Otkrivenje 7:1-17
Otkrivenje 7:1-17 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Потом видех четири анђела где стоје на четири угла земље и држе четири земаљска ветра да не дува ветар на земљу, ни на море, ни на икакво дрво. И видех другог анђела, који се подиже од истока сунца и који има печат Бога живога, те повика снажним гласом четирма анђелима којима би дано да науде земљи и мору, говорећи: „Не удите земљи, ни мору, ни дрвећу док служитеље Бога нашега не запечатимо на челима њиховим.” И чух број запечаћених: „Сто четрдесет четири хиљаде запечаћених од свих племена синова Израиљевих: од племена Јудина дванаест хиљада запечаћених, од племена Рувимова дванаест хиљада, од племена Гадова дванаест хиљада, од племена Асирова дванаест хиљада, од племена Нефталимова дванаест хиљада, од племена Манасијина дванаест хиљада, од племена Симеонова дванаест хиљада, од племена Левијева дванаест хиљада, од племена Исахорова дванаест хиљада, од племена Завулонова дванаест хиљада, од племена Јосифова дванаест хиљада, од племена Венијаминова дванаест хиљада запечаћених.” Потом видех, и гле, многи народ, кога нико није могао избројати, од сваке народности и племена и народа и језика, где стоје пред престолом и пред Јагњетом, обучени у беле хаљине с палмама у рукама својим. И викаху снажним гласом говорећи: „Спасење припада Богу нашему, који седи на престолу, и Јагњету.” И сви анђели стајаху око престола и старешина и четири жива бића, и падоше на своја лица пред престолом и поклонише се Богу говорећи: „Амин, благослов и слава и мудрост и захвалност и част и сила и снага Богу нашему у све векове. Амин.” И прозбори један од старешина говорећи ми: „Ко су и одакле дођоше ови обучени у беле хаљине?” А ја сам му казао: „Господине мој, ти знаш.” И рече ми: „Ово су они што долазе од велике невоље, који опраше своје хаљине и убелише их у Јагњетовој крви. Зато су пред Божјем престолом, те му служе дан и ноћ у његовом храму, а онај што седи на престолу пребиваће над њима. Они неће никад више гладовати, ни жеднети, нити ће их сунце пећи, нити каква жега, јер ће Јагње, које је насред престола, бити њихов пастир и водиће их на изворе живе воде; а Бог ће отрти сваку сузу с њихових очију.”
Otkrivenje 7:1-17 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
После тога видех четири анђела како стоје на четири краја земље и зауздавају четири земаљска ветра, да ветар не дува на земљу, ни на море, ни на било које дрво. Тада видех једног другог анђела како се диже са истока, носећи печат Бога живога, и из свега гласа довикује оној четворици анђела који су добили власт да нанесу штету земљи и мору: »Немојте да нашкодите ни земљи, ни мору, ни дрвећу док печатом не обележимо чела слугу нашега Бога!« Тада чух број обележених печатом – 144.000 из свих Израелових племена: из Јудиног племена: 12.000 обележених печатом; из Рувимовог племена: 12.000; из Гадовог племена: 12.000; из Асировог племена: 12.000; из Нефталимовог племена: 12.000; из Манасијиног племена: 12.000; из Симеоновог племена: 12.000; из Левијевог племена: 12.000; из Исахаровог племена: 12.000; из Завулоновог племена: 12.000; из Јосифовог племена: 12.000; из Венијаминовог племена: 12.000 обележених печатом. После тога погледах, а оно – силно мноштво које нико није могао да преброји, из сваког народа, племена, народности и језика, стајало је пред престолом и пред Јагњетом. Били су обучени у дуге беле огртаче, а у рукама су носили палмове гране и из свега гласа викали: »Спасење припада нашем Богу, који седи на престолу, и Јагњету!« А сви анђели су стајали око престола и старешина и четири жива бића. Они падоше ничице пред престолом и поклонише се Богу, говорећи: »Амин! Благослов и слава и мудрост и захвалност и част и сила и снага нашем Богу довека. Амин!« Тада ме упита један од старешина: »Ко су ови што су обучени у дуге беле огртаче и одакле су дошли?« Ја му рекох: »Ти то знаш, господару.« А он ми рече: »То су они што су дошли од велике невоље и Јагњетовом крвљу опрали и избелили своје огртаче. Зато су они пред Божијим престолом и дању и ноћу му служе у његовом Храму, а Онај који седи на престолу подићи ће свој Шатор над њима. Они више никад неће гладовати ни жеднети, нити ће их пржити сунце ни икаква жега. Јер, њихов пастир ће бити Јагње, које је насред престола, и водиће их на изворе живе воде. А Бог ће обрисати сваку сузу с њихових очију.«
Otkrivenje 7:1-17 Novi srpski prevod (NSPL)
Nakon toga, video sam četiri anđela kako stoje na četiri ugla zemlje i zadržavaju četiri vetra na zemlji, da nijedan vetar ne duva ni na zemlju, ni na more, niti na ikakvo drvo. Zatim sam video drugog anđela koji je dolazio s istoka. Sa sobom je imao pečat živoga Boga. On doviknu snažnim glasom onoj četvorici anđela kojima je data vlast da naude zemlji i moru: „Ne udite zemlji, ni moru, niti drveću, dok ne zapečatimo čela slugu našega Boga!“ Onda sam čuo broj zapečaćenih. Bilo ih je stotinu četrdeset četiri hiljade iz svakog plemena naroda Izrailjevog: iz Judinog plemena dvanaest hiljada, iz Ruvimovog plemena dvanaest hiljada, iz Gadovog plemena dvanaest hiljada, iz Asirovog plemena dvanaest hiljada, iz Neftalimovog plemena dvanaest hiljada, iz Manasijinog plemena dvanaest hiljada, iz Simeunovog plemena dvanaest hiljada, iz Levijevog plemena dvanaest hiljada, iz Isaharovog plemena dvanaest hiljada, iz Zavulonovog plemena dvanaest hiljada, iz Josifovog plemena dvanaest hiljada, i iz Venijaminovog plemena dvanaest hiljada. Zatim sam video mnoštvo ljudi, koje niko nije mogao da izbroji. Bilo ih je od svake narodnosti, plemena, naroda i jezika. Stajali su pred prestolom i pred Jagnjetom obučeni u belu odeću i sa palmama u svojim rukama. Oni gromko uskliknuše: „Spasenje pripada našem Bogu koji sedi na prestolu i Jagnjetu!“ A svi anđeli, starešine i četiri bića koji su stajali oko prestola, padoše ničice na zemlju pred prestolom, pa se pokloniše Bogu, govoreći: „Amin! Blagoslov i slava, mudrost i zahvalnost, čast, sila i snaga, pripadaju našem Bogu, od sad i doveka. Amin!“ Tada me jedan od starešina upita: „Znaš li ko su ovi u beloj odeći i odakle dolaze?“ Ja mu odgovorim: „To ti znaš, gospodaru moj.“ On mi reče: „To su oni što su prošli kroz velike nevolje. Oni su oprali svoju odeću i izbelili je Jagnjetovom krvlju. Zato stoje pred Božijim prestolom i danonoćno služe Bogu u njegovom hramu. A onaj koji sedi na prestolu nastaniće se među njima. Oni nikad više neće biti gladni ni žedni, i neće ih peći sunce, niti ikakva žega, jer će Jagnje, koje je nasred prestola, biti njihov Pastir. Ono će ih voditi na izvore vode života, a Bog će obrisati svaku suzu sa njihovih očiju.“
Otkrivenje 7:1-17 Нови српски превод (NSP)
Након тога, видео сам четири анђела како стоје на четири угла земље и задржавају четири ветра на земљи, да ниједан ветар не дува ни на земљу, ни на море, нити на икакво дрво. Затим сам видео другог анђела који је долазио с истока. Са собом је имао печат живога Бога. Он довикну снажним гласом оној четворици анђела којима је дата власт да науде земљи и мору: „Не удите земљи, ни мору, нити дрвећу, док не запечатимо чела слугу нашега Бога!“ Онда сам чуо број запечаћених. Било их је стотину четрдесет четири хиљаде из сваког племена народа Израиљевог: из Јудиног племена дванаест хиљада, из Рувимовог племена дванаест хиљада, из Гадовог племена дванаест хиљада, из Асировог племена дванаест хиљада, из Нефталимовог племена дванаест хиљада, из Манасијиног племена дванаест хиљада, из Симеуновог племена дванаест хиљада, из Левијевог племена дванаест хиљада, из Исахаровог племена дванаест хиљада, из Завулоновог племена дванаест хиљада, из Јосифовог племена дванаест хиљада, и из Венијаминовог племена дванаест хиљада. Затим сам видео мноштво људи, које нико није могао да изброји. Било их је од сваке народности, племена, народа и језика. Стајали су пред престолом и пред Јагњетом обучени у белу одећу и са палмама у својим рукама. Они громко ускликнуше: „Спасење припада нашем Богу који седи на престолу и Јагњету!“ А сви анђели, старешине и четири бића који су стајали око престола, падоше ничице на земљу пред престолом, па се поклонише Богу, говорећи: „Амин! Благослов и слава, мудрост и захвалност, част, сила и снага, припадају нашем Богу, од сад и довека. Амин!“ Тада ме један од старешина упита: „Знаш ли ко су ови у белој одећи и одакле долазе?“ Ја му одговорим: „То ти знаш, господару мој.“ Он ми рече: „То су они што су прошли кроз велике невоље. Они су опрали своју одећу и избелили је Јагњетовом крвљу. Зато стоје пред Божијим престолом и даноноћно служе Богу у његовом храму. А онај који седи на престолу настаниће се међу њима. Они никад више неће бити гладни ни жедни, и неће их пећи сунце, нити икаква жега, јер ће Јагње, које је насред престола, бити њихов Пастир. Оно ће их водити на изворе воде живота, а Бог ће обрисати сваку сузу са њихових очију.“
Otkrivenje 7:1-17 Sveta Biblija (SRP1865)
I potom vidjeh èetiri anðela gdje stoje na èetiri ugla zemlje, i drže èetiri vjetra zemaljska, da ne duše vjetar na zemlju, ni na more, niti na ikako drvo. I vidjeh drugoga anðela gdje se penje od istoka sunèanoga, koji imaše peèat Boga živoga; i povika glasom velikijem na èetiri anðela kojima bješe dano da kvare zemlju i more, govoreæi: Ne kvarite ni zemlje, ni mora, ni drveta, dokle zapeèatim sluge Boga našega na èelima njihovima. I èuh broj zapeèaæenijeh, sto i èetrdeset i èetiri hiljade zapeèaæenijeh od sviju koljena sinova Izrailjevijeh; Od koljena Judina dvanaest hiljada zapeèaæenijeh; od koljena Ruvimova dvanaest hiljada zapeèaæenijeh; od koljena Gadova dvanaest hiljada zapeèaæenijeh; Od koljena Asirova dvanaest hiljada zapeèaæenijeh; od koljena Neftalimova dvanaest hiljada zapeèaæenijeh; od koljena Manasijna dvanaest hiljada zapeèaæenijeh; Od koljena Simeunova dvanaest hiljada zapeèaæenijeh; od koljena Levijeva dvanaest hiljada zapeèaæenijeh; od koljena Isaharova dvanaest hiljada zapeèaæenijeh; Od koljena Zavulonova dvanaest hiljada zapeèaæenijeh; od koljena Josifova dvanaest hiljada zapeèaæenijeh; od koljena Venijaminova dvanaest hiljada zapeèaæenijeh. Potom vidjeh, i gle, narod mnogi, kojega ne može niko izbrojiti, od svakoga jezika i koljena i naroda i plemena, stajaše pred prijestolom i pred jagnjetom, obuèen u haljine bijele, i palme u rukama njihovima. I povikaše glasom velikijem govoreæi: spasenije Bogu našemu, koji sjedi na prijestolu, i jagnjetu. I svi anðeli stajahu oko prijestola i starješine i èetiri životinje, i padoše na lice pred prijestolom, i pokloniše se Bogu, Govoreæi: amin; blagoslov i slava i premudrost i hvala i èast i sila i jaèina Bogu našemu va vijek vijeka. Amin. I odgovori jedan od starješina govoreæi mi: ovi obuèeni u bijele haljine ko su, i otkuda doðoše? I rekoh mu: gospodaru! ti znaš. I reèe mi: ovo su koji doðoše od nevolje velike, i opraše haljine svoje i ubijeliše haljine svoje u krvi jagnjetovoj. Zato su pred prijestolom Božijim, i služe mu dan i noæ u crkvi njegovoj; i onaj što sjedi na prijestolu useliæe se u njih. Više neæe ogladnjeti ni ožednjeti, i neæe na njih pasti sunce, niti ikakva vruæina. Jer jagnje, koje je nasred prijestola, pašæe ih, i uputiæe ih na izvore žive vode; i Bog æe otrti svaku suzu od oèiju njihovijeh.