Откривење 18:4-24

Затим сам чуо други глас са неба како говори: „Народе мој, изађи из тог града, да не будете учесници у његовим гресима, и да вас не снађу његова зла. Јер греси се њени нагомилаше до неба, и Бог се сетио њених неправди. Вратите јој истом мером, вратите јој двоструко више за њена дела; улијте јој у чашу двоструку меру оног што је замешала другима. Задајте јој муке и жалости онолико колико је себи дала славе и раскоши! Јер она говори у своме срцу: ’Седим на престолу као царица, нисам удовица и жалости нећу искусити.’ Зато ће се у један дан сручити на њу сва ова зла: смрт, жалост и глад. И прождреће је ватра, јер је силан Господ Бог који јој суди.“ За њом ће плакати и нарицати сви цареви света који су с њом блудничили и уживали у њеној раскоши, када виде дим и њу сву у пламену. Преплашени њеним мукама, стајаће издалека и говорити: „Јао, јао, велики граде Вавилоне, силни граде, јер у један час наста твој суд!“ А светски ће трговци плакати и нарицати за њом, јер нико више не купује њихову робу: злато, сребро, драго камење, бисере, танани лан, порфиру, свилу, скерлет, разна мирисна дрвета, сваковрсне посуде од слоноваче, предмете начињене од скупоценог дрвета, бронзе, гвожђа и мрамора; цимет, балзам, миомирис, мирисава уља, тамјан, вино, уље, бело брашно, пшеницу, стоку, овце и коње, кола, робове и људске душе. Остала си без воћа за којим си чезнула, сва твоја раскош и сјај пропали су и више их нећеш повратити. Трговци који су овим трговали и обогатили се од ње, стајаће издалека обузети страхом због њених мука, плачући и наричући. Говориће: „Јао, јао, велики граде, који си се облачио у лан, порфиру и скерлет, и китио се златом, драгим камењем и бисерима! У један час опусте толико богатство!“ И сви кормилари, сви морнари и морепловци, стајали су издалека. Видевши дим који се подиже из града у пожару, јадиковали су и говорили: „Који је град био као овај велики град?“ Они посуше прашину на своје главе јадикујући и плачући: „Јао, јао, велики граде! Од његовог изобиља се обогатише сви који су имали бродове на мору, а у један је час опустео. Весели се над њим, небо! Веселите се над њим, ви свети, апостоли и пророци, јер га је Бог казнио због оног што је учинио вама!“ Тада је један моћни анђео подигао камен, велик као млински, и бацио га у море, говорећи: „Овако ће бити бачен велики град Вавилон и неће га више бити. Музика китаристе, музичара, флаутиста и трубача неће се више чути у теби, нити ће се који уметник више наћи у теби, а ни звук млина се неће више чути. Светлост светиљке неће више засјати у теби, нити ће се глас младожење и невесте икад чути у теби, зато што су твоји трговци били светски моћници, и зато што је твоје врачање довело у заблуду све народе. Уз то се у теби пролила крв пророка и светих, и свих оних који су убијени на земљи.“