4. Мојсијева 32:1-33

Рувимовци и Гадовци, који су имали много стоке, видеше да су земље Јаазер и Гилад погодне за стоку, па дођоше Мојсију и свештенику Елеазару и поглаварима заједнице и рекоше: »Атарот, Дивон, Јаазер, Нимра, Хешбон, Елале, Севам, Нево и Беон – ова земља коју је ГОСПОД покорио пред израелском заједницом – погодни су за стоку, а ми, твоје слуге, имамо стоке. Учини нам милост«, рекоше, »дај нама, твојим слугама, ову земљу у посед. Не терај нас да прелазимо реку Јордан.« »Зар ви да седите овде док ваша сабраћа иду у рат?« упита Мојсије Гадовце и Рувимовце. »Зашто одвраћате Израелце да пређу у земљу коју им је ГОСПОД дао? Тако су урадили и ваши очеви кад сам их из Кадеш-Барнее послао да разгледају земљу. Након што су отишли горе до кланца Ешкола и видели земљу, одвратили су Израелце од уласка у земљу коју им је ГОСПОД дао. Тог дана се ГОСПОД разгневио, па се овако заклео: ‚Зато што нису из свега срца ишли за мном, ниједан од људи од двадесет година и старијих који су изашли из Египта неће видети земљу коју сам уз заклетву обећао Аврааму, Исааку и Јакову – ниједан осим Калева сина Јефунеа Кеназовца и Исуса Навина, који су из свега срца ишли за ГОСПОДОМ.‘ ГОСПОД се разгневио на Израелце, па је учинио да четрдесет година лутају пустињом док није нестао цео нараштај оних који су чинили оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима. А сада ви, пород грешника, стојите место својих очева и терате ГОСПОДА да се још више разгневи на Израел. Јер, ако одбијете да идете за њим, он ће народ опет оставити у пустињи, а ви ћете бити криви што је сав овај народ затрт.« Тада му они приђоше и рекоше: »Хтели бисмо овде да саградимо торове за своју стоку и градове за своју нејач. Тада ћемо бити спремни да наоружани идемо испред Израелаца док их не доведемо на њихово место. За то време ће наша нејач живети у утврђеним градовима, заштићена од становника ове земље. И нећемо се враћати својим кућама док сваки Израелац не запоседне своје наследство. И нећемо имати наследство с њима с оне стране реке Јордан, јер нам је наследство пало у део с ове, источне стране.« На то им Мојсије рече: »Урадите тако. Наоружајте се пред ГОСПОДОМ за бој, пређите преко реке Јордан и борите се пред ГОСПОДОМ док он пред собом не истера своје непријатеље. Када земља буде покорена пред ГОСПОДОМ, моћи ћете да се вратите и бићете ослобођени своје обавезе према ГОСПОДУ и према Израелу, а ова земља ће бити ваш посед пред ГОСПОДОМ. Али, ако тако не урадите, згрешићете против ГОСПОДА и будите сигурни да ће вас ваш грех стићи. Саградите градове за своју нејач и торове за своја стада, али урадите оно што сте обећали.« Гадовци и Рувимовци рекоше Мојсију: »Ми, твоје слуге, урадићемо као што нам ти, господару, заповедаш. Наша нејач и жене, наша стока и друге животиње остаће овде у градовима Гилада, а ми, твоје слуге, сви наоружани за бој, прећи ћемо преко да се боримо пред ГОСПОДОМ, баш као што ти кажеш, господару.« Тада Мојсије заповеди за њих свештенику Елеазару, Исусу Навину и главама породица израелских племена: »Ако Гадовци и Рувимовци, сви наоружани за бој, с вама пређу преко реке Јордан пред ГОСПОДОМ и земља буде покорена пред вама, дајте им у посед земљу Гилад. Али, ако не пређу с вама наоружани, нека добију посед с вама у Ханаану.« »Ми, твоје слуге, урадићемо оно што је ГОСПОД заповедио«, одговорише Гадовци и Рувимовци. »Прећи ћемо наоружани у Ханаан пред ГОСПОДОМ, али ће посед који ћемо наследити бити с ове стране реке Јордан.« Тада Мојсије Гадовцима, Рувимовцима и половини племена Манасије сина Јосифовог даде царство Сихона, цара Аморејаца, и царство Ога, цара Башана – целу земљу са њеним градовима и подручјем око њих.