Бројеви 30:3-16

‘Кад неки човек учини завет Господу или се закуне па се обавеже, онда нека не погази речи своје и нека испуни све што је из његових уста изашло. Ако нека жена у младости, док је у кући оца свога, учини завет Господу или се обавеже да ће се нечега уздржавати, а њен отац чује завет или обећање којим се обавезала, па отац ништа не каже, онда су ваљани њени завети и ваљана сва обећања којим се обавезала. Међутим, ако се њен отац супротстави кад чује завет и обећања којим се обавезује, они су ништавни. Господ ће јој опростити јер јој је отац забранио. Ако се уда док је непромишљено везана својим заветима и обећањима, па њен муж сазна и ништа не каже, онда су ваљани завети и обећања којим се везала. Међутим, ако се муж њен успротиви кад то сазна, укидају се завет њен и непромишљено обећање и Господ ће јој опростити. Завет удовице или разведене жене и сва обећања којима се везала – ваљана су. Ако се заветује или закуне док је у кући свога мужа, а муж њен чује и ништа не каже и не супротстави се, сваки њен завет и свако њено обећање којим се обавезала – ваљани су. Међутим, ако се њен муж супротстави кад сазна, онда ништа што је изашло из њених уста, завети или обећања, није ваљано. Господ ће јој опростити. Сваки завет или обећање којим се обавезала може њен муж прогласити ваљаним или неважећим. Ако њен муж данима ћути, тиме потврђује све завете њене и сва обећања којим се везала. Он их је учинио ваљаним јер је ћутао кад их је чуо. Међутим, ако после дужег времена хоће да их укине, носиће на себи њену кривицу.’”