Psalmi 142:3-6
Psalmi 142:3-6 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Изливам пред њим молитву своју, казујем пред њим невољу своју. Ако клоне дух мој у мени, ти знаш стазу моју. На путу којим ходим скривену замку ми поставише. Погледај десно и види, нико ме не препознаје. Нема ми уточишта, нико не мари за душу моју. Вапио сам теби, Господе, и говорио: „Ти си уточиште моје, део мој у земљи живих.
Psalmi 142:3-6 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Кад год занемоћам, ти си тај који мој пут зна. На стази којом идем замку су сакрили за мене. Погледај десно и види – никог за мене није брига. Нема за мене уточишта, нико за мој живот не мари. Тебе у помоћ зовем, ГОСПОДЕ. Говорим: »Ти си уточиште моје, моје наследство у земљи живих.« Помно саслушај мој вапај, јер сам беспомоћан. Избави ме од мојих гонитеља, јер су од мене јачи.
Psalmi 142:3-6 Novi srpski prevod (NSPL)
Kada duh mi na izmaku beše, ti si znao stazu moju; put kojim sam išao, na kome su mi zamku postavili. Udesno pogledaj pa vidi da niko na me ne obraća pažnju; meni više utočišta nema, nema nikog da za mene mari. O, Gospode, tebi vapim! Govorim ti: „Utočište moje ti si i nasledstvo moje u zemlji živih!“ Jecaj moj pažljivo počuj, jer sam jadan preko svake mere; od tlačitelja me oslobodi, jer za mene su prejaki.
Psalmi 142:3-6 Нови српски превод (NSP)
Када дух ми на измаку беше, ти си знао стазу моју; пут којим сам ишао, на коме су ми замку поставили. Удесно погледај па види да нико на ме не обраћа пажњу; мени више уточишта нема, нема никог да за мене мари. О, Господе, теби вапим! Говорим ти: „Уточиште моје ти си и наследство моје у земљи живих!“ Јецај мој пажљиво почуј, јер сам јадан преко сваке мере; од тлачитеља ме ослободи, јер за мене су прејаки.
Psalmi 142:3-6 Sveta Biblija (SRP1865)
Kad iznemogne u meni duh moj. Ti znaš stazu moju. Na putu, kojim hodim, sakriše mi zamku. Pogledam nadesno, i vidim da me niko ne zna; nestade mi utoèišta, niko ne mari za dušu moju. Vièem k tebi, Gospode; velim: ti si utoèište moje, dio moj na zemlji živijeh. Èuj tužnjavu moju; jer se muèim veoma. Izbavi me od onijeh koji me gone, jer su jaèi od mene.