Бројеви 14:1-24

Тада заграја сав збор и поче викати. Ту ноћ је народ плакао. Сви синови Израиљеви гунђали су против Мојсија и Арона. Сав збор рече: „Ех, да смо помрли у земљи египатској! Или да смо помрли у овој пустињи! Зашто нас Господ води у ту земљу? Да изгинемо од мача? Да жене наше и деца постану робље? Зар нам није боље да се вратимо у Египат?” Рекоше један другом: „Поставимо себи вођу и вратимо се у Египат!” Тада Мојсије и Арон падоше ничице пред целим збором синова Израиљевих. Исус, син Навинов, и Халев, син Јефонијин, који су били у извиђању земље, раздераше хаљине своје. Затим рекоше целом збору израиљском говорећи: „Земља коју смо прошли да је извидимо веома је, веома добра земља! Ако нам је Господ милостив, одвешће нас у ту земљу и даће нам је! То је земља у којој теку млеко и мед! Само немојте да се буните против Господа! Не бојте се народа оне земље! Можемо их појести! Они су без заштите, а с нама је Господ! Не бојте се њих!” Сав збор хтеде да их каменује. Тада се појави слава Господња свим синовима Израиљевим у шатору састанка. Господ рече Мојсију: „Докле ће ме тај народ презирати? Докле ми неће веровати и поред свих чуда која сам учинио пред њим? Ударићу га кугом и истребићу га. Од тебе ћу учинити народ већи и јачи од овога!” Онда Мојсије рече Господу: „Чуће то Египћани, од којих си својом силом извео овај народ. Казаће то становницима ове земље. Они су чули да Ти, Господе, пребиваш у овом народу, коме се показујеш лицем у лице. Твој облак стоји над њима да дању идеш пред њима у стубу облака, а ноћу у огњеном стубу. Ако побијеш овај народ као једнога човека, рећи ће народи који су чули о Теби и казаће: ‘Господ није могао да доведе тај народ у земљу коју му је заклетвом обећао! Зато их је побио у пустињи!’ Зато нека се сила, Господе мој, покаже као што си рекао кад си говорио: ‘Господ је спор на гнев и обилује милошћу. Опрашта кривицу и грех. Међутим, кривца не оправдава, већ због греха отаца кажњава синове до трећега и четвртога колена. Опрости народу овом грех његов по великој милости својој, као што си праштао народу овом од Египта довде!’” Господ одговори: „Праштам, као што си замолио. Међутим, тако жив био ја и тако сва земља била пуна славе Господње, ниједан од оних људи који су видели славу моју и чуда која сам учинио у Египту и у пустињи, па су ме десет пута искушавали и нису слушали глас мој, неће видети земљу коју сам заклетвом обећао оцима њиховим. Неће је видети нико од оних који ме презреше. Слугу свога Халева, који је другога духа и сасвим био уз мене, њега ћу довести у земљу у коју је ишао и потомци његови ће је поседовати.