Nakon toga, video sam četiri anđela kako stoje na četiri ugla zemlje i zadržavaju četiri vetra na zemlji, da nijedan vetar ne duva ni na zemlju, ni na more, niti na ikakvo drvo. Zatim sam video drugog anđela koji je dolazio s istoka. Sa sobom je imao pečat živoga Boga. On doviknu snažnim glasom onoj četvorici anđela kojima je data vlast da naude zemlji i moru: „Ne udite zemlji, ni moru, niti drveću, dok ne zapečatimo čela slugu našega Boga!“ Onda sam čuo broj zapečaćenih. Bilo ih je stotinu četrdeset četiri hiljade iz svakog plemena naroda Izrailjevog:
iz Judinog plemena dvanaest hiljada,
iz Ruvimovog plemena dvanaest hiljada,
iz Gadovog plemena dvanaest hiljada,
iz Asirovog plemena dvanaest hiljada,
iz Neftalimovog plemena dvanaest hiljada,
iz Manasijinog plemena dvanaest hiljada,
iz Simeunovog plemena dvanaest hiljada,
iz Levijevog plemena dvanaest hiljada,
iz Isaharovog plemena dvanaest hiljada,
iz Zavulonovog plemena dvanaest hiljada,
iz Josifovog plemena dvanaest hiljada, i
iz Venijaminovog plemena dvanaest hiljada.
Zatim sam video mnoštvo ljudi, koje niko nije mogao da izbroji. Bilo ih je od svake narodnosti, plemena, naroda i jezika. Stajali su pred prestolom i pred Jagnjetom obučeni u belu odeću i sa palmama u svojim rukama. Oni gromko uskliknuše:
„Spasenje pripada našem Bogu
koji sedi na prestolu i Jagnjetu!“
A svi anđeli, starešine i četiri bića koji su stajali oko prestola, padoše ničice na zemlju pred prestolom, pa se pokloniše Bogu, govoreći:
„Amin! Blagoslov i slava,
mudrost i zahvalnost,
čast, sila i snaga,
pripadaju našem Bogu, od sad i doveka.
Amin!“
Tada me jedan od starešina upita: „Znaš li ko su ovi u beloj odeći i odakle dolaze?“
Ja mu odgovorim: „To ti znaš, gospodaru moj.“
On mi reče: „To su oni što su prošli kroz velike nevolje. Oni su oprali svoju odeću i izbelili je Jagnjetovom krvlju. Zato stoje pred Božijim prestolom i danonoćno služe Bogu u njegovom hramu. A onaj koji sedi na prestolu nastaniće se među njima. Oni nikad više neće biti gladni ni žedni, i neće ih peći sunce, niti ikakva žega, jer će Jagnje, koje je nasred prestola, biti njihov Pastir. Ono će ih voditi na izvore vode života, a Bog će obrisati svaku suzu sa njihovih očiju.“