Захарија 11:4-17

Овако говори Господ, Бог мој: „Напасај овце за клање. Њих кољу купци некажњено, а продавци говоре: ‘Хвала Богу, ја се обогатих!’ Пастири их њихови не жале. Зато ни ја нећу жалити становнике земље”, говори Господ. „Ево предаћу сваког човека у руке ближњем његовом и у руке цара његовог. Они ће пустошити земљу, а ја их нећу избављати из руку њихових.” Ја почех да напасам овце за клање трговцима оваца. Потом узех два штапа. Један назвах „благост”, а други назвах „слога”. Тако сам напасао стадо. За месец дана отпустио сам три пастира јер се против њих бунила душа моја, а и ја сам њима био мрзак. Тада рекох: „Нећу вас више напасати. Која ће да угине, нека угине! Која ће да се изгуби, нека се изгуби! Која остане, нека другој месо изједе!” Потом узех свој штап „благост” и сломих га да раскинем савез свој са свима народима. У дан кад га раскинух, трговци овцама који су то гледали схватише да је то била реч Господња. Ја им тада рекох: „Ако вам је то добро, дајте ми плату моју, ако није, немојте.” Они ми одбројаше плату – тридесет сребрника. Тада ми рече Господ: „Баци лончару ту ‘високу цену’ којом су ме проценили!” Ја узех тридесет сребрника и бацих их у храм Господњи лончару. Потом сломих други штап свој, „слогу”, да раскинем братство између Јуде и Израиља. Тад ми Господ рече: „Узми још опрему пастира безумног! Ево, подићи ћу у земљи пастира безумног, који се неће старати за изгубљене, неће бринути о залуталим, неће повређене лечити, нити носити посустале, него ће јести месо од угојених и папке им кидати. Тешко пастиру лошем, који овце оставља! Нека му дође мач на мишицу и на око десно! Нека му мишица усахне и десно око потамни!”