Pesma nad pesmama 2:14-17
Pesma nad pesmama 2:14-17 Novi srpski prevod (NSPL)
Golubice moja u raselini stene, zaklonjena u vrleti. Daj mi da ti vidim lice! Daj mi glasa da ti čujem, jer je glas tvoj meden i lice je tvoje ljupko. Lisice nam pohvatajte, lisičiće što satiru vinograde, jer naš je vinograd u cvatu. Moj je dragi moj i ja sam njegova, među ljiljanima on pase. Vrati se dok dan ne mine i senke ne iščile. Kao srna budi, o, voljeni moj, kao srndać na brdima što nas dele.
Pesma nad pesmama 2:14-17 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Голубице моја у раселинама, у заклону врлетном! Дај да видим лице твоје, да чујем глас твој јер је топао глас твој, а лице је твоје красно!” Похватајте лисице! Мале лисице што виноград пустоше јер је у цвату виноград наш! Драги мој је мој, а ја сам његова! Он је пастир међу љиљанима. Пре него што дан захлади и сенке оду, врати се, драги мој, као срна или као јелен млад по брдима сеновитим.
Pesma nad pesmama 2:14-17 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Голубице моја у процепима стена, у заклонима врлетним, дај да ти видим стас и да ти чујем глас. Јер, глас ти је умилан и стас је твој прекрасан.« Ухватите нам лисице, мале лисице које уништавају винограде, јер наши виногради су у цвету. Мој драги припада мени и ја припадам њему; он пасе међу љиљанима. Док дан не сване и сенке се не разбеже, окрени се, драги мој, и буди као газела, као јеленче на горским врлетима.
Pesma nad pesmama 2:14-17 Нови српски превод (NSP)
Голубице моја у раселини стене, заклоњена у врлети. Дај ми да ти видим лице! Дај ми гласа да ти чујем, јер је глас твој меден и лице је твоје љупко. Лисице нам похватајте, лисичиће што сатиру винограде, јер наш је виноград у цвату. Мој је драги мој и ја сам његова, међу љиљанима он пасе. Врати се док дан не мине и сенке не ишчиле. Као срна буди, о, вољени мој, као срндаћ на брдима што нас деле.
Pesma nad pesmama 2:14-17 Sveta Biblija (SRP1865)
Golubice moja u rasjelinama kamenijem, u zaklonu vrletnom! daj da vidim lice tvoje, daj da èujem glas tvoj; jer je glas tvoj sladak i lice tvoje krasno. Pohvatajte nam lisice, male lisice, što kvare vinograde, jer naši vinogradi cvatu. Moj je dragi moj, i ja sam njegova, on pase meðu ljiljanima. Dok zahladi dan i sjenke otidu, vrati se, budi kao srna, dragi moj, ili kao jelenèe po gorama razdijeljenijem.