Knjiga proroka Zaharije 11:4-17
Knjiga proroka Zaharije 11:4-17 Novi srpski prevod (NSPL)
Ovako kaže Gospod, moj Bog: „Napasaj stado koje je za klanje. Kupci njihovi ih kolju i ne misle da su krivi. A oni koji ih prodaju govore: ’Blagosloven Gospod! Obogatio sam se.’ Njihovi pastiri su nemilosrdni prema njima. Zato ni ja više neću da se smilujem na stanovnike zemlje – govori Gospod. Evo, predajem svakoga u ruke njegovog bližnjeg i u ruke njegovog cara. Oni će satrti zemlju, a ja neću da ih izbavim iz njihovih ruku.“ I ja sam napasao stado za klanje, baš one najneznatnije u stadu. Uzeo sam dva štapa. Jedan sam nazvao „Blagost“, a drugi sam nazvao „Sloga“, pa sam napasao stado. Onda sam za mesec dana zbrisao tri pastira jer su mi se smučili, a i ja sam njima ogadio. Onda sam rekao: „Neću više da vas napasam! Neka skapa ovca koja je za smrt i neka propadne koja je za propast. A one koje prežive neka glođu jedna drugu.“ Elem, uzeo sam „Blagost“, svoj štap, i prelomio ga. Tako sam raskinuo svoj savez koji sam sklopio sa svim narodima. Tog dana je bio slomljen, pa su i najneznatniji u stadu, oni što su u mene gledali, znali da je ova reč bila od Gospoda. Rekao sam im: „Ako je pravo u vašim očima vi mi dajte moju nadnicu. A ako nije, ne dajte mi.“ Onda su mi odmerili nadnicu od trideset srebrnjaka. Gospod mi je rekao: „Baci grnčaru tu silnu vrednost kojom su me procenili!“ I ja sam uzeo od njih trideset srebrnjaka i bacio ih grnčaru Doma Gospodnjeg. Zatim sam prelomio „Slogu“, svoj drugi štap, i tako prekinuo bratstvo između Jude i Izrailja. Gospod mi je kazao: „Ponovo uzmi opremu bezumnog pastira. Jer, evo, podižem u zemlji pastira koji neće mariti za one što skapavaju, neće tražiti zalutale, neće lečiti ranjene, neće voditi vrludave. On će jesti meso ugojenih ovaca i kidaće im papke. Jao bezumnom pastiru koji napušta stado! Mač mu je nad rukom i nad desnim okom. Ruka mu se sasvim osušila, desno mu se oko sasvim zamutilo!“
Knjiga proroka Zaharije 11:4-17 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Овако говори Господ, Бог мој: „Напасај овце за клање. Њих кољу купци некажњено, а продавци говоре: ‘Хвала Богу, ја се обогатих!’ Пастири их њихови не жале. Зато ни ја нећу жалити становнике земље”, говори Господ. „Ево предаћу сваког човека у руке ближњем његовом и у руке цара његовог. Они ће пустошити земљу, а ја их нећу избављати из руку њихових.” Ја почех да напасам овце за клање трговцима оваца. Потом узех два штапа. Један назвах „благост”, а други назвах „слога”. Тако сам напасао стадо. За месец дана отпустио сам три пастира јер се против њих бунила душа моја, а и ја сам њима био мрзак. Тада рекох: „Нећу вас више напасати. Која ће да угине, нека угине! Која ће да се изгуби, нека се изгуби! Која остане, нека другој месо изједе!” Потом узех свој штап „благост” и сломих га да раскинем савез свој са свима народима. У дан кад га раскинух, трговци овцама који су то гледали схватише да је то била реч Господња. Ја им тада рекох: „Ако вам је то добро, дајте ми плату моју, ако није, немојте.” Они ми одбројаше плату – тридесет сребрника. Тада ми рече Господ: „Баци лончару ту ‘високу цену’ којом су ме проценили!” Ја узех тридесет сребрника и бацих их у храм Господњи лончару. Потом сломих други штап свој, „слогу”, да раскинем братство између Јуде и Израиља. Тад ми Господ рече: „Узми још опрему пастира безумног! Ево, подићи ћу у земљи пастира безумног, који се неће старати за изгубљене, неће бринути о залуталим, неће повређене лечити, нити носити посустале, него ће јести месо од угојених и папке им кидати. Тешко пастиру лошем, који овце оставља! Нека му дође мач на мишицу и на око десно! Нека му мишица усахне и десно око потамни!”
Knjiga proroka Zaharije 11:4-17 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Овако каже ГОСПОД, мој Бог: »Напасај овце одређене за клање. Њихови купци их некажњено кољу, а они који их продају говоре: ‚Нека је благословен ГОСПОД! Обогатио сам се!‘ А ни њихови пастири их не штеде. Ни ја више нећу штедети становнике земље«, говори ГОСПОД. »Сваког од њих ћу предати у руке његовом ближњем и његовом цару. Они ће угњетавати земљу, а ја ниједнога нећу избавити из њихових руку.« И тако почех да напасам овце трговаца овцама одређене за клање. Узех два штапа, од којих један назвах Наклоност, а други Јединство, па сам напасао овце. За један месец отпустих три пастира. Пошто сам изгубио стрпљење с овцама, а и оне су замрзеле мене, рекох им: »Нећу више да вас напасам. Нека оне које су на умору угину, оне које пропадају нека пропадну, а оне које преостану, нека прождиру једна другу.« Онда узех штап који сам назвао Наклоност и пребих га надвоје, раскидајући савез који сам склопио са свим народима. Тако је он тог дана раскинут, а трговци овцама који су ме гледали знали су да је то реч ГОСПОДЊА. Ја им рекох: »Ако мислите да је то у реду, дајте ми плату, а ако не, задржите је.« И они ми одмерише плату: тридесет сребрњака. А ГОСПОД ми рече: »Стави их у храмску ризницу – ту бајну цену којом су ме проценили.« И ја узех оних тридесет сребрњака и ставих их у ризницу Дома ГОСПОДЊЕГ. Потом пребих и свој други штап, звани Јединство, раскидајући братство између Јуде и Израела. Тада ми ГОСПОД рече: »Узми опет опрему безумног пастира, јер ћу у овој земљи поставити пастира који неће марити за изгубљене овце, ни тражити младе, ни видати рањене, ни хранити здраве, него ће јести месо најбољих оваца и откидати им папке. Тешко безвредном пастиру, који напусти своје стадо! Нека га мач удари по руци и по десном оку! Нека му се рука сасвим осуши, а десно око ослепи!«
Knjiga proroka Zaharije 11:4-17 Нови српски превод (NSP)
Овако каже Господ, мој Бог: „Напасај стадо које је за клање. Купци њихови их кољу и не мисле да су криви. А они који их продају говоре: ’Благословен Господ! Обогатио сам се.’ Њихови пастири су немилосрдни према њима. Зато ни ја више нећу да се смилујем на становнике земље – говори Господ. Ево, предајем свакога у руке његовог ближњег и у руке његовог цара. Они ће сатрти земљу, а ја нећу да их избавим из њихових руку.“ И ја сам напасао стадо за клање, баш оне најнезнатније у стаду. Узео сам два штапа. Један сам назвао „Благост“, а други сам назвао „Слога“, па сам напасао стадо. Онда сам за месец дана збрисао три пастира јер су ми се смучили, а и ја сам њима огадио. Онда сам рекао: „Нећу више да вас напасам! Нека скапа овца која је за смрт и нека пропадне која је за пропаст. А оне које преживе нека глођу једна другу.“ Елем, узео сам „Благост“, свој штап, и преломио га. Тако сам раскинуо свој савез који сам склопио са свим народима. Тог дана је био сломљен, па су и најнезнатнији у стаду, они што су у мене гледали, знали да је ова реч била од Господа. Рекао сам им: „Ако је право у вашим очима ви ми дајте моју надницу. А ако није, не дајте ми.“ Онда су ми одмерили надницу од тридесет сребрњака. Господ ми је рекао: „Баци грнчару ту силну вредност којом су ме проценили!“ И ја сам узео од њих тридесет сребрњака и бацио их грнчару Дома Господњег. Затим сам преломио „Слогу“, свој други штап, и тако прекинуо братство између Јуде и Израиља. Господ ми је казао: „Поново узми опрему безумног пастира. Јер, ево, подижем у земљи пастира који неће марити за оне што скапавају, неће тражити залутале, неће лечити рањене, неће водити врлудаве. Он ће јести месо угојених оваца и кидаће им папке. Јао безумном пастиру који напушта стадо! Мач му је над руком и над десним оком. Рука му се сасвим осушила, десно му се око сасвим замутило!“
Knjiga proroka Zaharije 11:4-17 Sveta Biblija (SRP1865)
Ovako veli Gospod Bog moj: pasi ovce klanice, Koje ubijaju oni koji ih drže, niti ih ko krivi, i koji ih prodaju govore: blagosloven da je Gospod, obogatih se; i koji ih pasu, nijedan ih ne žali. Zato neæu više žaliti stanovnika zemaljskih, govori Gospod, nego æu evo predati jednoga drugome u ruke i u ruke caru njihovu, i oni æe potrti zemlju a ja je neæu izbaviti iz ruku njihovijeh. I pasoh ovce klanice, nevoljne od stada, i uzev dva štapa nazvah jedan blagost, a drugi nazvah sveza, i pasoh stado. I pogubih tri pastira za mjesec dana, jer se duša moja ljuæaše na njih, i duša njihova mržaše na me. I rekoh: neæu vas više pasti; koja pogine neka pogine, i koja propadne neka propadne, i koje ostanu neka jedu meso jedna drugoj. I uzeh svoj štap, blagost, i slomih ga da ukinem zavjet svoj koji uèinih sa svijem narodima. I ukide se onoga dana, i nevoljni od stada, koji gledahu na me, poznaše doista da bješe rijeè Gospodnja. I rekoh im: ako vam je drago, dajte mi moju platu; ako li nije, nemojte; i izmjeriše mi platu, trideset srebrnika. I reèe mi Gospod: baci lonèaru tu èasnu cijenu kojom me precijeniše. I uzev trideset srebrnika bacih ih u dom Gospodnji lonèaru. Potom slomih drugi štap svoj, svezu, da ukinem bratstvo izmeðu Jude i Izrailja. I Gospod mi reèe: uzmi jošte opravu bezumna pastira. Jer evo ja æu podignuti pastira u zemlji, koji neæe obilaziti one koja gine, neæe tražiti nejake, niti æe lijeèiti ranjene, niti æe nositi sustale, nego æe jesti meso od pretilijeh, i papke æe im kidati. Teško pastiru nikakom, koji ostavlja stado! Maè mu je nad mišicom i nad desnijem okom; mišica æe mu usahnuti i desno æe mu oko potamnjeti.