Rimljanima 9:1-26
Rimljanima 9:1-26 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Истину говорим у Христу, не лажем, то ми сведочи моја савест у Духу Светом да ми је врло жао и да ме срце боли без престанка. Желео бих, наиме, да сам будем као проклет одлучен од Христа – за своју браћу и своје сроднике по телу, који су Израиљци, којима припада усиновљење, и слава, и завети, и законодавство, и служба Божја, и обећања, чији су оци, од којих потиче и Христос по телу, који је над свима Бог – благословен у све векове, амин. Али не треба мислити да је пропала реч Божја, јер нису сви који воде порекло од Израиља прави Израиљци. И нису сви Авраамова деца самим тим што су његово потомство, него: „У Исаку назваће се твоје потомство.” То значи да сва телесна деца нису деца Божја, него деца обећања сматрају се као право потомство. А реч обећања је ово: „Доћи ћу у ово време и Сара ће имати сина.” Али не само она него и Ревека, која је од једнога зачела, од Исака, нашег оца; јер док се они још нису родили, нити учинили што добро или зло, да би остало онако како је Бог по свом избору одредио, да не зависи од дела него од онога који позива, њој је речено: „Старији ће служити млађему”, као што је написано: „Јакова сам заволео, а Исава сам омрзо.” Шта ћемо, дакле, рећи? Да није то неправда с Божје стране? Далеко од тога. Јер Мојсију говори: „Смиловаћу се на онога према коме имам милости и сажалићу се на онога према коме имам сажаљења.” Стога, дакле, не зависи од онога који хоће, нити од онога који трчи, него од милостивога Бога. Јер Писмо говори фараону: „Баш зато те подигох да на теби покажем своју силу и да се моје име разгласи по свој земљи.” Тако, дакле, смилује се на кога хоће и учини окорелим – кога хоће. Сад ћеш ми рећи: „Зашто онда још прекорева?” Јер ко може да се супротстави његовој вољи? Та ко си ти, човече, да се препиреш с Богом? Хоће ли рукотворина говорити свом творцу: „Зашто си ме тако начинио?” Или зар лончар нема власти над иловачом – да од исте смесе начини једну посуду за част, а другу за срамоту? А шта ћемо рећи ако је Бог, желећи да покаже свој гнев и да обзнани своју моћ, с великом стрпљивошћу поднео посуде гнева, прављене за пропаст, да би истовремено обзнанио богатство своје славе на посудама милости, које је унапред приправио за славу; као такве позвао је и нас, не само од Јудејаца него и од многобожаца, као што и говори код Осије: „Народ који није мој народ назваћу својим, и ону која није вољена назваћу вољеном, и догодиће се да ће се на месту где им је речено: ‘Ви нисте мој народ’, баш онде назвати синовима живог Бога.”
Rimljanima 9:1-26 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Истину говорим у Христу, не лажем – сведок ми је моја савест у Светоме Духу: моја жалост је велика и непрекидан бол ми је у срцу. Желео бих да сам ја сâм проклет и одвојен од Христа за своју браћу, своје сроднике по телу, Израелце. Њихово је усињење и слава и савези и законодавство и богослужење и обећања. Њихови су и патријарси, а од њих, по телу, потиче и Христос, који је Бог над свима, благословен довека. Амин. Али, то не значи да се Божија реч изјаловила. Наиме, нису сви који су потекли од Израела – Израел. И нису сви Авраамова деца само зато што су његово потомство, него: »Твоје потомство ће се рачунати по Исааку.« То јест, деца тела нису Божија деца, него се као потомство рачунају деца обећања. А ово су речи обећања: »Вратићу се к теби у ово време, и Сара ће имати сина.« И не само она: и Ревека је зачела са једним, нашим праоцем Исааком. А пре него што су се синови родили и учинили нешто добро или зло – да би остао на снази Божији наум о избору, да не зависи од делâ, него од Онога који позива – речено јој је: »Старији ће служити млађему«, као што је записано: »Јакова сам заволео, а Исава замрзео.« Шта ћемо, дакле, рећи? Да је Бог неправедан? Нипошто! Јер, он је рекао Мојсију: »Смиловаћу се коме се смилујем и сажалићу се на кога се сажалим.« Стога, дакле, не зависи од онога ко хоће ни од онога ко трчи, него од милостивога Бога. Јер, Писмо каже фараону: »Ради тога сам те уздигао да на теби покажем своју силу и да се моје име пронесе по свој земљи.« Он се, дакле, смилује коме хоће и чини окорелим кога хоће. Сада ћеш ми рећи: »Зашто нас онда и даље окривљује? Ко да се одупре његовој вољи?« Али, ко си ти, човече, да се препиреш с Богом? Зар ће творевина рећи творцу: »Зашто си ме овако направио?« Па, зар грнчар нема власт над глином да од исте смесе направи једну посуду за част, а једну за срамоту? А шта ако је Бог, желећи да искали гнев и обзнани своју силу, с великом стрпљивошћу подносио посуде гнева одређене за пропаст да би обзнанио богатство своје славе на посудама милосрђа, које је унапред припремио за славу – на нама које је позвао, не само између Јудеја него и између незнабожаца? Као што каже у Осији: »Својим народом назваћу народ који није мој и невољену вољеном« и
Rimljanima 9:1-26 Novi srpski prevod (NSPL)
Govorim istinu u Hristu. Moja savest mi po Svetom Duhu svedoči da ne lažem, kad kažem da osećam veliku žalost i da me srce neprestano boli za svoju braću, moje srodnike po telesnom poreklu. Radi njih bih želeo da sam budem proklet i odvojen od Hrista. Oni su Izrailjci: njima pripada sinovstvo, slava, savezi, njima je dan Zakon, bogosluženje i obećanja. Njihovi su i preci, a od njih vodi ljudsko poreklo i Hristos, koji je nad svima Bog. Njemu nek je slava doveka! Amin. Ipak, Božija reč nije zatajila. Jer nisu svi koji su po rođenju Izrailjci, pravi Izrailjci, niti su Avrahamova deca svi koji su njegovo potomstvo, nego: „Preko Isaka će se tvoje potomstvo nastaviti.“ To znači da deca po telesnom poreklu nisu Božija deca. Samo se deca rođena na osnovu obećanja računaju u Avrahamovo potomstvo. Ovo je reč obećanja: „Doći ću u ovo vreme, i Sara će imati sina.“ I ne samo ona. Na isti način je i Reveka začela s našim praocem Isakom. Naime, sinovi se tada još nisu bili rodili, niti su učinili ni dobro ni zlo. Tada joj je Bog, da bi učinio trajnom odluku o izabranju, koje ne zavisi od učinjenih dela, nego od onoga koji poziva, rekao: „Stariji će mlađemu služiti.“ Baš kao što je napisano: „Jakova sam zavoleo, a Isava zamrzeo.“ Dakle, šta da kažemo? Da li je Bog nepravedan? Nikako! Jer je Mojsiju rekao: „Smilovaću se kome hoću da se smilujem, i iskazaću milosrđe kome hoću da iskažem milosrđe.“ Prema tome, ništa ne zavisi od nečije želje ili truda, nego od Boga koji se smiluje. Pismo, naime, kaže faraonu: „Podigao sam te da na tebi pokažem svoju silu, i da se moje ime razglasi po celom svetu.“ Prema tome, smiluje se na koga hoće, i otvrdne koga hoće. Ali ti ćeš mi reći: „Zašto onda Bog i dalje traži krivicu na ljudima? Jer, ko može da se suprotstavi njegovoj volji?“ Čoveče, pa ko si ti da se raspravljaš s Bogom? Hoće li glinena posuda reći onome koji ju je načinio: „Zašto si me takvom načinio?“ Konačno, zar grnčar nema pravo da od iste gline načini jednu posudu za svečane prilike, a drugu za svakodnevnu upotrebu? A šta ako je Bog, želeći da pokaže svoj gnev i obznani svoju moć, s velikim strpljenjem podnosio posude gneva, one koji su dozreli za propast? On je to učinio kako bi objavio bogatstvo svoje slave na posudama njegovog milosrđa, koje je unapred pripremio za njegovu slavu. To smo mi, koje je Bog pozvao ne samo od Jevreja, nego i od neznabožaca. Kao što kaže prorok Osija: „Narod koji nije moj narod nazvaću svojim narodom, i onu koja nije voljena, voljenom.“ „A na mestu gde im se reklo: ’Vi niste narod moj’, nazvaće se ’sinovima živoga Boga.’“
Rimljanima 9:1-26 Нови српски превод (NSP)
Говорим истину у Христу. Моја савест ми по Светом Духу сведочи да не лажем, кад кажем да осећам велику жалост и да ме срце непрестано боли за своју браћу, моје сроднике по телесном пореклу. Ради њих бих желео да сам будем проклет и одвојен од Христа. Они су Израиљци: њима припада синовство, слава, савези, њима је дан Закон, богослужење и обећања. Њихови су и преци, а од њих води људско порекло и Христос, који је над свима Бог. Њему нек је слава довека! Амин. Ипак, Божија реч није затајила. Јер нису сви који су по рођењу Израиљци, прави Израиљци, нити су Аврахамова деца сви који су његово потомство, него: „Преко Исака ће се твоје потомство наставити.“ То значи да деца по телесном пореклу нису Божија деца. Само се деца рођена на основу обећања рачунају у Аврахамово потомство. Ово је реч обећања: „Доћи ћу у ово време, и Сара ће имати сина.“ И не само она. На исти начин је и Ревека зачела с нашим праоцем Исаком. Наиме, синови се тада још нису били родили, нити су учинили ни добро ни зло. Тада јој је Бог, да би учинио трајном одлуку о изабрању, које не зависи од учињених дела, него од онога који позива, рекао: „Старији ће млађему служити.“ Баш као што је написано: „Јакова сам заволео, а Исава замрзео.“ Дакле, шта да кажемо? Да ли је Бог неправедан? Никако! Јер је Мојсију рекао: „Смиловаћу се коме хоћу да се смилујем, и исказаћу милосрђе коме хоћу да искажем милосрђе.“ Према томе, ништа не зависи од нечије жеље или труда, него од Бога који се смилује. Писмо, наиме, каже фараону: „Подигао сам те да на теби покажем своју силу, и да се моје име разгласи по целом свету.“ Према томе, смилује се на кога хоће, и отврдне кога хоће. Али ти ћеш ми рећи: „Зашто онда Бог и даље тражи кривицу на људима? Јер, ко може да се супротстави његовој вољи?“ Човече, па ко си ти да се расправљаш с Богом? Хоће ли глинена посуда рећи ономе који ју је начинио: „Зашто си ме таквом начинио?“ Коначно, зар грнчар нема право да од исте глине начини једну посуду за свечане прилике, а другу за свакодневну употребу? А шта ако је Бог, желећи да покаже свој гнев и обзнани своју моћ, с великим стрпљењем подносио посуде гнева, оне који су дозрели за пропаст? Он је то учинио како би објавио богатство своје славе на посудама његовог милосрђа, које је унапред припремио за његову славу. То смо ми, које је Бог позвао не само од Јевреја, него и од незнабожаца. Као што каже пророк Осија: „Народ који није мој народ назваћу својим народом, и ону која није вољена, вољеном.“ „А на месту где им се рекло: ’Ви нисте народ мој’, назваће се ’синовима живога Бога.’“
Rimljanima 9:1-26 Sveta Biblija (SRP1865)
Istinu govorim tako mi Hrista, ne lažem, to mi svjedoèi savjest moja Duhom svetijem: Da mi je vrlo žao i srce me moje boli bez prestanka; Jer bih željeo da ja sam budem odluèen od Hrista za braæu svoju koja su mi rod po tijelu, Koja su Izrailjci, kojijeh je posinaštvo i slava, i zavjet i zakon, i bogomoljstvo, i obeæanja; Kojijeh su i oci, i od kojijeh je Hristos po tijelu, koji je nad svima Bog blagosloven vavijek. Amin. A nije moguæe da rijeè Božija proðe: jer nijesu svi Izrailjci koji su od Izrailja; Niti su svi djeca koji su sjeme Avraamovo, nego u Isaku, reèe, nazvaæe ti se sjeme. To jest, nijesu ono djeca Božija što su po tijelu djeca, nego djeca obeæanja primaju se za sjeme. Jer je ovo rijeè obeæanja: u ovo vrijeme doæi æu i u Sare æe biti sin. Ne samo pak ona nego i Reveka, kad zatrudnje od samoga Isaka oca našega. Jer još dok se djeca ne bijahu rodila, ni uèinila dobra ni zla, da ostane Božija naredba po izboru, Ne za djela, nego onoga radi koji poziva reèe joj se: veæi æe služiti manjemu, Kao što stoji napisano: Jakov mi omilje, a na Isava omrzoh. Šta æemo dakle na to reæi? Eda li je nepravda u Boga? Bože saèuvaj! Jer Mojsiju govori: koga æu pomilovati, pomilovaæu, i na koga æu se smilovati, smilovaæu se. Tako dakle niti stoji do onoga koji hoæe, ni do onoga koji trèi, nego do Boga koji pomiluje. Jer pismo govori Faraonu: za to te isto podigoh da na tebi pokažem silu svoju, i da se razglasi ime moje po svoj zemlji. Tako dakle koga hoæe miluje, a koga hoæe otvrdoglavi. Reæi æeš mi: zašto nas još krivi? jer ko se može suprotiti volji njegovoj? A ko si ti, o èovjeèe! da protivno odgovaraš Bogu? Eda li rukotvorina govori majstoru svome: zašto si me tako naèinio? Ili zar lonèar nema vlasti nad kalom da od jedne guke naèini jedan sud za èast a drugi za sramotu? A kad šæaše Bog da pokaže gnjev svoj i da objavi silu svoju, podnese s velikijem trpljenjem sudove gnjeva koji su pripravljeni za pogibao. I da pokaže bogatstvo slave svoje na sudima milosti koje pripravi za slavu; Koje nas i dozva ne samo od Jevreja nego i od neznabožaca, Kao što i u Josiji govori: nazvaæu narod svojijem koji nije moj narod, i neljubaznicu ljubaznicom. I biæe na mjestu, gdje im se reèe: vi nijeste moj narod; tamo æe se nazvati sinovi Boga živoga.