkriva stav koji može biti ispravan iako nije pozitivan.

Žaljenje je svesrdni izraz tuge ili žalosti. Možda ne zvuči lepo ili udobno, ali je odgovarajuća reakcija na dubok i naizgled nerešiv bol. U stvari, ako slediti Isusa uključuje usvajanje stava koji bi On imao u svakoj situaciji sa kojom se suočavamo, onda izbegavanje žalosti može biti kontraproduktivno za naš duhovni rast.

Uobičajeno je izbegavati bolna osećanja pokušavanjem da ih ometemo zabavom, lažnom pozitivnošću, drogom, alkoholom, ili čak šupljom religijom. Ali ponekad, najbolje što možemo da uradimo je da tugujemo: da osetimo ta osećanja, iskreno kažemo Bogu i drugima o njima i dozvolimo Bogu da počne da leči naš bol.

Isus oplakuje. Isus plače. Možda je razlog što je Jovan 11:35 jedan od najkraćih stihova u Bibliji taj, što kada neko od vaših bliskih prijatelja umre, malo je reči koje mogu opisati pravu reakciju. Isus je plakao zbog smrti svog prijatelja Lazara — iako se spremao da ga vaskrsne iz mrtvih.

Na krstu se Isus usredsredio na radost koja mu je postavljena, što mu je omogućilo da ima stav milosti i praštanja dok je opraštao svojim dželatima. Pa ipak, u tom trenutku, Isus je i dalje pozivao svog Oca u jadikovci: „Zašto si me ostavio?“

Bog nije stoički Bog koji odozgo ravnodušno posmatra bol svog stvorenja. Sam Isus pokazuje da možemo prozvati Boga u našim najbolnijim trenucima. Bog u telu je plakao zbog gubitka čoveka. Isus nije prestao da veruje u ljubav svog Oca ili da veruje u čudo za Lazara; On je jednostavno kroz svoje suze na odgovarajući način izrazio tugu i žalost. Jadikovao se u vremenima gubitka i bola.

Koji gubici ili situacije izgledaju vredni žaljenja? Kako možeš slediti Isusa na način što ćeš modelirati zdravo tugovanje u odnosu na svoje prijatelje, porodicu i crkvu?

Moli se: Bože, Ti si Bog koji plače. Bog koji brine za svoje stvorenje i podstiče nas da tugujemo. Pomozi mi da osetim svoje emocije, osetim svoj bol i isplačem suze žaljenja. Pomozi mi da Ti verujem usred ovih osećanja, baš kao što je to učinio i Isus. U ime Isusovo, amin.