Psalmi 49:10-20
Psalmi 49:10-20 Novi srpski prevod (NSPL)
Jer čovek vidi da mudar umire; da i bezumnik i onaj bez pameti propadaju, da drugima imanja svoja ostavljaju. U sebi misle da im domovi doveka ostaju, i njihova mesta od pokolenja do pokolenja; imenom svojim zemlje nazivaju. Tek, čovek ni u raskoši ne istrajava, već je poput stoke što ugine. To je put njihov – ludilo – ali i onih što nakon njih uživaju u njihovim govorima. Sela Poput ovaca određeni su za Svet mrtvih, smrt će ih napasati. Pravedni će jutrom vladati nad njima. Lik će im progutati Svet mrtvih, daleko od njihovog doma. Zacelo će Bog dušu moju da otkupi iz ruku Sveta mrtvih, jer on će me prihvatiti. Sela Ne plaši se kad se bilo ko bogati, kada raste slava doma njegovoga. Jer kad umre, poneti ništa neće; slava njegova za njim neće sići. A on sebe u životu blagosilja – i ljudi te hvale kad si sebi dobro učinio – ali će poći pokolenju svojih predaka, gde doveka svetlo videti neće. Čovek u raskoši, a bez razuma je poput stoke što ugine.
Psalmi 49:10-20 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
нити да живи вечно, ни да гроб не види. Он види да и мудри умиру, гину и лудак и безумник заједно и другима остављају имање своје. Као да куће засвагда трају и станови из поколења у поколење. Земљама дају имена своја. И човек славан не траје, сличан је стоци која се коље. То је пут неразумних и оних који им повлађују. Као овце се у подземљу рађају, смрт ће их напасати. Праведници ће им ујутру заповедати, пропашће у подземљу лик њихов, ту је боравиште њихово. Међутим, Бог ће избавити душу моју из власти подземља и примиће ме. Не бој се кад се неко богати и кад се увећава слава дома његовог. Кад он умре, ништа не носи, нити ће слава његова за њим поћи. Ако му душу његову за живота благосиљају, славиће га зато што је добро чинио. Он ће доћи на место отаца својих, где никада светлост неће гледати.
Psalmi 49:10-20 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Јер, свако види да мудри умиру, да и безумник и глупан пропадају, да другима остављају своје богатство. Довека ће им гробница бити кућа, њихово боравиште кроз сва поколења, макар су земље назвали по себи. Не остаје човек, упркос части коју ужива, сличан је зверима које угибају. То је судбина оних који се безумно у себе уздају и њихових следбеника, којима су миле њихове изреке. Села Као овце, за Шеол су одређени, смрт им је пастир. Честити ће владати над њима; брзо ће пропасти њихово обличје, Шеол ће им бити боравиште. А Бог ће моју душу избавити из шапа Шеола и к себи ме узети. Села Не бој се кад се неко обогати, кад се намножи благо његовог дома. Јер, кад умре, ништа са собом неће понети, неће с њим у гроб сићи благо његово. Иако се за живота сматрао благословеним – јер, људи те хвале кад ти добро иде – и он ће отићи поколењу својих праотаца, где више неће видети светлости. Човек који ужива част, а нема разборитости, сличан је зверима које угибају.
Psalmi 49:10-20 Нови српски превод (NSP)
Јер човек види да мудар умире; да и безумник и онај без памети пропадају, да другима имања своја остављају. У себи мисле да им домови довека остају, и њихова места од поколења до поколења; именом својим земље називају. Тек, човек ни у раскоши не истрајава, већ је попут стоке што угине. То је пут њихов – лудило – али и оних што након њих уживају у њиховим говорима. Села Попут оваца одређени су за Свет мртвих, смрт ће их напасати. Праведни ће јутром владати над њима. Лик ће им прогутати Свет мртвих, далеко од њиховог дома. Зацело ће Бог душу моју да откупи из руку Света мртвих, јер он ће ме прихватити. Села Не плаши се кад се било ко богати, када расте слава дома његовога. Јер кад умре, понети ништа неће; слава његова за њим неће сићи. А он себе у животу благосиља – и људи те хвале кад си себи добро учинио – али ће поћи поколењу својих предака, где довека светло видети неће. Човек у раскоши, а без разума је попут стоке што угине.
Psalmi 49:10-20 Sveta Biblija (SRP1865)
Svi vide gdje umiru kao i neznalica i bezumnik što ginu, i ostavljaju drugima imanje svoje. Oni misle da æe kuæe njihove trajati dovijeka, i stanovi njihovi od koljena na koljeno; imenima svojim zovu zemlje; Ali èovjek u èasti neæe dugo ostati, izjednaèiæe se sa stokom, koju kolju. Ovaj im se put èini probitaèan, i koji za njima idu, hvale misli njihove; Ali æe ih kao ovce zatvoriti u pakao, smrt æe im biti pastir; i ujutru hodiæe po njima pravednici, i oblik njihov zbrisaæe pakao rastavivši ih s naseljem. Ali æe Bog dušu moju izbaviti iz ruku paklenih; jer me on prima. Ne boj se kad se ko bogati; kad raste slava doma njegova. Jer kad umre, neæe ništa ponijeti, niti æe poæi za njim slava njegova. Jer dušu njegovu blagosiljaju za života njegova, i slave tebe, što ugaðaš sebi. Ali æe on otiæi u stan otaca svojih, gdje svijeta nigda ne vide. Èovjek u èasti, ako nije razuman, izjednaèiæe se sa stokom, koju kolju.