Псалми 49:10-20

Јер, свако види да мудри умиру, да и безумник и глупан пропадају, да другима остављају своје богатство. Довека ће им гробница бити кућа, њихово боравиште кроз сва поколења, макар су земље назвали по себи. Не остаје човек, упркос части коју ужива, сличан је зверима које угибају. То је судбина оних који се безумно у себе уздају и њихових следбеника, којима су миле њихове изреке. Села Као овце, за Шеол су одређени, смрт им је пастир. Честити ће владати над њима; брзо ће пропасти њихово обличје, Шеол ће им бити боравиште. А Бог ће моју душу избавити из шапа Шеола и к себи ме узети. Села Не бој се кад се неко обогати, кад се намножи благо његовог дома. Јер, кад умре, ништа са собом неће понети, неће с њим у гроб сићи благо његово. Иако се за живота сматрао благословеним – јер, људи те хвале кад ти добро иде – и он ће отићи поколењу својих праотаца, где више неће видети светлости. Човек који ужива част, а нема разборитости, сличан је зверима које угибају.