Псалми 142:3-6

Када дух ми на измаку беше, ти си знао стазу моју; пут којим сам ишао, на коме су ми замку поставили. Удесно погледај па види да нико на ме не обраћа пажњу; мени више уточишта нема, нема никог да за мене мари. О, Господе, теби вапим! Говорим ти: „Уточиште моје ти си и наследство моје у земљи живих!“ Јецај мој пажљиво почуј, јер сам јадан преко сваке мере; од тлачитеља ме ослободи, јер за мене су прејаки.