Римљанима 9:1-26

Говорим истину у Христу. Моја савест ми по Светом Духу сведочи да не лажем, кад кажем да осећам велику жалост и да ме срце непрестано боли за своју браћу, моје сроднике по телесном пореклу. Ради њих бих желео да сам будем проклет и одвојен од Христа. Они су Израиљци: њима припада синовство, слава, савези, њима је дан Закон, богослужење и обећања. Њихови су и преци, а од њих води људско порекло и Христос, који је над свима Бог. Њему нек је слава довека! Амин. Ипак, Божија реч није затајила. Јер нису сви који су по рођењу Израиљци, прави Израиљци, нити су Аврахамова деца сви који су његово потомство, него: „Преко Исака ће се твоје потомство наставити.“ То значи да деца по телесном пореклу нису Божија деца. Само се деца рођена на основу обећања рачунају у Аврахамово потомство. Ово је реч обећања: „Доћи ћу у ово време, и Сара ће имати сина.“ И не само она. На исти начин је и Ревека зачела с нашим праоцем Исаком. Наиме, синови се тада још нису били родили, нити су учинили ни добро ни зло. Тада јој је Бог, да би учинио трајном одлуку о изабрању, које не зависи од учињених дела, него од онога који позива, рекао: „Старији ће млађему служити.“ Баш као што је написано: „Јакова сам заволео, а Исава замрзео.“ Дакле, шта да кажемо? Да ли је Бог неправедан? Никако! Јер је Мојсију рекао: „Смиловаћу се коме хоћу да се смилујем, и исказаћу милосрђе коме хоћу да искажем милосрђе.“ Према томе, ништа не зависи од нечије жеље или труда, него од Бога који се смилује. Писмо, наиме, каже фараону: „Подигао сам те да на теби покажем своју силу, и да се моје име разгласи по целом свету.“ Према томе, смилује се на кога хоће, и отврдне кога хоће. Али ти ћеш ми рећи: „Зашто онда Бог и даље тражи кривицу на људима? Јер, ко може да се супротстави његовој вољи?“ Човече, па ко си ти да се расправљаш с Богом? Хоће ли глинена посуда рећи ономе који ју је начинио: „Зашто си ме таквом начинио?“ Коначно, зар грнчар нема право да од исте глине начини једну посуду за свечане прилике, а другу за свакодневну употребу? А шта ако је Бог, желећи да покаже свој гнев и обзнани своју моћ, с великим стрпљењем подносио посуде гнева, оне који су дозрели за пропаст? Он је то учинио како би објавио богатство своје славе на посудама његовог милосрђа, које је унапред припремио за његову славу. То смо ми, које је Бог позвао не само од Јевреја, него и од незнабожаца. Као што каже пророк Осија: „Народ који није мој народ назваћу својим народом, и ону која није вољена, вољеном.“ „А на месту где им се рекло: ’Ви нисте народ мој’, назваће се ’синовима живога Бога.’“