Rimljanima 7:9-25
Rimljanima 7:9-25 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
И ја сам некад живео без закона; а кад је дошла заповест, грех је оживео. Ја пак умрех и нађе се да ме је заповест, која је имала да ме води у живот, довела до смрти. Грех ме је, наиме, добивши повод у заповести, завео и баш њоме убио. Закон је сам по себи свет, и заповест је света, и праведна, и добра. Значи ли то да је добро мени послало смрт? Далеко од тога. Него грех, да би се показао као грех, посредством доброга издејствовао ми је смрт, да би грех – посредством заповести – постао преко сваке мере грешан. Знамо, наиме, да је закон духован, а ја сам телесан, и као такав продан под грех. Тако, не знам шта чиним; јер не чиним што желим, него што мрзим – то чиним. Ако пак чиним што не желим, слажем се са законом и признајем да је добар. Јер то сад не чиним више ја, него грех који обитава у мени. Знам, наиме, да у мени, то јест, у моме телу, добро не обитава; јер хтети – тога има у мени, али чиним добро – тога нема. Јер не чиним добро које желим, него зло, које не желим, то чиним. А кад чиним оно што не желим, то већ не чиним више ја него грех који у мени обитава. Желећи, дакле, да чиним добро, налазим да за мене важи закон – да је зло у мени. Тако се по унутрашњем човеку радујем Божјем закону, али видим један други закон у својим удовима, који војује против закона мога ума и заробљава ме законом греха, који је у мојим удовима. Бедан сам ја човек; ко ће ме избацити од овог смртног тела? Богу хвала кроз Исуса Христа, Господа нашега. Тако, дакле, ја сâм умом служим Божјем закону, а телом – закону греха.
Rimljanima 7:9-25 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Некад сам живео без Закона, а када је дошла заповест, грех је оживео, а ја умро. И испоставило се да ми је заповест, дата за живот, донела смрт, јер је грех искористио прилику и заповешћу ме завео и убио. Закон је свет и заповест је света, праведна, и добра. Да ли је, дакле, добро мени постало смрт? Нипошто! Него, грех је – да би се показао као грех – посредством добра, мени донео смрт, да грех, посредством заповести, постане преко сваке мере грешан. Знамо, наиме, да је Закон духован, а ја сам телесан, продат греху. Не разумем шта чиним, јер не чиним оно што хоћу, него чиним оно што мрзим. Па, ако чиним оно што нећу, слажем се да је Закон добар. У ствари, то не чиним ја, него грех који пребива у мени. Знам, наиме, да у мени, то јест у мом телу, не пребива добро. Јер, хтети, то у мени постоји, али чинити добро, не. Јер, ја не чиним добро, које хоћу, него чиним зло, које нећу. Али, ако чиним оно што нећу, онда то не чиним ја, него грех који пребива у мени. Тако откривам овај закон: када хоћу да чиним добро, намеће ми се зло. Својим унутрашњим бићем уживам у Божијем закону, али у својим удовима видим један други закон, који води рат против закона мога ума и заробљава ме законом греха, који је у мојим удовима. Јадан ти сам ја човек! Ко да ме избави од овог смртног тела? Хвала Богу кроз Исуса Христа, нашега Господа! Тако, дакле, ја својим умом служим Божијем закону, а својим телом закону греха.
Rimljanima 7:9-25 Novi srpski prevod (NSPL)
Ranije sam živeo bez Zakona, ali kad je zapovest došla, greh je oživeo, te sam ja umro. Tako me je zapovest, koja je trebalo da me vodi u život, dovela do smrti. Greh je, naime, uhvatio priliku preko zapovesti, zaveo me i putem nje ubio. Zakon je svet i zapovest je sveta, pravedna i dobra. Znači li to da mi je dobro donelo smrt? Nipošto! Ipak, da bi se greh pokazao grehom, on me je posredstvom dobra doveo do smrti, tako da bi se putem zapovesti greh pokazao do krajnosti grešnim. Znamo, naime, da je Zakon duhovan, a da sam ja telesan i kao takav u ropstvu greha. Naime, ja ne razumem svoje postupke, jer ne činim ono što hoću, nego ono što mrzim. A ako činim ono što neću, slažem se da je Zakon dobar. Ipak, to sad ne činim više ja, nego greh koji stanuje u meni. Znam, naime, da nikakvo dobro ne stanuje u meni, to jest u mome telu. Naime, imam želju da činim dobro, ali nisam u stanju da ga činim. Jer, ne činim dobro koje hoću, već zlo koje neću. Ako, dakle, činim ono što neću, onda to ne činim ja sam, već greh koji stanuje u meni. Stoga, nalazim ovaj zakon: kad hoću da činim dobro, zlo mi se nameće. Ja se, naime, u svom unutarnjem biću veselim Božijem Zakonu. Ipak, opažam drugi zakon koji deluje u mojim udovima, koji ratuje protiv zakona moga uma i zarobljava me zakonom greha koji je u mojim udovima. Jadan sam ja čovek! Ko će me izbaviti ovog smrtnog tela? Hvala Bogu, koji to čini kroz Gospoda našeg Isusa Hrista! Dakle, ja svojim umom služim Božijem Zakonu, a grešnom prirodom zakonu greha.
Rimljanima 7:9-25 Нови српски превод (NSP)
Раније сам живео без Закона, али кад је заповест дошла, грех је оживео, те сам ја умро. Тако ме је заповест, која је требало да ме води у живот, довела до смрти. Грех је, наиме, ухватио прилику преко заповести, завео ме и путем ње убио. Закон је свет и заповест је света, праведна и добра. Значи ли то да ми је добро донело смрт? Нипошто! Ипак, да би се грех показао грехом, он ме је посредством добра довео до смрти, тако да би се путем заповести грех показао до крајности грешним. Знамо, наиме, да је Закон духован, а да сам ја телесан и као такав у ропству греха. Наиме, ја не разумем своје поступке, јер не чиним оно што хоћу, него оно што мрзим. А ако чиним оно што нећу, слажем се да је Закон добар. Ипак, то сад не чиним више ја, него грех који станује у мени. Знам, наиме, да никакво добро не станује у мени, то јест у моме телу. Наиме, имам жељу да чиним добро, али нисам у стању да га чиним. Јер, не чиним добро које хоћу, већ зло које нећу. Ако, дакле, чиним оно што нећу, онда то не чиним ја сам, већ грех који станује у мени. Стога, налазим овај закон: кад хоћу да чиним добро, зло ми се намеће. Ја се, наиме, у свом унутарњем бићу веселим Божијем Закону. Ипак, опажам други закон који делује у мојим удовима, који ратује против закона мога ума и заробљава ме законом греха који је у мојим удовима. Јадан сам ја човек! Ко ће ме избавити овог смртног тела? Хвала Богу, који то чини кроз Господа нашег Исуса Христа! Дакле, ја својим умом служим Божијем Закону, а грешном природом закону греха.
Rimljanima 7:9-25 Sveta Biblija (SRP1865)
A ja življah nekad bez zakona; a kad doðe zapovijest, onda grijeh oživlje, A ja umrijeh, i naðe se da mi zapovijest bi za smrt koja bješe data za život. Jer grijeh uzevši poèetak kroz zapovijest prevari me, i ubi me njome. Tako je dakle zakon svet i zapovijest sveta i pravedna i dobra. Dobro li dakle bi meni smrt? Bože saèuvaj! nego grijeh, da se pokaže grijeh dobrom èineæi mi smrt, da bude grijeh odviše grješan zapoviješæu. Jer znamo da je zakon duhovan; a ja sam tjelesan, prodan pod grijeh: Jer ne znam šta èinim, jer ne èinim ono šta hoæu, nego na što mrzim ono èinim. Ako li ono èinim šta neæu, hvalim zakon da je dobar. A ovo više ja ne èinim nego grijeh koji živi u meni. Jer znam da dobro ne živi u meni, to jest u tijelu mojemu. Jer htjeti imam u sebi, ali uèiniti dobro ne nalazim. Jer dobro šta hoæu ne èinim, nego zlo što neæu ono èinim. A kad èinim ono što neæu, veæ ja to ne èinim nego grijeh koji živi u meni. Nalazim dakle zakon, kad hoæu dobro da èinim, da me na zlo nagoni. Jer imam radost u zakonu Božijemu po unutrašnjemu èovjeku; Ali vidim drugi zakon u udima svojima, koji se suproti zakonu uma mojega, i zarobljava me zakonom grjehovnijem koji je u udima mojima. Ja nesreæni èovjek! Ko æe me izbaviti od tijela smrti ove? Zahvaljujem Bogu svojemu kroz Isusa Hrista Gospoda našega. Tako dakle ja sam umom svojijem služim zakonu Božijemu a tijelom zakonu grjehovnome.