Rimljanima 4:9-25
Rimljanima 4:9-25 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Да ли се ово блаженство односи само на обрезане или и на необрезане? Ми, наиме, говоримо: „Аврааму је вера урачуната као праведност.” Како му је то урачунато? Кад је био обрезан или кад је био необрезан? Не кад је био обрезан, него кад је био необрезан. Па и знак обрезања добио је као печат праведности, коју је стекао вером као необрезан, да буде отац свих који као необрезани верују, да се и њима то урачуна у праведност, и да буде отац обрезаних, оних, наиме, који нису само обрезани, него и ходе стопама вере нашега оца Авраама, коју је он још као необрезан имао. Јер обећање Аврааму или његовом потомству да ће он бити наследник света није дошло посредством закона, већ посредством праведности у вери. Ако су, наиме, наследници само они од закона, онда је вера изгубила вредност, а обећање је обеснажено. Јер закон изазива гнев, и где нема закона, нема ни преступа. Зато се каже „од вере”, да буде по благодати, да обећање буде сигурно свему потомству, не само ономе од закона него и ономе од Авраамове вере; он је отац свима нама, као што је написано: „Поставио сам те за оца многим народима”, пред Богом, коме је он веровао, који оживљава мртве и који небиће позива у биће. Авраам се – и мимо наде – надао и поверовао је да ће постати отац многим народима, као што је речено: „Тако ће бити твоје потомство.” И није ослабио у вери кад је узео у обзир своје већ изумрло тело, био је већ стогодишњак, и изумрлу Саарину материцу. У Божје обећање није посумњао с неверовањем, него би ојачан у вери, те даде славу Богу, потпуно уверен да је Бог кадар и учинити оно што је обећао. Зато му је било урачунато у праведност. И није само ради њега написано да му је урачунато, него и ради нас којима ће се урачунавати, зато што верујемо у онога који је васкрсао из мртвих Исуса, Господа нашега, који је предан за наше грехе и подигнут ради нашега оправдања.
Rimljanima 4:9-25 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Да ли је, дакле, ова срећа само за обрезане или и за необрезане? Јер, рекли смо да је вера Аврааму урачуната у праведност. А када му је то урачуната? Док је био обрезан или необрезан? Не док је био обрезан, него док је био необрезан! А обрезање је примио као знак, печат праведности коју је стекао вером док је још био необрезан. Тако је он отац свих који верују а необрезани су, да се и њима урачуна у праведност. Он је и отац обрезаних, оних који нису само обрезани него и иду стопама вере нашег оца Авраама, коју је имао док је још био необрезан. Јер, обећање Аврааму, или његовом потомству, да ће бити наследник света, није дато на основу Закона, него на основу праведности која долази од вере. Ако су, наиме, наследници они који живе по Закону, онда вера нема вредности, а обећање је обеснажено. Јер, Закон изазива гнев, а где нема Закона, нема ни прекршаја. Зато обећање каже »од вере« – да би било по милости и да би било чврсто обећање за цело Авраамово потомство – не само за оне који живе по Закону него и за оне који живе по Авраамовој вери. Он је свима нама отац – као што је записано: »Учинио сам те оцем многих народа« – пред Богом, у кога је поверовао, који оживљава мртве и оно што није позива да буде. Противно свакој нади, Авраам се надао и поверовао је да ће постати отац многих народа, као што је речено: »Толико ће ти бити потомство.« Није се поколебао у вери када је узео у обзир своје већ обамрло тело – имао је скоро сто година – и Сарину мртву утробу. И није са неверицом гледао на Божије обећање, него се оснажио у вери и дао славу Богу, потпуно уверен да Бог може и да учини оно што је обећао. Зато му се и »урачуна у праведност.« Али, ово »урачуна« није само ради њега записано него и ради нас којима ће се урачунати, који верујемо у Онога који је из мртвих васкрсао Исуса, нашег Господа, који је предат за наше грехе и васкрснут ради нашег оправдања.
Rimljanima 4:9-25 Novi srpski prevod (NSPL)
Da li se ovo blaženstvo odnosi samo na obrezane, ili i na neobrezane? Već smo rekli da je Avrahamu vera uračunata u pravednost. Kako mu je bila uračunata? Kada je bio obrezan, ili kada je bio neobrezan? To nije bilo nakon obrezanja, nego pre njega. On je primio znak obrezanja kao pečat pravednosti koju je stekao verom, dok još nije bio obrezan. Time je Avraham postao otac svih neobrezanih koji veruju, a kojima se to uračunava u pravednost. On je, takođe, i duhovni praotac onih koji nisu samo obrezani, nego slede primer vere našega oca Avrahama, koju je ovaj imao dok je još bio neobrezan. Jer, kada je Bog obećao Avrahamu i njegovom potomstvu da će mu pripasti svet u nasledstvo, to nije bilo zbog toga što je Avraham držao Zakon, već zbog toga što je primio pravednost od Boga posredstvom svoje vere. Jer, ako su naslednici oni koji se drže Zakona, onda je vera beznačajna, a obećanje bezvredno, zato što Zakon sa sobom nosi Božiji gnev. A gde nema Zakona, tamo nema ni greha zbog kršenja istog. Zato se obećanje temelji na veri, da bi ga ljudi prihvatili kao dar Božije milosti, te da bi bilo delotvorno za sve potomstvo, ne samo za one koji drže Zakon, nego i za one koji su sudeonici u Avrahamovoj veri. On je duhovni otac svima nama. Jer, ovako je napisano u Svetom pismu: „Ja sam te učinio ocem mnogih naroda.“ On je poverovao Bogu koji oživljava mrtve i svojom rečju čini da stvari nastanu ni iz čega. Avraham je verovao i nadao se i onda kada nije bilo razloga za nadu. Tako je postao ocem mnogih naroda, jer Sveto pismo ovako kaže: „Toliko će biti tvoje potomstvo.“ Čak i kad se obazreo na svoje gotovo obamrlo telo, na svojih stotinu godina, kao i na Sarinu nesposobnost da rađa, Avraham se nije pokolebao u svojoj veri. On nije doveo u pitanje Božije obećanje, nego je ojačan svojom verom proslavio Boga, potpuno uveren da je Bog u stanju da učini ono što je obećao. Zato mu je vera uračunata u pravednost. Reči: „To mu je bilo uračunato“, nisu bile napisane samo za njega, nego i za nas kojima će biti uračunato u pravednost to što verujemo u onog koji je vaskrsao iz mrtvih, našeg Gospoda Isusa. Bog ga je predao da umre za naše prestupe, a vaskrsao ga da nas učini pravednima.
Rimljanima 4:9-25 Нови српски превод (NSP)
Да ли се ово блаженство односи само на обрезане, или и на необрезане? Већ смо рекли да је Аврахаму вера урачуната у праведност. Како му је била урачуната? Када је био обрезан, или када је био необрезан? То није било након обрезања, него пре њега. Он је примио знак обрезања као печат праведности коју је стекао вером, док још није био обрезан. Тиме је Аврахам постао отац свих необрезаних који верују, а којима се то урачунава у праведност. Он је, такође, и духовни праотац оних који нису само обрезани, него следе пример вере нашега оца Аврахама, коју је овај имао док је још био необрезан. Јер, када је Бог обећао Аврахаму и његовом потомству да ће му припасти свет у наследство, то није било због тога што је Аврахам држао Закон, већ због тога што је примио праведност од Бога посредством своје вере. Јер, ако су наследници они који се држе Закона, онда је вера безначајна, а обећање безвредно, зато што Закон са собом носи Божији гнев. А где нема Закона, тамо нема ни греха због кршења истог. Зато се обећање темељи на вери, да би га људи прихватили као дар Божије милости, те да би било делотворно за све потомство, не само за оне који држе Закон, него и за оне који су судеоници у Аврахамовој вери. Он је духовни отац свима нама. Јер, овако је написано у Светом писму: „Ја сам те учинио оцем многих народа.“ Он је поверовао Богу који оживљава мртве и својом речју чини да ствари настану ни из чега. Аврахам је веровао и надао се и онда када није било разлога за наду. Тако је постао оцем многих народа, јер Свето писмо овако каже: „Толико ће бити твоје потомство.“ Чак и кад се обазрео на своје готово обамрло тело, на својих стотину година, као и на Сарину неспособност да рађа, Аврахам се није поколебао у својој вери. Он није довео у питање Божије обећање, него је ојачан својом вером прославио Бога, потпуно уверен да је Бог у стању да учини оно што је обећао. Зато му је вера урачуната у праведност. Речи: „То му је било урачунато“, нису биле написане само за њега, него и за нас којима ће бити урачунато у праведност то што верујемо у оног који је васкрсао из мртвих, нашег Господа Исуса. Бог га је предао да умре за наше преступе, а васкрсао га да нас учини праведнима.
Rimljanima 4:9-25 Sveta Biblija (SRP1865)
Ovo dakle blaženstvo ili je u obrezanju ili u neobrezanju? Jer govorimo da se Avraamu primi vjera u pravdu. Kako mu se dakle primi? ili kad je bio u obrezanju ili neobrezanju? Ne u obrezanju nego u neobrezanju. I primi znak obrezanja kao peèat pravde vjere koju imaše u neobrezanju, da bi bio otac sviju koji vjeruju u neobrezanju; da se i njima primi u pravdu; I da bi bio otac obrezanja ne samo onima koji su od obrezanja, nego i onima koji hode po stopama vjere koja bješe u neobrezanju oca našega Avraama. Jer obeæanje Avraamu ili sjemenu njegovu da bude našljednik svijetu ne bi zakonom nego pravdom vjere. Jer ako su našljednici oni koji su od zakona, propade vjera, i pokvari se obeæanje. Jer zakon gradi gnjev; jer gdje nema zakona nema ni prijestupa. Zato od vjere da bude po milosti da obeæanje tvrdo ostane svemu sjemenu, ne samo koje je od zakona nego i koje je od vjere Avraama, koji je otac svima nama, Kao što stoji napisano: postavih te oca mnogijem narodima) pred Bogom kome vjerova, koji oživljuje mrtve, i zove ono što nije kao ono što jest: On vjerova na nad kad se nije bilo nièemu nadati da æe on biti otac mnogijem narodima, kao što mu bješe reèeno: tako æe biti sjeme tvoje. I ne oslabivši vjerom ne pogleda ni na svoje veæ umoreno tijelo, jer mu bješe negdje oko sto godina, ni na mrtvost Sarine materice. I za obeæanje Božije ne posumnja se nevjerovanjem, nego ojaèa u vjeri, i dade slavu Bogu. I znadijaše jamaèno da što obeæa kadar je i uèiniti. Zato se i primi njemu u pravdu. Ali nije pisano za njega jednoga samo da mu se primi, Nego i za nas, kojima æe se primiti ako vjerujemo onoga koji vaskrse Isusa Hrista Gospoda našega iz mrtvijeh, Koji se predade za grijehe naše, i ustade za opravdanje naše.