Пошто смо, дакле, оправдани вером, у миру смо с Богом посредством нашег Господа Исуса Христа. Његовим посредством смо вером стекли приступ к овој милости у којој сада живимо, те се хвалимо надом да ћемо учествовати у Божијој слави. Ипак, не хвалимо се само тиме, већ и нашим невољама, знајући да невоља изграђује постојаност, постојаност прекаљеност, а прекаљеност наду. Ова нада не разочарава, јер је Бог излио своју љубав у наша срца Духом Светим који нам је дат. Јер, док смо још били немоћни, Христос је у право време умро за безбожне. Наиме, једва да би ко умро за праведника, премда би се неко и одважио да умре за доброг човека. Али, Бог је показао своју љубав према нама тиме што је Христос умро за нас док смо још били грешници. Колико ћемо се више сада, пошто смо оправдани његовом крвљу, избавити од Божијег гнева његовим посредством. Па, кад смо се измирили с Богом смрћу његовог Сина док смо још били Божији непријатељи, колико ћемо пре бити спасени његовим животом сад кад смо измирени! И не само то, него се и радујемо пред Богом због оног што је учинио кроз нашег Господа Исуса Христа, чијим смо посредством измирени са Богом.
Према томе, као што је посредством једног човека грех ушао у свет, а са грехом и смрт, тако је смрт прешла на све људе, јер су сви сагрешили. Грех је, наиме, постојао на свету и пре него што је дат Закон, али се грех не урачунава кад нема Закона. Ипак, смрт је царевала од Адама до Мојсија и над онима који нису згрешили сличним преступом као Адам, који је пралик онога који је требало да дође. Али милост није попут преступа. Наиме, колико су преступом једног човека многи умрли, толико се обилније излила на многе Божија милост и дар дан милошћу једног човека, Исуса Христа.