YouVersion logo
Dugme za pretraživanje

4. Mojsijeva 32:1-33

4. Mojsijeva 32:1-33 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)

Синови Рувимови и синови Гадови имали су веома много стоке. Кад су видели да је земља јазирска и земља галадска добра за стоку, дођоше и рекоше Мојсију, Елеазару, свештенику, и поглаварима збора говорећи: „Атарот, Девон, Јазир, Намра, Есевон, Елеалија, Севама, Навав и Веан, то је земља коју је Господ освојио за збор израиљски. Она је добра за стоку, а слуге твоје имају стоку.” Затим рекоше: „Ако смо нашли милост у твојим очима, нека се та земља да слугама твојим у наследство. Немој нас водити преко Јордана!” Мојсије одговори синовима Гадовим и синовима Рувимовим: „Зар да браћа ваша иду у рат, а ви да останете овде? Зашто слабите дух синова Израиљевих да не пређу у земљу коју им је Господ предао? То су учинили оци ваши кад сам их послао из Кадис-Варније да извиде земљу. Попели су се до долине Есхола, разгледали земљу и ослабили дух синова Израиљевих да не иду у земљу коју им Господ даде. Тада се Господ разгневио и заклео се говорећи: ‘Неће ови људи од двадесет година и више који су изашли из Египта видети земљу за коју сам се заклео Аврааму, Исаку и Јакову, јер ме нису сасвим слушали.’ Само су Халев, син Јефонијин, Кенезеј и Исус, син Навинов, били потпуно послушни Господу. Господ се разгневио на Израиља и учинио је да лутају по пустињи четрдесет година, док није помро сав нараштај који је сагрешио Господу. А сада ви, грешни нараштај, долазите на место својих отаца да повећате жестину гнева Господњег на Израиља. Ако одступите од њега, он ће продужити боравак у пустињи, тако да ћете упропастити сав тај народ.” Тада они приђоше к њему и рекоше: „Ми бисмо овде направили само торове за своја стада и градове за своју нејач. Ми сами поћи ћемо са оружјем испред синова Израиљевих док их не доведемо на њихово место. Наша нејач нека остане у утврђеним градовима због становника ове земље. Нећемо се вратити својим кућама док синови Израиљеви не приме сваки своје наследство. Нећемо узети с њима наследство са оне стране Јордана и даље ако нам припадне наследство са ове стране Јордана, на истоку.” Тада им Мојсије рече: „Ако тако урадите, ако пођете пред Господом у бој, ако сви наоружани пређете Јордан пред Господом док не отера испред себе непријатеље своје, онда се вратите кад земља буде покорена Господу. Тако се нећете огрешити ни о Господа, ни о Израиљ. Тада ће земља припасти вама у наследство, пред Господом. Ако не учините тако, ево, сагрешићете Господу и знајте да ће вас стићи казна за ваш грех. Сазидајте градове за нејач своју и торове за стоку своју, али учините оно што сте обећали!” Синови Гадови и синови Рувимови одговорише Мојсију говорећи: „Слуге твоје ће учинити како господар наш налаже. Наша деца и жене, наша стада и сва стока овде ће остати, у градовима галадским. Слуге твоје способне за бој ићи ће пред Господом у бој, како господар наш налаже.” Тада Мојсије за њих изда налог Елеазару, свештенику, и Исусу, сину Навиновом, и поглаварима племена синова Израиљевих. Мојсије им рече: „Ако синови Гадови и синови Рувимови, који носе оружје, пређу с вама преко Јордана да се боре пред Господом и кад вам земља буде покорена, онда им дајте у наследство земљу галадску! Међутим, ако не пређу наоружани с вама, онда нека добију наследство међу вама у земљи хананској.” Тада одговорише синови Гадови и синови Рувимови говорећи: „Како је Господ заповедио слугама твојим, тако ћемо учинити! Ми ћемо под оружјем прећи пред Господом у земљу хананску, али нека наше наследство буде са ове стране Јордана!” Тако даде Мојсије синовима Гадовим, синовима Рувимовим и половини племена Манасијиног, сина Јосифовог, царство Сиона, цара аморејског, и царство Ога, цара васанског, земљу и градове до граница околних земаља.

4. Mojsijeva 32:1-33 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)

Рувимовци и Гадовци, који су имали много стоке, видеше да су земље Јаазер и Гилад погодне за стоку, па дођоше Мојсију и свештенику Елеазару и поглаварима заједнице и рекоше: »Атарот, Дивон, Јаазер, Нимра, Хешбон, Елале, Севам, Нево и Беон – ова земља коју је ГОСПОД покорио пред израелском заједницом – погодни су за стоку, а ми, твоје слуге, имамо стоке. Учини нам милост«, рекоше, »дај нама, твојим слугама, ову земљу у посед. Не терај нас да прелазимо реку Јордан.« »Зар ви да седите овде док ваша сабраћа иду у рат?« упита Мојсије Гадовце и Рувимовце. »Зашто одвраћате Израелце да пређу у земљу коју им је ГОСПОД дао? Тако су урадили и ваши очеви кад сам их из Кадеш-Барнее послао да разгледају земљу. Након што су отишли горе до кланца Ешкола и видели земљу, одвратили су Израелце од уласка у земљу коју им је ГОСПОД дао. Тог дана се ГОСПОД разгневио, па се овако заклео: ‚Зато што нису из свега срца ишли за мном, ниједан од људи од двадесет година и старијих који су изашли из Египта неће видети земљу коју сам уз заклетву обећао Аврааму, Исааку и Јакову – ниједан осим Калева сина Јефунеа Кеназовца и Исуса Навина, који су из свега срца ишли за ГОСПОДОМ.‘ ГОСПОД се разгневио на Израелце, па је учинио да четрдесет година лутају пустињом док није нестао цео нараштај оних који су чинили оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима. А сада ви, пород грешника, стојите место својих очева и терате ГОСПОДА да се још више разгневи на Израел. Јер, ако одбијете да идете за њим, он ће народ опет оставити у пустињи, а ви ћете бити криви што је сав овај народ затрт.« Тада му они приђоше и рекоше: »Хтели бисмо овде да саградимо торове за своју стоку и градове за своју нејач. Тада ћемо бити спремни да наоружани идемо испред Израелаца док их не доведемо на њихово место. За то време ће наша нејач живети у утврђеним градовима, заштићена од становника ове земље. И нећемо се враћати својим кућама док сваки Израелац не запоседне своје наследство. И нећемо имати наследство с њима с оне стране реке Јордан, јер нам је наследство пало у део с ове, источне стране.« На то им Мојсије рече: »Урадите тако. Наоружајте се пред ГОСПОДОМ за бој, пређите преко реке Јордан и борите се пред ГОСПОДОМ док он пред собом не истера своје непријатеље. Када земља буде покорена пред ГОСПОДОМ, моћи ћете да се вратите и бићете ослобођени своје обавезе према ГОСПОДУ и према Израелу, а ова земља ће бити ваш посед пред ГОСПОДОМ. Али, ако тако не урадите, згрешићете против ГОСПОДА и будите сигурни да ће вас ваш грех стићи. Саградите градове за своју нејач и торове за своја стада, али урадите оно што сте обећали.« Гадовци и Рувимовци рекоше Мојсију: »Ми, твоје слуге, урадићемо као што нам ти, господару, заповедаш. Наша нејач и жене, наша стока и друге животиње остаће овде у градовима Гилада, а ми, твоје слуге, сви наоружани за бој, прећи ћемо преко да се боримо пред ГОСПОДОМ, баш као што ти кажеш, господару.« Тада Мојсије заповеди за њих свештенику Елеазару, Исусу Навину и главама породица израелских племена: »Ако Гадовци и Рувимовци, сви наоружани за бој, с вама пређу преко реке Јордан пред ГОСПОДОМ и земља буде покорена пред вама, дајте им у посед земљу Гилад. Али, ако не пређу с вама наоружани, нека добију посед с вама у Ханаану.« »Ми, твоје слуге, урадићемо оно што је ГОСПОД заповедио«, одговорише Гадовци и Рувимовци. »Прећи ћемо наоружани у Ханаан пред ГОСПОДОМ, али ће посед који ћемо наследити бити с ове стране реке Јордан.« Тада Мојсије Гадовцима, Рувимовцима и половини племена Манасије сина Јосифовог даде царство Сихона, цара Аморејаца, и царство Ога, цара Башана – целу земљу са њеним градовима и подручјем око њих.

4. Mojsijeva 32:1-33 Novi srpski prevod (NSPL)

A Ruvimovci i Gadovci su imali silno mnoštvo stoke. Kad su Ruvimovci i Gadovci videli da je oblast Jazira i Galada pogodno mesto za stoku, došli su k Mojsiju, svešteniku Eleazaru i knezovima zajednice i rekli: „Atarot, Devon, Jazir, Namra, Esevon, Elealija, Sevama, Navav i Vean, zemlja koju je Gospod pokorio pred izrailjskom zajednicom je pogodna zemlja za stoku, a tvoje sluge imaju stoku.“ Oni nastaviše: „Ako smo stekli naklonost pred tobom, neka se ova zemlja da tvojim slugama u posed. Ne vodi nas preko Jordana.“ Mojsije odgovori Gadovcima i Ruvimovcima: „Zar da vaša braća idu u rat, a vi da ostanete ovde? Zašto odvraćate Izrailjce od prelaska u zemlju koju im je dao Gospod? Tako su postupili i vaši očevi kad sam ih poslao iz Kadis-Varnije da izvide zemlju. I kad su otišli do potoka Eshola i videli zemlju, odvratili su Izrailjce od ulaska u zemlju koju im je dao Gospod. Tog dana je Gospod planuo gnevom i zakleo se govoreći: ’Nijedan od ljudi od dvadeset godina pa naviše koji su izašli iz Egipta, neće videti zemlju za koju sam se zakleo njihovim precima Avrahamu, Isaku i Jakovu, jer me nisu verno sledili, osim Kenezejca Haleva, sina Jefonijinog, i Isusa, sina Navinovog, zato što su verno sledili Gospoda.’ Međutim, Gospod je planuo gnevom na Izrailj, pa je učinio da četrdeset godina lutaju po pustinji, dok nije pomro sav taj naraštaj koji je činio zlo pred Gospodom. A sada ste, porode grešnički, stupili na mesto svojih predaka da još više navučete na Izrailja plamteći gnev Gospodnji. Ako se odvratite od njega, on će ih i dalje ostaviti u pustinji; tako ćete upropastiti sav ovaj narod.“ A oni mu pristupiše i rekoše: „Podigli bismo ovde samo obore za našu stoku i gradove za naše žene i decu, ali ćemo se naoružati i hitro stati na čelo Izrailjaca, dok ih ne dovedemo na njihovo mesto. A naše žene i deca neka ostanu u utvrđenim gradovima zbog stanovnika ove zemlje. Svojim se domovima nećemo vraćati sve dok svaki Izrailjac ne primi svoj deo u nasledstvo. Ipak, mi nećemo primiti svoj deo u nasledstvo sa njima, tamo s one strane Jordana i dalje, pošto nam je nasledstvo pripalo na ovoj, istočnoj strani Jordana.“ Mojsije im reče: „Ako održite reč – ako naoružani pođete u rat pred Gospodom, te svaki od vas naoružan pređe preko Jordana pred Gospodom, dok on ne istera ispred sebe svoje neprijatelje, i dok zemlja ne bude pokorena pred Gospodom, onda se možete vratiti, pa ćete biti rešeni krivice pred Gospodom i pred Izrailjcima. Tada će vam ova zemlja pripasti u nasledstvo pred Gospodom. Ali ako ne uradite tako, zgrešićete protiv Gospoda. Znajte da ćete ispaštati za svoj greh. Podignite gradove za svoje žene i decu i torove za svoje ovce, ali uradite što ste obećali.“ Gadovci i Ruvimovci odgovoriše Mojsiju: „Tvoje sluge će učiniti kao što naš gospodar zapoveda. Naša deca i žene, naša stada i stoka ostaće tamo u galadskim gradovima, a tvoje sluge, svi koji su naoružani za rat, preći će da ratuju pred Gospodom, kao što naš gospodar kaže.“ Zatim je Mojsije radi njih izdao zapovest svešteniku Eleazaru, Isusu, sinu Navinovom i glavarima otačkih domova Izrailjevih plemena. Mojsije im reče: „Ako Gadovci i Ruvimovci, svi ljudi naoružani za rat, pređu s vama preko Jordana ispred Gospoda, i zemlja bude pokorena pred vama, vi ćete im dati galadsku zemlju u posed. Ukoliko njihovi ljudi ne pređu naoružani s vama, neka prime svoj posed među vama u hananskoj zemlji.“ Gadovci i Ruvimovci odgovore: „Učinićemo onako kako je Gospod rekao tvojim slugama. Preći ćemo pod oružjem pred Gospodom u hanansku zemlju, ali ćemo zadržati nasledstvo u našem posedu s ove strane Jordana.“ Zatim je Mojsije dodelio Gadovcima, Ruvimovcima i polovini plemena Manasije, Josifovog sina, carstvo amorejskog cara Sihona, i carstvo vasanskog cara Oga, zemlju sa gradovima unutar njenih granica, i okolne oblasti.

4. Mojsijeva 32:1-33 Нови српски превод (NSP)

А Рувимовци и Гадовци су имали силно мноштво стоке. Кад су Рувимовци и Гадовци видели да је област Јазира и Галада погодно место за стоку, дошли су к Мојсију, свештенику Елеазару и кнезовима заједнице и рекли: „Атарот, Девон, Јазир, Намра, Есевон, Елеалија, Севама, Навав и Веан, земља коју је Господ покорио пред израиљском заједницом је погодна земља за стоку, а твоје слуге имају стоку.“ Они наставише: „Ако смо стекли наклоност пред тобом, нека се ова земља да твојим слугама у посед. Не води нас преко Јордана.“ Мојсије одговори Гадовцима и Рувимовцима: „Зар да ваша браћа иду у рат, а ви да останете овде? Зашто одвраћате Израиљце од преласка у земљу коју им је дао Господ? Тако су поступили и ваши очеви кад сам их послао из Кадис-Варније да извиде земљу. И кад су отишли до потока Есхола и видели земљу, одвратили су Израиљце од уласка у земљу коју им је дао Господ. Тог дана је Господ плануо гневом и заклео се говорећи: ’Ниједан од људи од двадесет година па навише који су изашли из Египта, неће видети земљу за коју сам се заклео њиховим прецима Аврахаму, Исаку и Јакову, јер ме нису верно следили, осим Кенезејца Халева, сина Јефонијиног, и Исуса, сина Навиновог, зато што су верно следили Господа.’ Међутим, Господ је плануо гневом на Израиљ, па је учинио да четрдесет година лутају по пустињи, док није помро сав тај нараштај који је чинио зло пред Господом. А сада сте, породе грешнички, ступили на место својих предака да још више навучете на Израиља пламтећи гнев Господњи. Ако се одвратите од њега, он ће их и даље оставити у пустињи; тако ћете упропастити сав овај народ.“ А они му приступише и рекоше: „Подигли бисмо овде само оборе за нашу стоку и градове за наше жене и децу, али ћемо се наоружати и хитро стати на чело Израиљаца, док их не доведемо на њихово место. А наше жене и деца нека остану у утврђеним градовима због становника ове земље. Својим се домовима нећемо враћати све док сваки Израиљац не прими свој део у наследство. Ипак, ми нећемо примити свој део у наследство са њима, тамо с оне стране Јордана и даље, пошто нам је наследство припало на овој, источној страни Јордана.“ Мојсије им рече: „Ако одржите реч – ако наоружани пођете у рат пред Господом, те сваки од вас наоружан пређе преко Јордана пред Господом, док он не истера испред себе своје непријатеље, и док земља не буде покорена пред Господом, онда се можете вратити, па ћете бити решени кривице пред Господом и пред Израиљцима. Тада ће вам ова земља припасти у наследство пред Господом. Али ако не урадите тако, згрешићете против Господа. Знајте да ћете испаштати за свој грех. Подигните градове за своје жене и децу и торове за своје овце, али урадите што сте обећали.“ Гадовци и Рувимовци одговорише Мојсију: „Твоје слуге ће учинити као што наш господар заповеда. Наша деца и жене, наша стада и стока остаће тамо у галадским градовима, а твоје слуге, сви који су наоружани за рат, прећи ће да ратују пред Господом, као што наш господар каже.“ Затим је Мојсије ради њих издао заповест свештенику Елеазару, Исусу, сину Навиновом и главарима отачких домова Израиљевих племена. Мојсије им рече: „Ако Гадовци и Рувимовци, сви људи наоружани за рат, пређу с вама преко Јордана испред Господа, и земља буде покорена пред вама, ви ћете им дати галадску земљу у посед. Уколико њихови људи не пређу наоружани с вама, нека приме свој посед међу вама у хананској земљи.“ Гадовци и Рувимовци одговоре: „Учинићемо онако како је Господ рекао твојим слугама. Прећи ћемо под оружјем пред Господом у хананску земљу, али ћемо задржати наследство у нашем поседу с ове стране Јордана.“ Затим је Мојсије доделио Гадовцима, Рувимовцима и половини племена Манасије, Јосифовог сина, царство аморејског цара Сихона, и царство васанског цара Ога, земљу са градовима унутар њених граница, и околне области.

4. Mojsijeva 32:1-33 Sveta Biblija (SRP1865)

A sinovi Ruvimovi i sinovi Gadovi imahu vrlo mnogo stoke, i vidješe zemlju Jazirsku i zemlju Galadsku da je dobra za stoku. I došavši sinovi Gadovi i sinovi Ruvimovi rekoše Mojsiju i Eleazaru svešteniku i knezovima od zbora govoreæi: Atarot i Devon i Jazir i Namra i Esevon i Elealija i Sevama i Navav i Vean, Ta je zemlja, koju Gospod pokori zboru Izrailjskom, dobra za stoku, a sluge tvoje imaju stoke. Ako smo, rekoše, našli milost pred tobom, neka se ta zemlja dade slugama tvojim u našljedstvo, nemoj nas voditi preko Jordana. A Mojsije reèe sinovima Gadovijem i sinovima Ruvimovijem: braæa æe vaša iæi na vojsku, a vi hoæete ovdje da ostanete? Zašto obarate srce sinovima Izrailjevijem da ne prijeðu u zemlju koju im je dao Gospod? Tako su uèinili oci vaši, kad ih poslah iz Kadis-Varne da uhode zemlju; I otidoše do potoka Eshola, i uhodiše zemlju; i oboriše srce sinovima Izrailjevijem da ne idu u zemlju koju im dade Gospod; I razgnjevi se onda Gospod, i zakle se govoreæi: Neæe ti ljudi koji izaðoše iz Misira, od dvadeset godina i više, vidjeti zemlje za koju se zakleh Avramu, Isaku i Jakovu, jer se ne držaše mene sasvijem, Osim Haleva sina Jefonijina Kenezeja i Isusa sina Navina, jer se sasvijem držaše Gospoda. I razgnjevi se Gospod na Izrailja, i uèini te se potucaše po pustinji èetrdeset godina, dokle ne pomrije sav onaj naraštaj koji èinjaše zlo pred Gospodom. A vi sada izaðoste na mjesto otaca svojih, rod griješnih ljudi, da umnožavate žestinu gnjeva Gospodnjega na Izrailja. Ako se odvratite od njega, on æe ga još ostaviti u pustinji, i tako æete upropastiti sav onaj narod. A oni pristupiše opet k njemu, i rekoše mu: mi smo radi samo torove naèiniti ovdje za stada svoja i gradove za djecu svoju. A sami æemo naoružani junaèki poæi pred sinovima Izrailjevijem, dokle ih ne odvedemo na njihovo mjesto; a naša djeca neka stoje u gradovima tvrdijem radi stanovnika te zemlje. Neæemo se vratiti kuæama svojim dokle sinovi Izrailjevi ne prime svaki svoje našljedstvo. Niti æemo uzeti našljedstva s njima s onu stranu Jordana ni dalje, ako nam dopadne našljedstvo s ovu stranu Jordana prema istoku. Tada im reèe Mojsije: ako æete uèiniti tako i iæi pod oružjem pred Gospodom na vojsku, Ako svaki od vas pod oružjem prijeðe preko Jordana pred Gospodom, dokle ne otjera ispred sebe neprijatelja svojih, I dokle se ne pokori zemlja pred Gospodom, pa se onda vratite i ne zgriješite Gospodu ni Izrailju, onda æe ova zemlja pripasti vama u našljedstvo pred Gospodom. Ako li ne uèinite tako, gle, zgriješiæete Gospodu, i znajte da æe vas grijeh vaš stiæi. Gradite sebi gradove za djecu svoju i torove za stoku svoju; i što je izašlo iz usta vaših, uèinite. I rekoše Mojsiju sinovi Gadovi i sinovi Ruvimovi govoreæi: sluge æe tvoje uèiniti kako gospodar naš zapovijeda. Djeca naša i žene naše, stada naša i sva stoka naša ovdje æe ostati u gradovima Galadskim; A sluge æe tvoje prijeæi svaki naoružan, da se bije pred Gospodom, kao što govori gospodar naš. Tada Mojsije zapovjedi za njih Eleazaru svešteniku i Isusu sinu Navinu i glavarima od domova otaèkih meðu sinovima Izrailjevijem, I reèe im: ako prijeðu sinovi Gadovi i sinovi Ruvimovi s vama preko Jordana, svi oružani, da se biju pred Gospodom, i kad vam bude zemlja pokorena, onda podajte njima zemlju Galadsku u našljedstvo. Ako li ne prijeðu s vama pod oružjem, onda neka im bude našljedstvo meðu vama u zemlji Hananskoj. I odgovoriše sinovi Gadovi i sinovi Ruvimovi govoreæi: kako je Gospod kazao slugama tvojim tako æemo uèiniti. Prijeæi æemo pod oružjem pred Gospodom u zemlju Hanansku, a naše našljedstvo da bude s ovu stranu Jordana. I dade Mojsije sinovima Gadovijem i sinovima Ruvimovijem i polovini plemena Manasije sina Josifova carstvo Siona cara Amorejskoga i carstvo Oga cara Vasanskoga, zemlju i gradove po meðama njezinijem, gradove one zemlje unaokolo.