Otkrivenje 18:4-24
Otkrivenje 18:4-24 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
И чух други глас с неба како говори: „Изађите из њега, народе мој, да не будете учесници у његовим гресима и да не примите од његових зала; јер греси његови допреше до неба и Бог се сети његових неправедних дела. Узвратите му како је он вама узвраћао и вратите му двоструко по делима његовим; у чашу у коју је он уточио ви му уточите двоструко. Колико се сам прославио и одао раскоши, толико му дајте мука и жалости, јер он говори у свом срцу: ‘Седим на престолу као цар и нисам удовац и жалости нећу видети.’ Зато ће у један дан доћи његова зла: смрт и жалост и глад, и биће спаљен ватром, јер је силан Господ Бог који га осуди. И заплакаће и закукаће за њим цареви земаљски који су блудничили с њим и уживали у његовој раскоши кад виде дим његовог спаљивања. Због страха од његових мука, стојећи издалека, говориће: ‘Јао, јао, велики граде Вавилоне, силни граде, у један час дође твој суд!’ И трговци земаљски плакаће и кукаће за њим што робу њихову нико више не купује, товаре злата и сребра и драгог камења и бисера и платна и порфире и свиле и скерлета и сваког мирисног дрвета и сваке посуде од слоноваче и сваке посуде од најскупоценијег дрвета и од бронзе и гвожђа и мрамора, и цимета и балсама и када и мира и тамјана и вина и уља и белог брашна и пшенице, и марве и оваца и коња и кола и телеса и душа људских. И воће, које је желела твоја душа, отиде од тебе, и свако обиље и сваки сјај пропаде ти и више се неће наћи. Који су овим трговали и обогатили се стојећи издалека од страха од његових мука, плачући и наричући, и говориће: ‘Јао, јао велики граде, обучен у платно и порфиру и скерлет, и накићен златом и драгим каменом и бисером, јер у један час опусте толико богатство!’ И сваки крмар и сваки морепловац и морнар и сви који раде на мору остадоше издалека и викаху гледајући дим његовог спаљивања, говорећи: ‘Ко је био као овај велики град?’ И бацише прах на своје главе и викаху плачући и наричући, и говораху: ‘Јао, јао велики граде, у ком се обогатише сви који имаху лађе на мору – од његовог скупоценог имања, јер опусте у један час.’ Веселите се над њим, небо и ви свети, и ви апостоли, и ви пророци, јер вас Бог освети на њему.” И један снажан анђео подиже камен, велик као млински камен, и баци га у море говорећи: „Оваквим замахом биће бачен велики град Вавилон и неће се више наћи. И глас певача уз китар и музичара и фрулаша и трубача неће се више чути у теби, и никакав уметник ни од какве уметности неће се више наћи у теби, и глас млина неће се више чути у теби, и светлост светиљке неће више светлети у теби, и глас младожење и невесте неће се више чути у теби; јер твоји трговци беху земаљски великаши, јер су твојим чарањем доведени у заблуду сви народи, и у њему се нађе крв пророка и светих и свих који су заклани на земљи.”
Otkrivenje 18:4-24 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Онда чух и други глас са неба како говори: »Изађи из ње, мој народе, да не будеш саучесник у њеним гресима и да те не снађу њене пошасти. Јер, њени греси су се нагомилали до неба и Бог се сетио њених злодела. Врати јој истом мером, врати јој двоструко за њена дела. У чашу у коју је она точила ти јој наточи двоструко. Колико се разметала сјајем и раскоши, толико јој муке и јада задај, јер она мисли: ‚На престолу седим као царица; нисам удовица и нећу видети јада.‘ Зато ће је у једном дану савладати њене пошасти – смрт, јад и глад – и биће спаљена огњем, јер је моћан Господ Бог, који јој суди. »Када угледају дим од њеног спаљивања, заплакаће и закукати за њом земаљски цареви, који су се с њом одавали блуду и уживали у њеној раскоши. Ужаснути њеним мукама, стајаће подаље, говорећи: ‚Јао! Јао, велики граде Вавилоне, моћни граде! У једном часу те стиже осуда!‘ »И земаљски трговци ће плакати и јадиковати за њим, јер више нико не купује њихове товаре – товаре злата и сребра, драгог камења и бисера, платна и пурпура, свиле и скерлета, сваке врсте мирисног дрвета и свих врста предмета од слоноваче, свих врста предмета од скупоценог дрвета, бронзе, гвожђа и мермера, товаре цимета и зачина, кâда, смирне и тамјана, вина и уља, белог брашна и пшенице, говеда и оваца, коња и кочија, људских тела и душа. »Побеже од тебе воће за којим ти је душа жудела и пропаде ти сва раскош и сјај и никада се више неће наћи. »Они што су тиме трговали и од тога се обогатили, стајаће подаље, ужаснути његовим мукама, плачући и јадикујући: ‚Јао! Јао, велики граде! Био си обучен у платно, пурпур и скерлет и накићен златом, драгим камењем и бисерима. У једном часу толико богатство опустошено!‘ »И сви кормилари и сви који плове морем, морнари и они који на мору раде, стајаће подаље. А када угледају дим од његовог спаљивања, повикаће: ‚Да ли је било града сличног овом великом граду?‘ И посуће се прашином по глави и викати, плачући и јадикујући: ‚Јао! Јао великом граду! Његовим благом се обогатише сви који су на мору имали лађе, а он у једном часу би опустошен!‘ »Веселите се над њим, небо и ви свети и апостоли и пророци, јер му је Бог судио онако како је он судио вама!« Тада један моћни анђео подиже стену велику као млински камен и баци је у море, говорећи: »Овако силовито биће бачен и велики град Вавилон, да се више не нађе! »Никада више неће се у теби зачути глас певачâ ни свирка китариста, фрулаша и трубача! Никада више неће се у теби наћи занатлија било ког заната! Никада више неће се у теби зачути клопарање млина! Никада више неће у теби засјати светлост светиљке! Никада више неће се у теби зачути глас младожење и младе! Јер, твоји трговци су били земаљски моћници и твојим врачањем су били заведени сви народи. У њему је нађена крв пророка и светих и свих који су заклани на земљи.«
Otkrivenje 18:4-24 Novi srpski prevod (NSPL)
Zatim sam čuo drugi glas sa neba kako govori: „Narode moj, izađi iz tog grada, da ne budete učesnici u njegovim gresima, i da vas ne snađu njegova zla. Jer gresi se njeni nagomilaše do neba, i Bog se setio njenih nepravdi. Vratite joj istom merom, vratite joj dvostruko više za njena dela; ulijte joj u čašu dvostruku meru onog što je zamešala drugima. Zadajte joj muke i žalosti onoliko koliko je sebi dala slave i raskoši! Jer ona govori u svome srcu: ’Sedim na prestolu kao carica, nisam udovica i žalosti neću iskusiti.’ Zato će se u jedan dan sručiti na nju sva ova zla: smrt, žalost i glad. I proždreće je vatra, jer je silan Gospod Bog koji joj sudi.“ Za njom će plakati i naricati svi carevi sveta koji su s njom bludničili i uživali u njenoj raskoši, kada vide dim i nju svu u plamenu. Preplašeni njenim mukama, stajaće izdaleka i govoriti: „Jao, jao, veliki grade Vavilone, silni grade, jer u jedan čas nasta tvoj sud!“ A svetski će trgovci plakati i naricati za njom, jer niko više ne kupuje njihovu robu: zlato, srebro, drago kamenje, bisere, tanani lan, porfiru, svilu, skerlet, razna mirisna drveta, svakovrsne posude od slonovače, predmete načinjene od skupocenog drveta, bronze, gvožđa i mramora; cimet, balzam, miomiris, mirisava ulja, tamjan, vino, ulje, belo brašno, pšenicu, stoku, ovce i konje, kola, robove i ljudske duše. Ostala si bez voća za kojim si čeznula, sva tvoja raskoš i sjaj propali su i više ih nećeš povratiti. Trgovci koji su ovim trgovali i obogatili se od nje, stajaće izdaleka obuzeti strahom zbog njenih muka, plačući i naričući. Govoriće: „Jao, jao, veliki grade, koji si se oblačio u lan, porfiru i skerlet, i kitio se zlatom, dragim kamenjem i biserima! U jedan čas opuste toliko bogatstvo!“ I svi kormilari, svi mornari i moreplovci, stajali su izdaleka. Videvši dim koji se podiže iz grada u požaru, jadikovali su i govorili: „Koji je grad bio kao ovaj veliki grad?“ Oni posuše prašinu na svoje glave jadikujući i plačući: „Jao, jao, veliki grade! Od njegovog izobilja se obogatiše svi koji su imali brodove na moru, a u jedan je čas opusteo. Veseli se nad njim, nebo! Veselite se nad njim, vi sveti, apostoli i proroci, jer ga je Bog kaznio zbog onog što je učinio vama!“ Tada je jedan moćni anđeo podigao kamen, velik kao mlinski, i bacio ga u more, govoreći: „Ovako će biti bačen veliki grad Vavilon i neće ga više biti. Muzika kitariste, muzičara, flautista i trubača neće se više čuti u tebi, niti će se koji umetnik više naći u tebi, a ni zvuk mlina se neće više čuti. Svetlost svetiljke neće više zasjati u tebi, niti će se glas mladoženje i neveste ikad čuti u tebi, zato što su tvoji trgovci bili svetski moćnici, i zato što je tvoje vračanje dovelo u zabludu sve narode. Uz to se u tebi prolila krv proroka i svetih, i svih onih koji su ubijeni na zemlji.“
Otkrivenje 18:4-24 Нови српски превод (NSP)
Затим сам чуо други глас са неба како говори: „Народе мој, изађи из тог града, да не будете учесници у његовим гресима, и да вас не снађу његова зла. Јер греси се њени нагомилаше до неба, и Бог се сетио њених неправди. Вратите јој истом мером, вратите јој двоструко више за њена дела; улијте јој у чашу двоструку меру оног што је замешала другима. Задајте јој муке и жалости онолико колико је себи дала славе и раскоши! Јер она говори у своме срцу: ’Седим на престолу као царица, нисам удовица и жалости нећу искусити.’ Зато ће се у један дан сручити на њу сва ова зла: смрт, жалост и глад. И прождреће је ватра, јер је силан Господ Бог који јој суди.“ За њом ће плакати и нарицати сви цареви света који су с њом блудничили и уживали у њеној раскоши, када виде дим и њу сву у пламену. Преплашени њеним мукама, стајаће издалека и говорити: „Јао, јао, велики граде Вавилоне, силни граде, јер у један час наста твој суд!“ А светски ће трговци плакати и нарицати за њом, јер нико више не купује њихову робу: злато, сребро, драго камење, бисере, танани лан, порфиру, свилу, скерлет, разна мирисна дрвета, сваковрсне посуде од слоноваче, предмете начињене од скупоценог дрвета, бронзе, гвожђа и мрамора; цимет, балзам, миомирис, мирисава уља, тамјан, вино, уље, бело брашно, пшеницу, стоку, овце и коње, кола, робове и људске душе. Остала си без воћа за којим си чезнула, сва твоја раскош и сјај пропали су и више их нећеш повратити. Трговци који су овим трговали и обогатили се од ње, стајаће издалека обузети страхом због њених мука, плачући и наричући. Говориће: „Јао, јао, велики граде, који си се облачио у лан, порфиру и скерлет, и китио се златом, драгим камењем и бисерима! У један час опусте толико богатство!“ И сви кормилари, сви морнари и морепловци, стајали су издалека. Видевши дим који се подиже из града у пожару, јадиковали су и говорили: „Који је град био као овај велики град?“ Они посуше прашину на своје главе јадикујући и плачући: „Јао, јао, велики граде! Од његовог изобиља се обогатише сви који су имали бродове на мору, а у један је час опустео. Весели се над њим, небо! Веселите се над њим, ви свети, апостоли и пророци, јер га је Бог казнио због оног што је учинио вама!“ Тада је један моћни анђео подигао камен, велик као млински, и бацио га у море, говорећи: „Овако ће бити бачен велики град Вавилон и неће га више бити. Музика китаристе, музичара, флаутиста и трубача неће се више чути у теби, нити ће се који уметник више наћи у теби, а ни звук млина се неће више чути. Светлост светиљке неће више засјати у теби, нити ће се глас младожење и невесте икад чути у теби, зато што су твоји трговци били светски моћници, и зато што је твоје врачање довело у заблуду све народе. Уз то се у теби пролила крв пророка и светих, и свих оних који су убијени на земљи.“
Otkrivenje 18:4-24 Sveta Biblija (SRP1865)
I èuh glas drugi s neba koji govori: iziðite iz nje, narode moj, da se ne pomiješate u grijehe njezine, i da vam ne naude zla njezina. Jer grijesi njezini dopriješe tja do neba, i Bog se opomenu nepravde njezine. Platite joj kao što i ona plati vama, i podajte joj dvojinom onoliko po djelima njezinima: kojom èašom zahvati vama zahvatajte joj po dva puta onoliko. Koliko se proslavi i nasladi toliko joj podajte muka i žalosti; jer govori u srcu svojemu: sjedim kao carica, i nijesam udovica, i žalosti neæu vidjeti. Zato æe u jedan dan doæi zla njezina: smrt i plaè i glad, i sažeæi æe se ognjem; jer je jak Gospod Bog koji joj sudi. I zaplakaæe i zajaukati za njom carevi zemaljski koji se s njom kurvaše i bjesniše, kad vide dim gorenja njezina, Izdaleka stojeæi od straha muka njezinijeh i govoreæi: jaoh! jaoh! grade veliki Vavilone, grade tvrdi, jer u jedan èas doðe sud tvoj! I trgovci zemaljski zaplakaæe i zajaukati za njom, što njihovijeh tovara niko više ne kupuje; Tovara zlata i srebra i kamenja dragoga i bisera i uzvoda i porfire i svile i skerleta, i svakoga mirisnog drveta, i svakojakijeh sudova od fildiša, i svakojakijeh sudova od najskupljega drveta, mjedi i gvožða i mermera, I cimeta i tamjana i mira i livana, i vina i ulja, i nišesteta i pšenice, i goveda i ovaca, i konja i kola, i tjelesa i duša èovjeèijih. I voæa želja duše tvoje otidoše od tebe, i sve što je masno i dobro otide od tebe, i više ga neæeš naæi. Trgovci koji se ovijem tovarima obogatiše od nje, staæe izdaleka od straha muèenja njezina, plaèuæi i jauèuæi, I govoreæi: jaoh! jaoh! grade veliki, obuèeni u svilu i porfiru i skerlet, i nakiæeni zlatom i kamenjem dragijem i biserom; Jer u jedan èas pogibe toliko bogatstvo! I svi gospodari od laða, i sav narod u laðama, i laðari, i koji god rade na moru, stadoše izdaleka, I vikahu, vidjevši dim gorenja njezina, i govorahu: ko je bio kao ovaj grad veliki? I baciše prah na glave svoje, i povikaše plaèuæi i ridajuæi, govoreæi: jaoh! jaoh! grade veliki, u kome se obogatiše svi koji imaju laðe na moru od bogatstva njegova, jer u jedan èas opustje! Veseli se nad njim nebo, i sveti apostoli i proroci, jer Bog pokaja sud vaš na njemu. I uze jedan anðeo jak kamen veliki, kao kamen vodenièni, i baci u more govoreæi: tako æe sa hukom biti baèen Vavilon grad veliki, i neæe se više naæi; I glas gudaèa i pjevaèa i sviraèa i trubaèa neæe se više èuti u tebi; i nikakav majstor ni od kakva zanata neæe se više naæi u tebi, i huka kamenja vodeniènoga neæe se èuti u tebi; I vidjelo žiška neæe se više svijetliti u tebi, i glas ženika i neveste neæe više biti èuven u tebi; jer trgovci tvoji bijahu boljari zemaljski, jer tvojijem èaranjem prevareni biše svi narodi. I u njemu se naðe krv proroèka i svetijeh, i sviju koji su pobijeni na zemlji.