4. Mojsijeva 30:3-16
4. Mojsijeva 30:3-16 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
‘Кад неки човек учини завет Господу или се закуне па се обавеже, онда нека не погази речи своје и нека испуни све што је из његових уста изашло. Ако нека жена у младости, док је у кући оца свога, учини завет Господу или се обавеже да ће се нечега уздржавати, а њен отац чује завет или обећање којим се обавезала, па отац ништа не каже, онда су ваљани њени завети и ваљана сва обећања којим се обавезала. Међутим, ако се њен отац супротстави кад чује завет и обећања којим се обавезује, они су ништавни. Господ ће јој опростити јер јој је отац забранио. Ако се уда док је непромишљено везана својим заветима и обећањима, па њен муж сазна и ништа не каже, онда су ваљани завети и обећања којим се везала. Међутим, ако се муж њен успротиви кад то сазна, укидају се завет њен и непромишљено обећање и Господ ће јој опростити. Завет удовице или разведене жене и сва обећања којима се везала – ваљана су. Ако се заветује или закуне док је у кући свога мужа, а муж њен чује и ништа не каже и не супротстави се, сваки њен завет и свако њено обећање којим се обавезала – ваљани су. Међутим, ако се њен муж супротстави кад сазна, онда ништа што је изашло из њених уста, завети или обећања, није ваљано. Господ ће јој опростити. Сваки завет или обећање којим се обавезала може њен муж прогласити ваљаним или неважећим. Ако њен муж данима ћути, тиме потврђује све завете њене и сва обећања којим се везала. Он их је учинио ваљаним јер је ћутао кад их је чуо. Међутим, ако после дужег времена хоће да их укине, носиће на себи њену кривицу.’”
4. Mojsijeva 30:3-16 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
»Када се млада жена која још живи у очевој кући заветује ГОСПОДУ или се обавеже обећањем, а њен отац чује за њен завет или обећање, али јој ништа не каже, тада важе сви њени завети и свако обећање којим се обавезала. Али, ако јој отац то забрани када за то чује, онда не важи ниједан њен завет ни обећање којим се обавезала. ГОСПОД ће јој опростити пошто јој је отац забранио. »Ако се уда након што се заветовала или након што је изустила неко непромишљено обећање којим се обавезала, а њен муж чује за то, али јој ништа не каже, тада важе њени завети и обећања којима се обавезала. Али, ако јој муж то забрани када за то чује, онда он поништава завет који је обавезује или непромишљено обећање којим се обавезала, и ГОСПОД ће јој опростити. »Завет или обавеза коју је на себе преузела удовица или распуштеница, обавезује је. »Ако се заветује жена која живи са својим мужем или се уз заклетву обавеже обећањем, а њен муж чује за то, али не каже ништа и не забрани јој, тада важе сви њени завети или обећања којима се обавезала. Али, ако их њен муж поништи када чује за њих, онда више не важи ниједан завет ни обећање које је дала. Њен муж их је поништио и ГОСПОД ће јој опростити. Њен муж може да потврди или да поништи сваки њен завет или уз заклетву дато обећање о одрицању. Али, ако јој муж о томе из дана у дан ништа не говори, тада он потврђује све њене завете или обећања која је обавезују. Потврђује их тиме што о њима ништа не каже када за њих чује. Ако их, пак, поништи након неког времена пошто је за њих чуо, онда ће он сносити последице њеног греха.« То су прописи које је ГОСПОД дао Мојсију у вези са односима између човека и његове жене, и између оца и његове младе кћери која још живи у његовој кући.
4. Mojsijeva 30:3-16 Novi srpski prevod (NSPL)
Ako žena učini zavet Gospodu u svojoj mladosti, ili se obaveže zakletvom dok je u kući svoga oca, pa njen otac sazna za njen zavet ili zakletvu kojom se obavezala, ali joj ne prigovori, tada svi njeni zaveti i svaka zakletva kojom se obavezala ostaju na snazi. Ali ako joj otac to zabrani istog dana kad sazna, svi njeni zaveti i zakletve kojima se obavezala više ne važe. Gospod će joj oprostiti, jer joj je otac zabranio. Ako se uda dok je pod zavetom, ili se obavezala nepromišljenom izjavom, pa njen muž sazna za to, ali joj ne prigovori istog dana kad sazna, tada svi njeni zaveti i obećanja kojima se obavezala ostaju na snazi. Ako joj se muž usprotivi istog dana kad sazna, on time poništava zavet, ili nepromišljenu izjavu kojom se obavezala. A Gospod će joj oprostiti. Zavet udovice ili razvedene, sve čime se obavezala, i dalje je obavezuje. Ako žena učini zavet dok je u kući svog muža, ili se obaveže obećanjem uz zakletvu, pa njen muž sazna za to, ali joj ne prigovori i ne zabrani joj, tada svi njeni zaveti i svako obećanje kojim se obavezala ostaju na snazi. Ali ako ih muž poništi istog dana kad sazna za njih, ništa što je prešlo preko njenih usana ne važi. Pošto ih je njen muž poništio, Gospod će joj oprostiti. Svaki zavet i svaku zakletvu kojom se žena obaveže na neko samoodricanje, njen muž može da potvrdi ili poništi. Ako dani prolaze, a muž joj ne prigovara, on potvrđuje sve njene zavete, ili sva obećanja kojima se obavezala. On ih je potvrdio, jer joj nije prigovorio istog dana kad je saznao za njih. Ali ako ih poništi kasnije, pošto je već saznao za njih, sam će nositi njenu krivicu.’“ To su odredbe koje je Gospod dao Mojsiju za muža i njegovu ženu, i za oca i njegovu ćerku u njenoj mladosti, dok je u kući svoga oca.
4. Mojsijeva 30:3-16 Нови српски превод (NSP)
Ако жена учини завет Господу у својој младости, или се обавеже заклетвом док је у кући свога оца, па њен отац сазна за њен завет или заклетву којом се обавезала, али јој не приговори, тада сви њени завети и свака заклетва којом се обавезала остају на снази. Али ако јој отац то забрани истог дана кад сазна, сви њени завети и заклетве којима се обавезала више не важе. Господ ће јој опростити, јер јој је отац забранио. Ако се уда док је под заветом, или се обавезала непромишљеном изјавом, па њен муж сазна за то, али јој не приговори истог дана кад сазна, тада сви њени завети и обећања којима се обавезала остају на снази. Ако јој се муж успротиви истог дана кад сазна, он тиме поништава завет, или непромишљену изјаву којом се обавезала. А Господ ће јој опростити. Завет удовице или разведене, све чиме се обавезала, и даље је обавезује. Ако жена учини завет док је у кући свог мужа, или се обавеже обећањем уз заклетву, па њен муж сазна за то, али јој не приговори и не забрани јој, тада сви њени завети и свако обећање којим се обавезала остају на снази. Али ако их муж поништи истог дана кад сазна за њих, ништа што је прешло преко њених усана не важи. Пошто их је њен муж поништио, Господ ће јој опростити. Сваки завет и сваку заклетву којом се жена обавеже на неко самоодрицање, њен муж може да потврди или поништи. Ако дани пролазе, а муж јој не приговара, он потврђује све њене завете, или сва обећања којима се обавезала. Он их је потврдио, јер јој није приговорио истог дана кад је сазнао за њих. Али ако их поништи касније, пошто је већ сазнао за њих, сам ће носити њену кривицу.’“ То су одредбе које је Господ дао Мојсију за мужа и његову жену, и за оца и његову ћерку у њеној младости, док је у кући свога оца.
4. Mojsijeva 30:3-16 Sveta Biblija (SRP1865)
Kad koji èovjek uèini zavjet Gospodu, ili se zakune vezavši se dušom svojom, neka ne pogazi rijeèi svoje, nego neka uèini sve što izaðe iz usta njegovijeh. A kad žena uèini zavjet Gospodu ili se veže u mladosti svojoj, dokle je u kuæi oca svojega, I èuje otac njezin za zavjet njezin ili kako se vezala dušom svojom, pa joj otac ne reèe ništa, onda da su tvrdi svi zavjeti njezini, i sve èim je vezala dušu svoju da je tvrdo. Ako li otac njezin poreèe to onaj dan kad èuje, zavjeti njezini i èim je god vezala dušu svoju, ništa da nije tvrdo; i Gospod æe joj oprostiti, jer otac njezin poreèe. Ako li se uda pa ima na sebi zavjet ili izreèe što na usta svoja èim bi se vezala, A muž njezin èuvši ne reèe joj ništa onaj dan kad èuje, onda da su tvrdi zavjeti njezini, i tvrdo da je sve èim je vezala dušu svoju. Ako li muž njezin kad èuje onaj dan poreèe, ukida se zavjet koji je bio na njoj ili što je izrekla na usta svoja te se vezala; i Gospod æe joj oprostiti. A zavjet koji uèini udovica ili puštenica, i sve èim veže dušu svoju, da joj je tvrdo. Ali ako bude u kuæi muža svojega uèinila zavjet i za što vezala dušu svoju zakletvom, I muž njezin èuvši oæuti i ne poreèe, tada da su tvrdi svi zavjeti njezini, i da je tvrdo sve za što je vezala dušu svoju. Ako li to poreèe muž njezin onaj dan kad èuje, svaki zavjet koji bi izašao iz usta njezinijeh i sve èim bi vezala dušu svoju da nije tvrdo; muž je njezin porekao, i Gospod æe joj oprostiti. Svaki zavjet i sve za što bi se vezala zakletvom da muèi dušu svoju, muž njezin potvrðuje i ukida. Ako bi muž njezin od dana do dana æutao, onda potvrðuje sve zavjete njezine i sve za što bi se vezala; potvrðuje, jer joj ne poreèe u onaj dan kad èu. Ako li poreèe pošto èuje, sam æe nositi grijeh njezin.