4. Mojsijeva 14:1-24
4. Mojsijeva 14:1-24 Novi srpski prevod (NSPL)
Na to se sva zajednica uzbunila i udarila u viku; i narod je plakao one noći. Svi su Izrailjci gunđali protiv Mojsija i Arona; sva im je zajednica govorila: „E, da smo samo pomrli u Egiptu, ili u pustinji! Zašto nas Gospod vodi u ovu zemlju? Da poginemo od mača, a naše žene i deca da postanu roblje? Nije li bolje za nas da se vratimo u Egipat?“ Tada rekoše jedan drugom: „Hajde da postavimo vođu i vratimo se u Egipat!“ Mojsije i Aron padoše ničice pred svom izrailjskom zajednicom. Tada su Isus, sin Navinov, i Halev, sin Jefonijin, koji su bili među onima što su uhodili zemlju, razderali svoju odeću i rekli svoj izrailjskoj zajednici: „Zemlja kroz koju smo prošli da je izvidimo izvanredno je lepa zemlja! Ako budemo ugodni Gospodu, on će nas uvesti u ovu zemlju i dati nam je. To je zemlja u kojoj teku med i mleko. Samo se ne bunite protiv Gospoda. Ne bojte se naroda zemlje, jer su za nas kao zalogaj hleba; njih nema ko da zaštiti, a s nama je Gospod. Ne bojte se!“ Međutim, sva je zajednica pretila da će ih kamenovati. Tada se slava Gospodnja ukazala svim Izrailjcima kod Šatora od sastanka. Gospod reče Mojsiju: „Dokle će me prezirati ovaj narod? Dokle će odbijati da mi veruju uprkos svih znakova koje sam učinio među njima? Udariću ih pomorom i zatrti ih, a od tebe ću učiniti narod veći i moćniji od njih.“ Ali Mojsije reče Gospodu: „Kad to čuju Egipćani između kojih si izveo ovaj narod svojom silom, oni će to reći stanovnicima ove zemlje. A oni su čuli da si ti, Gospode, usred ovoga naroda; da im se ti, Gospode, ukazuješ licem u lice, i da tvoj oblak stoji nad njima; da ideš pred njima, danju u stubu od oblaka, a noću u stubu od ognja. Ako pobiješ ovaj narod do poslednjeg, onda će narodi, koji su čuli za tvoje ime, reći: ’Gospod nije mogao da dovede ovaj narod u zemlju koju im je uz zakletvu obećao, pa ih je zato pobio u pustinji.’ A sad, Gospode, neka se pokaže tvoja sila, kao što si obećao, rekavši: ’Gospod je spor na srdžbu, bogat milošću, oprašta krivicu i prestup, ali krivca ne ostavlja nekažnjena, nego kažnjava nepravdu otaca na njihovoj deci i unucima sve do trećeg i četvrtog kolena.’ Oprosti krivicu ovom narodu po velikoj tvojoj milosti, kao što si mu opraštao od Egipta pa do sada.“ Gospod reče: „Opraštam po tvojoj reči. Ali, tako mi života, i tako slava Gospodnja ispunila svu zemlju, ni jedan od ljudi koji su videli moju slavu i znakove koje sam učinio u Egiptu i u pustinji, a koji su me iskušavali deset puta i bili neposlušni mome glasu, neće videti zemlju koju sam uz zakletvu obećao njihovim ocima. Ni jedan od tih što su me prezreli neće je videti. A svoga slugu Haleva – zato što je drugačijeg duha i zato što se potpuno pouzdao u mene – njega ću odvesti u zemlju u koju je otišao, i njegovi će je potomci dobiti u posed.
4. Mojsijeva 14:1-24 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Тада заграја сав збор и поче викати. Ту ноћ је народ плакао. Сви синови Израиљеви гунђали су против Мојсија и Арона. Сав збор рече: „Ех, да смо помрли у земљи египатској! Или да смо помрли у овој пустињи! Зашто нас Господ води у ту земљу? Да изгинемо од мача? Да жене наше и деца постану робље? Зар нам није боље да се вратимо у Египат?” Рекоше један другом: „Поставимо себи вођу и вратимо се у Египат!” Тада Мојсије и Арон падоше ничице пред целим збором синова Израиљевих. Исус, син Навинов, и Халев, син Јефонијин, који су били у извиђању земље, раздераше хаљине своје. Затим рекоше целом збору израиљском говорећи: „Земља коју смо прошли да је извидимо веома је, веома добра земља! Ако нам је Господ милостив, одвешће нас у ту земљу и даће нам је! То је земља у којој теку млеко и мед! Само немојте да се буните против Господа! Не бојте се народа оне земље! Можемо их појести! Они су без заштите, а с нама је Господ! Не бојте се њих!” Сав збор хтеде да их каменује. Тада се појави слава Господња свим синовима Израиљевим у шатору састанка. Господ рече Мојсију: „Докле ће ме тај народ презирати? Докле ми неће веровати и поред свих чуда која сам учинио пред њим? Ударићу га кугом и истребићу га. Од тебе ћу учинити народ већи и јачи од овога!” Онда Мојсије рече Господу: „Чуће то Египћани, од којих си својом силом извео овај народ. Казаће то становницима ове земље. Они су чули да Ти, Господе, пребиваш у овом народу, коме се показујеш лицем у лице. Твој облак стоји над њима да дању идеш пред њима у стубу облака, а ноћу у огњеном стубу. Ако побијеш овај народ као једнога човека, рећи ће народи који су чули о Теби и казаће: ‘Господ није могао да доведе тај народ у земљу коју му је заклетвом обећао! Зато их је побио у пустињи!’ Зато нека се сила, Господе мој, покаже као што си рекао кад си говорио: ‘Господ је спор на гнев и обилује милошћу. Опрашта кривицу и грех. Међутим, кривца не оправдава, већ због греха отаца кажњава синове до трећега и четвртога колена. Опрости народу овом грех његов по великој милости својој, као што си праштао народу овом од Египта довде!’” Господ одговори: „Праштам, као што си замолио. Међутим, тако жив био ја и тако сва земља била пуна славе Господње, ниједан од оних људи који су видели славу моју и чуда која сам учинио у Египту и у пустињи, па су ме десет пута искушавали и нису слушали глас мој, неће видети земљу коју сам заклетвом обећао оцима њиховим. Неће је видети нико од оних који ме презреше. Слугу свога Халева, који је другога духа и сасвим био уз мене, њега ћу довести у земљу у коју је ишао и потомци његови ће је поседовати.
4. Mojsijeva 14:1-24 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Те ноћи је сав народ из заједнице кукао и плакао из свега гласа. Сви Израелци су гунђали против Мојсија и Аарона и цела заједница им рече: »Камо среће да смо помрли у Египту! Или да смо бар помрли у овој пустињи! Зашто нас ГОСПОД води у ту земљу, да погинемо од мача, а наше жене и нејач да постану плен? Зар нам не би било боље да се вратимо у Египат?« А један другом су говорили: »Изаберимо вођу и вратимо се у Египат.« Тада Мојсије и Аарон падоше ничице пред целом израелском заједницом која се тамо окупила, а Исус Навин и Калев син Јефунеов, који су били међу онима који су извиђали земљу, раздреше своју одећу, па рекоше целој израелској заједници: »Земља кроз коју смо прошли и извиђали је изузетно је добра. Ако ГОСПОД буде задовољан нама, увешће нас у ту земљу – земљу којом тече мед и млеко – и даће нам је. Само немојте да се буните против ГОСПОДА и не бојте се народа те земље, јер ће они за нас бити лак залогај. Они су без заштите, а с нама је ГОСПОД. Не бојте их се.« Када је цела заједница почела да говори да их треба каменовати, свим Израелцима се код Шатора састанка показа Слава ГОСПОДЊА. ГОСПОД рече Мојсију: »Докле ће ме овај народ презирати? Докле ће одбијати да ми верују, упркос свим знамењима која сам учинио међу њима? Ударићу их помором и истребити, а од тебе ћу учинити народ већи и јачи од њих.« Тада Мојсије рече ГОСПОДУ: »Али, чуће за то Египћани, између којих си својом силом извео овај народ, и рећи ће то становницима ове земље, који су већ чули да си ти, ГОСПОД, са овим народом и да му се ти, ГОСПОДЕ, показујеш лицем у лице, да твој облак стоји над њим и да пред њим идеш у стубу од облака дању и у стубу од огња ноћу. Ако погубиш овај народ сав одједном, народи који буду чули то о теби, рећи ће: ‚ГОСПОД није могао да доведе овај народ у земљу коју им је уз заклетву обећао, па их је побио у пустињи.‘ Нека се зато сада покаже сила мога Господа, као што си објавио кад си рекао: ‚ГОСПОД је спор да се разгневи, препун је љубави и опрашта грех и преступ, али кривца не оставља некажњеног, него децу до трећег и четвртог колена кажњава за грехе отаца.‘ У својој великој љубави опрости грех овог народа као што си им праштао од Египта до сада.« »Опростио сам им, као што си тражио«, одговори ГОСПОД. »Али, тако ми живота и Славе ГОСПОДЊЕ, која испуњава сву земљу, ниједан од људи који су видели моју Славу и знамења која сам учинио у Египту и у пустињи, а били ми непокорни и десет пута ме искушавали, ниједан од њих неће видети земљу коју сам уз заклетву обећао њиховим праоцима. Неће је видети ниједан од оних који ме презиру. Али, пошто је у мом слузи Калеву другачији дух и пошто из свега срца иде за мном, довешћу га у земљу у коју је ишао, и његови потомци ће је наследити.
4. Mojsijeva 14:1-24 Novi srpski prevod (NSPL)
Na to se sva zajednica uzbunila i udarila u viku; i narod je plakao one noći. Svi su Izrailjci gunđali protiv Mojsija i Arona; sva im je zajednica govorila: „E, da smo samo pomrli u Egiptu, ili u pustinji! Zašto nas Gospod vodi u ovu zemlju? Da poginemo od mača, a naše žene i deca da postanu roblje? Nije li bolje za nas da se vratimo u Egipat?“ Tada rekoše jedan drugom: „Hajde da postavimo vođu i vratimo se u Egipat!“ Mojsije i Aron padoše ničice pred svom izrailjskom zajednicom. Tada su Isus, sin Navinov, i Halev, sin Jefonijin, koji su bili među onima što su uhodili zemlju, razderali svoju odeću i rekli svoj izrailjskoj zajednici: „Zemlja kroz koju smo prošli da je izvidimo izvanredno je lepa zemlja! Ako budemo ugodni Gospodu, on će nas uvesti u ovu zemlju i dati nam je. To je zemlja u kojoj teku med i mleko. Samo se ne bunite protiv Gospoda. Ne bojte se naroda zemlje, jer su za nas kao zalogaj hleba; njih nema ko da zaštiti, a s nama je Gospod. Ne bojte se!“ Međutim, sva je zajednica pretila da će ih kamenovati. Tada se slava Gospodnja ukazala svim Izrailjcima kod Šatora od sastanka. Gospod reče Mojsiju: „Dokle će me prezirati ovaj narod? Dokle će odbijati da mi veruju uprkos svih znakova koje sam učinio među njima? Udariću ih pomorom i zatrti ih, a od tebe ću učiniti narod veći i moćniji od njih.“ Ali Mojsije reče Gospodu: „Kad to čuju Egipćani između kojih si izveo ovaj narod svojom silom, oni će to reći stanovnicima ove zemlje. A oni su čuli da si ti, Gospode, usred ovoga naroda; da im se ti, Gospode, ukazuješ licem u lice, i da tvoj oblak stoji nad njima; da ideš pred njima, danju u stubu od oblaka, a noću u stubu od ognja. Ako pobiješ ovaj narod do poslednjeg, onda će narodi, koji su čuli za tvoje ime, reći: ’Gospod nije mogao da dovede ovaj narod u zemlju koju im je uz zakletvu obećao, pa ih je zato pobio u pustinji.’ A sad, Gospode, neka se pokaže tvoja sila, kao što si obećao, rekavši: ’Gospod je spor na srdžbu, bogat milošću, oprašta krivicu i prestup, ali krivca ne ostavlja nekažnjena, nego kažnjava nepravdu otaca na njihovoj deci i unucima sve do trećeg i četvrtog kolena.’ Oprosti krivicu ovom narodu po velikoj tvojoj milosti, kao što si mu opraštao od Egipta pa do sada.“ Gospod reče: „Opraštam po tvojoj reči. Ali, tako mi života, i tako slava Gospodnja ispunila svu zemlju, ni jedan od ljudi koji su videli moju slavu i znakove koje sam učinio u Egiptu i u pustinji, a koji su me iskušavali deset puta i bili neposlušni mome glasu, neće videti zemlju koju sam uz zakletvu obećao njihovim ocima. Ni jedan od tih što su me prezreli neće je videti. A svoga slugu Haleva – zato što je drugačijeg duha i zato što se potpuno pouzdao u mene – njega ću odvesti u zemlju u koju je otišao, i njegovi će je potomci dobiti u posed.
4. Mojsijeva 14:1-24 Нови српски превод (NSP)
На то се сва заједница узбунила и ударила у вику; и народ је плакао оне ноћи. Сви су Израиљци гунђали против Мојсија и Арона; сва им је заједница говорила: „Е, да смо само помрли у Египту, или у пустињи! Зашто нас Господ води у ову земљу? Да погинемо од мача, а наше жене и деца да постану робље? Није ли боље за нас да се вратимо у Египат?“ Тада рекоше један другом: „Хајде да поставимо вођу и вратимо се у Египат!“ Мојсије и Арон падоше ничице пред свом израиљском заједницом. Тада су Исус, син Навинов, и Халев, син Јефонијин, који су били међу онима што су уходили земљу, раздерали своју одећу и рекли свој израиљској заједници: „Земља кроз коју смо прошли да је извидимо изванредно је лепа земља! Ако будемо угодни Господу, он ће нас увести у ову земљу и дати нам је. То је земља у којој теку мед и млеко. Само се не буните против Господа. Не бојте се народа земље, јер су за нас као залогај хлеба; њих нема ко да заштити, а с нама је Господ. Не бојте се!“ Међутим, сва је заједница претила да ће их каменовати. Тада се слава Господња указала свим Израиљцима код Шатора од састанка. Господ рече Мојсију: „Докле ће ме презирати овај народ? Докле ће одбијати да ми верују упркос свих знакова које сам учинио међу њима? Ударићу их помором и затрти их, а од тебе ћу учинити народ већи и моћнији од њих.“ Али Мојсије рече Господу: „Кад то чују Египћани између којих си извео овај народ својом силом, они ће то рећи становницима ове земље. А они су чули да си ти, Господе, усред овога народа; да им се ти, Господе, указујеш лицем у лице, и да твој облак стоји над њима; да идеш пред њима, дању у стубу од облака, а ноћу у стубу од огња. Ако побијеш овај народ до последњег, онда ће народи, који су чули за твоје име, рећи: ’Господ није могао да доведе овај народ у земљу коју им је уз заклетву обећао, па их је зато побио у пустињи.’ А сад, Господе, нека се покаже твоја сила, као што си обећао, рекавши: ’Господ је спор на срџбу, богат милошћу, опрашта кривицу и преступ, али кривца не оставља некажњена, него кажњава неправду отаца на њиховој деци и унуцима све до трећег и четвртог колена.’ Опрости кривицу овом народу по великој твојој милости, као што си му опраштао од Египта па до сада.“ Господ рече: „Опраштам по твојој речи. Али, тако ми живота, и тако слава Господња испунила сву земљу, ни један од људи који су видели моју славу и знакове које сам учинио у Египту и у пустињи, а који су ме искушавали десет пута и били непослушни моме гласу, неће видети земљу коју сам уз заклетву обећао њиховим оцима. Ни један од тих што су ме презрели неће је видети. А свога слугу Халева – зато што је другачијег духа и зато што се потпуно поуздао у мене – њега ћу одвести у земљу у коју је отишао, и његови ће је потомци добити у посед.
4. Mojsijeva 14:1-24 Sveta Biblija (SRP1865)
Tada se podiže sav zbor i stade vikati, i narod plakaše onu noæ. I vikahu na Mojsija i na Arona svi sinovi Izrailjevi; i sav zbor reèe im: kamo da smo pomrli u zemlji Misirskoj ili da pomremo u ovoj pustinji! Zašto nas vodi Gospod u tu zemlju da izginemo od maèa, žene naše i djeca naša da postanu roblje? Nije li bolje da se vratimo u Misir? I rekoše meðu sobom: da postavimo starješinu, pa da se vratimo u Misir. Tada Mojsije i Aron padoše nièice pred svijem zborom sinova Izrailjevijeh. A Isus sin Navin i Halev sin Jefonijin izmeðu onijeh što uhodiše zemlju, razdriješe haljine svoje, I rekoše svemu zboru sinova Izrailjevijeh govoreæi: zemlja koju proðosmo i uhodismo, vrlo je dobra zemlja. Ako smo mili Gospodu, on æe nas odvesti u tu zemlju, i daæe nam je; a to je zemlja u kojoj teèe mlijeko i med. Samo se ne odmeæite Gospoda, i ne bojte se naroda one zemlje; jer ih možemo pojesti; otstupio je od njih zaklon njihov, a s nama je Gospod, ne bojte ih se. Tada reèe sav zbor da ih pobiju kamenjem; ali se pokaza slava Gospodnja svijem sinovima Izrailjevijem u šatoru od sastanka. I reèe Gospod Mojsiju: dokle æe me vrijeðati taj narod? kad li æe mi vjerovati poslije tolikih znaka što sam uèinio meðu njima? Udariæu ga pomorom, i rasuæu ga; a od tebe æu uèiniti narod velik i jaèi od ovoga. A Mojsije reèe Gospodu: ali æe èuti Misirci, izmeðu kojih si izveo ovaj narod silom svojom, I reæi æe s ljudima ove zemlje, koji su èuli da si ti, Gospode, bio usred naroda i da si se oèima viðao, Gospode, i oblak tvoj da je stajao nad njima, i u stupu od oblaka da si išao pred njima danju i u stupu ognjenom noæu; Pa kad pobiješ ovaj narod, sve do jednoga, govoriæe narodi, koji su èuli pripovijest o tebi, govoreæi: Nije mogao Gospod dovesti naroda ovoga u zemlju koju im je sa zakletvom obeæao, zato ih pobi u pustinji. Neka se dakle proslavi sila Gospodnja, kao što si rekao govoreæi: Gospod dugo èeka i obilan je milošæu, prašta bezakonje i grijeh, ali ne pravda krivoga, nego pohodi bezakonje otaèko na sinovima do treæega i èetvrtoga koljena. Oprosti bezakonje ovomu narodu radi velike milosti svoje, kao što si praštao narodu ovomu od Misira dovde. A Gospod reèe: praštam po rijeèi tvojoj. Ali tako ja živ bio, i tako sva zemlja bila puna slave Gospodnje, Ti ljudi koji vidješe slavu moju i znake moje što sam uèinio u Misiru i u ovoj pustinji, i kušaše me veæ deset puta, i ne poslušaše rijeèi moje, Neæe vidjeti zemlje koju sa zakletvom obeæah ocima njihovijem, neæe vidjeti ni jedan od onijeh koji me uvrijediše. A slugu svojega Haleva, u kojem bješe drugi duh i koji se sasvijem mene držao, njega æu odvesti u zemlju u koju je išao, i sjeme æe je njegovo naslijediti.