Rimljanima 5:1-15
Rimljanima 5:1-15 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Пошто смо, дакле, оправдани вером, имамо мир с Богом посредством Господа нашега Исуса Христа, чијим смо посредством – вером – дошли до ове благодати у којој стојимо и хвалимо се надом на славу Божју. И не само то, него се хвалимо и невољама, знајући да невоља гради стрпљивост, стрпљивост пак прекаљеност, а прекаљеност наду. И нада не срамоти, јер се Божја љубав већ излила у наша срца Духом Светим који нам је дат. Јер је Христос, док смо ми још били слаби, у одређено време умро за безбожнике. Једва ће ко умрети за праведника; за доброга можда би се ко и усудио да умре. Али Бог показује своју љубав према нама тиме што је Христос умро за нас кад смо још били грешници. Стога ћемо много пре ми, оправдани сада његовом крвљу, његовим посредством бити спасени од гнева. Ако смо, дакле, ми – као његови непријатељи – измирени с Богом смрћу његовога Сина, онда ћемо још пре бити спасени његовим животом, пошто смо измирени. И не само то, него се и хвалимо Богом кроз Господа свога Исуса Христа, чијим смо посредством сада примили помирење. Стога, као што је посредством једнога човека грех ушао у свет, а грехом смрт, тако је смрт прешла на све људе, јер су сви згрешили. Греха је, наиме, било на свету и пре но што је дат закон, али се грех не урачунава кад нема закона. Смрт је ипак царовала од Адама до Мојсија и над онима који нису згрешили сличним преступом као Адам, који је слика будућег Адама. Али благодат није као преступ. Јер ако су преступом једнога многи умрли, много се обилније излила на многе благодат Божја и дар у благодати једнога човека, Исуса Христа.
Rimljanima 5:1-15 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Пошто смо, дакле, оправдани вером, имамо мир с Богом кроз нашега Господа Исуса Христа. Кроз њега, вером, имамо приступ овој милости у којој стојимо и радујемо се у нади у Божију славу. И не само то него се радујемо и у невољама, јер знамо да невоље доносе стрпљивост, стрпљивост прекаљеност, а прекаљеност наду. А нада нас не изневерава, јер се Божија љубав већ излила у наше срце кроз Светога Духа, који нам је дат. Јер, у право време, док смо још били беспомоћни, Христос је умро за нас безбожнике. Тешко да би неко умро и за праведника, иако би се за доброга можда неко и усудио да умре. Али, Бог своју љубав према нама показује овако: док смо још били грешници, Христос је умро за нас. Колико ћемо се пре, оправдани сада његовом крвљу, кроз њега спасти од Божијег гнева. Јер, ако смо, док смо били Божији непријатељи, били помирени с њим смрћу његовог Сина, утолико пре ћемо се, помирени, спасти његовим животом! И не само то него се и радујемо у Богу кроз нашег Господа Исуса Христа, кроз кога смо сада примили помирење. Стога, као што је грех ушао у свет преко једног човека, а преко греха смрт, тако је смрт снашла све људе, јер су сви згрешили. Грех је у свету био пре Закона, али грех се никоме не рачуна када нема закона. Од Адама до Мојсија, међутим, смрт је владала и над онима који нису згрешили сличним прекршајем као Адам, који је слика Онога који ће доћи. Али, милосни дар није као преступ. Јер, ако су многи умрли због преступа једног човека, колико обилније се на многе излила Божија милост и дар који је дошао милошћу једног човека, Исуса Христа.
Rimljanima 5:1-15 Novi srpski prevod (NSPL)
Pošto smo, dakle, opravdani verom, u miru smo s Bogom posredstvom našeg Gospoda Isusa Hrista. Njegovim posredstvom smo verom stekli pristup k ovoj milosti u kojoj sada živimo, te se hvalimo nadom da ćemo učestvovati u Božijoj slavi. Ipak, ne hvalimo se samo time, već i našim nevoljama, znajući da nevolja izgrađuje postojanost, postojanost prekaljenost, a prekaljenost nadu. Ova nada ne razočarava, jer je Bog izlio svoju ljubav u naša srca Duhom Svetim koji nam je dat. Jer, dok smo još bili nemoćni, Hristos je u pravo vreme umro za bezbožne. Naime, jedva da bi ko umro za pravednika, premda bi se neko i odvažio da umre za dobrog čoveka. Ali, Bog je pokazao svoju ljubav prema nama time što je Hristos umro za nas dok smo još bili grešnici. Koliko ćemo se više sada, pošto smo opravdani njegovom krvlju, izbaviti od Božijeg gneva njegovim posredstvom. Pa, kad smo se izmirili s Bogom smrću njegovog Sina dok smo još bili Božiji neprijatelji, koliko ćemo pre biti spaseni njegovim životom sad kad smo izmireni! I ne samo to, nego se i radujemo pred Bogom zbog onog što je učinio kroz našeg Gospoda Isusa Hrista, čijim smo posredstvom izmireni sa Bogom. Prema tome, kao što je posredstvom jednog čoveka greh ušao u svet, a sa grehom i smrt, tako je smrt prešla na sve ljude, jer su svi sagrešili. Greh je, naime, postojao na svetu i pre nego što je dat Zakon, ali se greh ne uračunava kad nema Zakona. Ipak, smrt je carevala od Adama do Mojsija i nad onima koji nisu zgrešili sličnim prestupom kao Adam, koji je pralik onoga koji je trebalo da dođe. Ali milost nije poput prestupa. Naime, koliko su prestupom jednog čoveka mnogi umrli, toliko se obilnije izlila na mnoge Božija milost i dar dan milošću jednog čoveka, Isusa Hrista.
Rimljanima 5:1-15 Нови српски превод (NSP)
Пошто смо, дакле, оправдани вером, у миру смо с Богом посредством нашег Господа Исуса Христа. Његовим посредством смо вером стекли приступ к овој милости у којој сада живимо, те се хвалимо надом да ћемо учествовати у Божијој слави. Ипак, не хвалимо се само тиме, већ и нашим невољама, знајући да невоља изграђује постојаност, постојаност прекаљеност, а прекаљеност наду. Ова нада не разочарава, јер је Бог излио своју љубав у наша срца Духом Светим који нам је дат. Јер, док смо још били немоћни, Христос је у право време умро за безбожне. Наиме, једва да би ко умро за праведника, премда би се неко и одважио да умре за доброг човека. Али, Бог је показао своју љубав према нама тиме што је Христос умро за нас док смо још били грешници. Колико ћемо се више сада, пошто смо оправдани његовом крвљу, избавити од Божијег гнева његовим посредством. Па, кад смо се измирили с Богом смрћу његовог Сина док смо још били Божији непријатељи, колико ћемо пре бити спасени његовим животом сад кад смо измирени! И не само то, него се и радујемо пред Богом због оног што је учинио кроз нашег Господа Исуса Христа, чијим смо посредством измирени са Богом. Према томе, као што је посредством једног човека грех ушао у свет, а са грехом и смрт, тако је смрт прешла на све људе, јер су сви сагрешили. Грех је, наиме, постојао на свету и пре него што је дат Закон, али се грех не урачунава кад нема Закона. Ипак, смрт је царевала од Адама до Мојсија и над онима који нису згрешили сличним преступом као Адам, који је пралик онога који је требало да дође. Али милост није попут преступа. Наиме, колико су преступом једног човека многи умрли, толико се обилније излила на многе Божија милост и дар дан милошћу једног човека, Исуса Христа.
Rimljanima 5:1-15 Sveta Biblija (SRP1865)
Opravdavši se dakle vjerom, imamo mir s Bogom kroz Gospoda svojega Isusa Hrista, Kroz kojega i pristup naðosmo vjerom u ovu blagodat u kojoj stojimo, i hvalimo se nadanjem slave Božije. Ne samo pak to, nego se hvalimo i nevoljama, znajuæi da nevolja trpljenje gradi; A trpljenje iskustvo, a iskustvo nadanje; A nadanje neæe se osramotiti, jer se ljubav Božija izli u srca naša Duhom svetijem koji je dat nama. Jer Hristos još kad slabi bjesmo umrije u vrijeme svoje za bezbožnike. Jer jedva ko umre za pravednika; za dobroga može biti da bi se ko usudio umrijeti. Ali Bog pokazuje svoju ljubav k nama što Hristos još kad bijasmo grješnici umrije za nas. Mnogo æemo dakle veæma biti kroza nj spaseni od gnjeva kad smo se sad opravdali krvlju njegovom. Jer kad smo se pomirili s Bogom smræu sina njegova dok smo još bili neprijatelji, mnogo æemo se veæma spasti u životu njegovu kad smo se pomirili. Ne samo pak to, nego se hvalimo i Bogom kroz Gospoda svojega Isusa Hrista, kroz kojega sad primismo pomirenje. Zato kao što kroz jednoga èovjeka doðe na svijet grijeh, i kroz grijeh smrt, i tako smrt uðe u sve ljude, jer svi sagriješiše. Jer grijeh bješe na svijetu do zakona; ali se grijeh ne primaše kad ne bješe zakona; Nego carova smrt od Adama tja do Mojsija i nad onima koji nijesu sagriješili prestupivši kao Adam, koji je prilika onoga koji šæadijaše doæi. Ali dar nije tako kao grijeh; jer kad kroz grijeh jednoga pomriješe mnogi, mnogo se veæa blagodat Božija i dar izli izobilno na mnoge blagodaæu jednoga èovjeka Isusa Hrista.