Knjiga Nemijina 9:6-37
Knjiga Nemijina 9:6-37 Novi srpski prevod (NSPL)
Jer ti si Gospod, ti jedini. Ti si stvorio nebesa i nebo nad nebesima sa svom vojskom njihovom; i zemlju i sve što je na njoj; i mora i sve što je u njima. Ti daješ život svima njima i vojska ti se nebeska klanja! Ti si, Gospode, Bog koji je izabrao Avrama, izveo ga iz Ura Haldejskog i nazvao ga Avraham. Našao si da mu je srce verno pred tobom, pa si sa njim sklopio savez, da mu daš zemlju Hananaca, Hetita, Amorejaca, Ferežana, Jevusejaca i Gergešana, njemu i njegovom potomstvu. I ispunio si svoje reči jer si pravedan! Video si nevolju naših predaka u Egiptu, čuo si im vapaj kod Crvenog mora; Učinio si znakove i čudesa nad faraonom, nad svim njegovim slugama i čitavim narodom njegove zemlje, jer si znao da su bahato postupili prema njima. Tako si stekao sebi ime, baš kakvo je i danas. Ti si razdelio more pred njima i prošli su posred mora, po suvom dnu, a njihove si progonitelje bacio u dubine, kao kamen u silne vode! Vodio si ih danju stubom od oblaka, a noću si im stubom od ognja osvetljavao put kojim su išli. Sišao si na brdo Sinaj i govorio im sa nebesa; dao si im pravedne propise, istinite zakone i dobre uredbe i zapovesti. Obznanio si im svoju svetu subotu i dao im zapovesti, uredbe i Zakon preko Mojsija, svoga sluge. Dao si im hleb sa neba kad su bili gladni i vodu iz stene si im doveo kad su bili žedni; još si im rekao da idu i zaposednu zemlju za koju si se zakleo da ćeš im je dati. Ali su oni i naši preci bili bahati i tvrdoglavi i nisu poslušali tvoje zapovesti. Nisu hteli da slušaju, nisu zapamtili tvoja čudesa koja si uradio sa njima, nego su tvrdoglavo izabrali vođu da se vrate svom robovanju u Egipat. A ti si Bog koji prašta, milosrdni i milostivi, spor na srdžbu i bogat milosrđem, pa ih nisi napustio ni kada su sebi napravili liveno tele, kad su rekli: ’Ovo je tvoj bog koji te je izveo iz Egipta!’, kad su učinili velika bogohuljenja. Ti ih u svom mnogostrukom milosrđu nisi napustio u pustinji. Stub od oblaka ih nije napustio danju, da ih vodi putem; a ni stub od ognja, da im noću osvetljava put kojim su išli. Dao si im svoj dobri Duh da ih poučava, svoju manu nisi uskratio njihovim ustima, a i vodu si im dao kad su bili žedni. Četrdeset godina si ih zbrinjavao u pustinji i nisu oskudevali. Odeća im se nije pocepala i noge im nisu oticale. Dao si im carstva i narode, razmestio ih po područjima, a oni su zaposeli zemlju Sihona, zemlju cara esevonskog i zemlju Oga, cara vasanskog. Njihove si potomke umnožio kao zvezde nebeske i doveo ih u zemlju za koju si rekao njihovim precima da uđu u nju i zaposednu je. I ušli su njihovi potomci i zaposeli su zemlju, a ti si im pokorio žitelje zemlje, Hanance. Još si im s njima dao u ruke njihove careve i narode zemaljske, da rade s njima kako im je volja. Tako su osvojili utvrđenja i plodnu zemlju, zauzeli su kuće prepune svakog dobra, iskopane bunare, vinograde, masline, plodonosna stabla – obilje hrane – pa su jeli do mile volje, ugojili se i uživali u tvojoj velikoj dobroti. Ali su ti bili neposlušni i buntovni. Bacili su tvoj Zakon iza svojih leđa i ubili tvoje proroke koji su ih upozoravali, kako bi ih tebi vratili. Tako su učinili velika bogohuljenja. I ti si ih predao u ruke njihovih zlotvora i oni su im zadavali nevolje. Zato su u vreme svoje nevolje zavapili tebi, a ti si ih čuo sa nebesa i po svom mnogostrukom milosrđu si im dao izbavitelje koji su ih izbavljali iz ruku njihovih zlotvora. Ali tek što bi zavladao mir, opet su pred tobom činili zlo. Ti si ih prepustio rukama njihovih zlotvora pa su oni vladali nad njima. A kada bi ti opet zavapili ti bi ih čuo sa nebesa i izbavljao ih po svom milosrđu mnogo puta. Upozoravao si ih kako bi se vratili tvom Zakonu, ali su bili bahati i nisu poslušali tvoje zapovesti i tvoje propise. Ogrešili su se o njih, a ko god da ih vrši po njima će steći život. Ali, oni su se tvrdoglavo okrenuli od tebe, ukrutili vratove i nisu te poslušali. A ti si ih podnosio mnoge godine i upozoravao ih svojim Duhom preko svojih proroka, ali nisu poslušali. Zato si ih predao u ruke naroda zemaljskih. I u svom mnogostrukom milosrđu ih nisi zatro i nisi ih napustio, jer si ti Bog milosrdan i milostiv. Stoga, o, Bože naš, Bože veliki, moćni i strašni, koji čuvaš savez i iskazuješ milost, neka pred tobom ne bude neznatna sva ova nevolja koja je snašla nas, naše careve, naše glavare, naše sveštenike, naše proroke, naše pretke i sav naš narod još od vremena careva asirskih do današnjih dana. Ti si pravedan u svemu što nas je zadesilo. Jer ti si postupao verno, a mi smo postupali opako. Naši carevi, naši glavari, naši sveštenici i naši preci nisu izvršavali tvoj Zakon i nisu marili za tvoje zapovesti i tvoja svedočanstva kojima si ih upozoravao. Jer, u njihovom carstvu i u tvojoj velikoj dobroti koju si im dao, u zemlji velikoj i plodnoj koju si im podastro, nisu ti služili i nisu se odvratili od svojih zlih dela. A evo nas danas – robovi smo u zemlji koju si dao našim precima da jedu njene plodove i sva njena dobra. Mi smo robovi u njoj! Njen bogati urod pripada carevima koje si nad nama postavio zbog naših greha. Oni vladaju kako im je volja nad našim telima i nad našim stadima, a mi smo u velikoj nevolji!
Knjiga Nemijina 9:6-37 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Ти си једини Господ. Ти си створио небо и небеса над небесима са свом војском њиховом, земљу и све што је на њој, мора и све што живи у њима. Ти све то оживљујеш и војска небеска теби се клања. Ти си Господе Бог који си Аврама изабрао, извео га из Ура халдејског и дао му име Авраам. Нашао си пред собом да је срце његово верно и склопио си с њим савез да ћеш потомству његовом дати земљу хананску, хетејску, аморејску, ферезејску, јевусејску и гергесејску. Одржао си реч своју јер си праведан. Ти си видео невољу отаца наших у Египту и вику њихову чуо си крај Црвеног мора. Ти си чинио знаке и чудеса на фараону, на свим слугама његовим и на целом народу земље његове. Знао си како су обесно поступали с њима. Стекао си себи име до дана данашњег. Море си раздвојио пред њима и прешли су сувим посред мора. Прогонитеље њихове бацио си у дубину као камен у воду. Дању си их водио стубом од облака, а ноћу стубом огњеним да им осветлиш пут којим ће ићи. Сишао си на Синајску гору, говорио си с њима с неба и дао им заповести праведне, законе истините, добре наредбе и уредбе. Објавио си им суботу своју свету и дао им уредбе, наредбе, законе и заповести преко Мојсија, слуге свога. У глади њиховој дао си им хлеб с неба, у жеђи њиховој извео си воду из стене. Ти си им рекао да пођу и да запоседну земљу за коју си рекао под заклетвом да ћеш им је дати. Међутим, они и очеви наши погордише се, постадоше тврдоглави и не послушаше заповести твоје. Нису хтели да слушају, нису се сећали чудеса твојих која си им чинио, него постадоше тврдоглави. Супротставише се и поставише себи вођу да се врате у ропство египатско. Али ти си Бог који прашта, милосрдан и благ, спор на гнев, а обилан добротом, тако да их ниси напустио. Чак и онда кад су начинили ливено теле и кад су казали: ‘Ово је твој бог који те је извео из Египта’ и веома хулили, ни онда их ниси оставио у пустињи у свом милосрђу. Стуб од облака није одступао од њих, него их је водио путем дању, ни стуб огњени да им ноћу осветљује пут којим ће ићи. Дао си им дух свој благи да их учи мудрости. Ниси ускратио устима њиховим храну своју, а у жеђи њиховој дао си им воду. Четрдесет година снабдевао си их у пустињи, ништа им није недостајало. Одећа им се није излизала, нити су им ноге отекле. Дао си им царства и народе, разделио их по областима. Запосели су земљу Сионову, земљу цара есевонског и земљу Ога, цара васанског. Умножио си им синове њихове као звезде небеске и довео си их у земљу за коју си рекао очевима њиховим да ће ући у њу и да ће је запосести. Синови њихови су ушли и запосели земљу. Ти си пред њима покорио становнике земље, Хананце, и предао у руке њихове цареве и народе земље да раде с њима шта хоће. Заузели су градове утврђене и земљу родну, а наследише куће пуне сваког добра, студенце ископане, винограде, маслињаке и дрвеће родно. Јели су, наситили су се, гојили се и уживали у великој доброти твојој. Међутим, они се побунише и одметнуше од тебе, бацише закон твој иза себе. Убијали су пророке твоје, који су им проповедали да би их привукли теби, и много су хулили. Због тога си их предавао у руке непријатељима њиховим, који су их мучили. Међутим, кад су у невољи својој завапили теби, ти си их услишио с неба и по великом милосрђу свом давао си им спасиоце, који су из избавили из руку непријатеља њихових. Кад би се опоравили, опет су чинили зло пред тобом. Тад си их предавао у руке непријатеља њихових да владају њима. Они би опет завапили теби, а ти си их услишио с неба и спасавао их по милости својој много пута. Опомињао си их да се врате закону твом, али су они пркосили, нису слушали заповести твоје, него су се огрешили о њих, по којима живи онај који их испуњује. Леђа су окретали, врат укрућивали и нису слушали. Трпио си их много година, опомињао си их духом својим преко пророка својих, али не послушаше. Тад си их предао у руке народима земље. Међутим, због великог милосрђа свог ниси их предао да сасвим пропадну, нити си их напустио, јер си ти Бог милостив и милосрдан. Сада, Боже наш, Боже велики, силни и страшни, који чуваш савез и милосрђе, нека не буде пред тобом мала ова невоља која је снашла нас, цареве наше, вође наше, свештенике наше, пророке наше, очеве наше и цео народ твој од времена царева асирских до данас. Ти си праведан у свему што нас је снашло, ти си био вредан, а ми смо били зли. Цареви наши, вође наше и очеви наши нису извршавали закон твој. Нису марили за заповести твоје и сведочанства твоја, којима си сведочио њима. Иако су били у царству свом и у великом добру твом које си им дао, нису служили теби, нити су напуштали зла дела своја. Ево, ми смо данас робови! У земљи коју си дао очевима нашим да једу плодове њене и добра њена, ево, ми смо робови у њој! Она обилато род свој рађа царевима које си нам поставио због грехова наших. Они господаре по својој вољи телима нашим и стоком нашом. Ми смо у великој невољи!”
Knjiga Nemijina 9:6-37 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
»Ти си, ГОСПОДЕ, једини. Ти си створио небо и небеса над небесима и све мноштво на њима, земљу и све што је на њој, и мора и све што је у њима. Ти свему дајеш живот и небеско мноштво ти се клања. »Ти си ГОСПОДЕ, Бог, који је изабрао Аврама, извео га из Ура Халдејског и дао му име Авраам. Нашао си да му је срце верно теби, па си с њим склопио савез: да ћеш његовим потомцима дати земљу Ханаанаца, Хетита, Аморејаца, Перижана, Јевусејаца и Гиргашана. И испунио си своје обећање, јер си праведан. »Видео си патњу наших праотаца у Египту. Чуо си њихов вапај крај Црвеног мора. Послао си знамења и чуда против фараона, против свих његових службеника и свег народа у његовој земљи, јер си знао како су Египћани бахато поступали с њима. Стекао си себи име које траје до дана данашњег. Пред њима си раздвојио море, да кроз њега прођу по сувом, а њихове прогонитеље си бацио у дубине, као камен у моћне воде. Дању си их водио стубом од облака, а ноћу стубом од огња, да им осветлиш пут којим ће да иду. Сишао си на гору Синај и говорио им са неба. Дао си им правичне законе и истинит Закон и добре уредбе и заповести. Обзнанио си им своју свету суботу и дао им заповести, уредбе и Закон преко свог слуге Мојсија. Када су били гладни, дао си им хлеб са неба, а када су били жедни, извео си им воду из стене. Рекао си им да иду и запоседну земљу за коју си се заклео да ћеш им је дати. »Али они, наши праоци, постали су бахати и тврдоглави и нису се држали твојих заповести. Одбили су да слушају и заборавили су чуда која си учинио међу њима. Постали су тврдоглави, па су се побунили и изабрали себи вођу да се врате у ропство. Али ти си Бог који прашта, милостив и сажаљив, спор да се разгневи и препун љубави. Стога их ниси оставио ни када су себи излили лик телета и рекли: ‚Ово су твоји богови, који су те извели из Египта,‘ ни када су поступали с великим презиром. Али, због своје велике самилости ниси их оставио у пустињи. Стуб од облака није престајао да их води њиховим путем дању, ни стуб од огња да им осветљава пут којим ће да иду ноћу. Дао си им свога доброг Духа да их учи. Своју ману ниси ускраћивао њиховим устима и давао си им воде када су били жедни. Четрдесет година си их одржавао у пустињи: ништа им није недостајало, одећа им се није цепала нити су им ноге отицале. »Дао си им царства и народе и сваком си одредио његов део. Заузели су земљу Сихона, цара Хешбона, и земљу Ога, цара Башана. Намножио си им децу као звезде на небу и довео их у земљу за коју си њиховим очевима рекао да у њу уђу и запоседну је. И деца су ушла и запосела земљу, а ти си пред њима покорио становнике земље, Ханаанце, и предао их њима у руке заједно с њиховим царевима и с народима земље, да с њима раде шта год хоће. Освојили су утврђене градове и плодну земљу, узели куће пуне сваковрсних добара, већ ископане бунаре, винограде, маслињаке и многе воћке. Јели су досита и угојили се и уживали твоју велику доброту. »Али били су непослушни и бунили су се против тебе. Твој Закон су бацили за леђа и убијали твоје пророке, који су их опомињали да се врате теби, и поступали су с великим презиром. Зато си их предао у руке душманима, који су их тлачили. А када су били тлачени, вапили су к теби. Ти си их чуо са неба и у својој великој самилости давао си им спаситеље, који су их спасавали из руку душмана. Али, чим би били на миру, опет су чинили зло пред тобом, а ти си их остављао да падну у руке својих непријатеља, да ови владају над њима. А када би ти поново завапили, ти би их чуо са неба и, у својој самилости, много пута их избављао. »Опомињао си их да се врате твом Закону, али они су постали бахати и нису се држали твојих заповести. Кршили су твоје законе, од којих човек живи ако их извршава. Упорно су ти окретали леђа, постали тврдоглави и нису слушали. Много година си био стрпљив с њима, опомињао их својим Духом преко својих пророка, али нису обраћали пажњу. Стога си их предао у руке другим народима. Али, због своје велике самилости, ниси их сасвим уништио нити си их оставио, јер ти си милостив и сажаљив Бог. »Сада, Боже наш, Боже велики, силни и страшни, који се држиш свог Савеза љубави, нека у твојим очима не буде незнатна ова невоља која је снашла нас, наше цареве и поглаваре, наше свештенике и пророке, наше очеве и сав твој народ од времена асирских царева до данас. Био си праведан у свему што нас је задесило. Поступао си верно, а ми смо чинили зло. Наши цареви, поглавари, свештеници и очеви нису се држали твог Закона и нису марили за заповести и опомене које си им давао. Чак и док су били у свом царству, уживајући твоју велику доброту према њима у пространој и плодној земљи коју си им дао, нису ти служили ни окренули се од својих злих дела. »А, ево, ми смо данас робови, робови у земљи коју си дао нашим праоцима да уживају у њеним плодовима и другим добрима. Због наших греха, њена обилна жетва одлази царевима које си поставио над нама и који господаре нашим телима и стоком како им драго. У великој смо невољи.«
Knjiga Nemijina 9:6-37 Novi srpski prevod (NSPL)
Jer ti si Gospod, ti jedini. Ti si stvorio nebesa i nebo nad nebesima sa svom vojskom njihovom; i zemlju i sve što je na njoj; i mora i sve što je u njima. Ti daješ život svima njima i vojska ti se nebeska klanja! Ti si, Gospode, Bog koji je izabrao Avrama, izveo ga iz Ura Haldejskog i nazvao ga Avraham. Našao si da mu je srce verno pred tobom, pa si sa njim sklopio savez, da mu daš zemlju Hananaca, Hetita, Amorejaca, Ferežana, Jevusejaca i Gergešana, njemu i njegovom potomstvu. I ispunio si svoje reči jer si pravedan! Video si nevolju naših predaka u Egiptu, čuo si im vapaj kod Crvenog mora; Učinio si znakove i čudesa nad faraonom, nad svim njegovim slugama i čitavim narodom njegove zemlje, jer si znao da su bahato postupili prema njima. Tako si stekao sebi ime, baš kakvo je i danas. Ti si razdelio more pred njima i prošli su posred mora, po suvom dnu, a njihove si progonitelje bacio u dubine, kao kamen u silne vode! Vodio si ih danju stubom od oblaka, a noću si im stubom od ognja osvetljavao put kojim su išli. Sišao si na brdo Sinaj i govorio im sa nebesa; dao si im pravedne propise, istinite zakone i dobre uredbe i zapovesti. Obznanio si im svoju svetu subotu i dao im zapovesti, uredbe i Zakon preko Mojsija, svoga sluge. Dao si im hleb sa neba kad su bili gladni i vodu iz stene si im doveo kad su bili žedni; još si im rekao da idu i zaposednu zemlju za koju si se zakleo da ćeš im je dati. Ali su oni i naši preci bili bahati i tvrdoglavi i nisu poslušali tvoje zapovesti. Nisu hteli da slušaju, nisu zapamtili tvoja čudesa koja si uradio sa njima, nego su tvrdoglavo izabrali vođu da se vrate svom robovanju u Egipat. A ti si Bog koji prašta, milosrdni i milostivi, spor na srdžbu i bogat milosrđem, pa ih nisi napustio ni kada su sebi napravili liveno tele, kad su rekli: ’Ovo je tvoj bog koji te je izveo iz Egipta!’, kad su učinili velika bogohuljenja. Ti ih u svom mnogostrukom milosrđu nisi napustio u pustinji. Stub od oblaka ih nije napustio danju, da ih vodi putem; a ni stub od ognja, da im noću osvetljava put kojim su išli. Dao si im svoj dobri Duh da ih poučava, svoju manu nisi uskratio njihovim ustima, a i vodu si im dao kad su bili žedni. Četrdeset godina si ih zbrinjavao u pustinji i nisu oskudevali. Odeća im se nije pocepala i noge im nisu oticale. Dao si im carstva i narode, razmestio ih po područjima, a oni su zaposeli zemlju Sihona, zemlju cara esevonskog i zemlju Oga, cara vasanskog. Njihove si potomke umnožio kao zvezde nebeske i doveo ih u zemlju za koju si rekao njihovim precima da uđu u nju i zaposednu je. I ušli su njihovi potomci i zaposeli su zemlju, a ti si im pokorio žitelje zemlje, Hanance. Još si im s njima dao u ruke njihove careve i narode zemaljske, da rade s njima kako im je volja. Tako su osvojili utvrđenja i plodnu zemlju, zauzeli su kuće prepune svakog dobra, iskopane bunare, vinograde, masline, plodonosna stabla – obilje hrane – pa su jeli do mile volje, ugojili se i uživali u tvojoj velikoj dobroti. Ali su ti bili neposlušni i buntovni. Bacili su tvoj Zakon iza svojih leđa i ubili tvoje proroke koji su ih upozoravali, kako bi ih tebi vratili. Tako su učinili velika bogohuljenja. I ti si ih predao u ruke njihovih zlotvora i oni su im zadavali nevolje. Zato su u vreme svoje nevolje zavapili tebi, a ti si ih čuo sa nebesa i po svom mnogostrukom milosrđu si im dao izbavitelje koji su ih izbavljali iz ruku njihovih zlotvora. Ali tek što bi zavladao mir, opet su pred tobom činili zlo. Ti si ih prepustio rukama njihovih zlotvora pa su oni vladali nad njima. A kada bi ti opet zavapili ti bi ih čuo sa nebesa i izbavljao ih po svom milosrđu mnogo puta. Upozoravao si ih kako bi se vratili tvom Zakonu, ali su bili bahati i nisu poslušali tvoje zapovesti i tvoje propise. Ogrešili su se o njih, a ko god da ih vrši po njima će steći život. Ali, oni su se tvrdoglavo okrenuli od tebe, ukrutili vratove i nisu te poslušali. A ti si ih podnosio mnoge godine i upozoravao ih svojim Duhom preko svojih proroka, ali nisu poslušali. Zato si ih predao u ruke naroda zemaljskih. I u svom mnogostrukom milosrđu ih nisi zatro i nisi ih napustio, jer si ti Bog milosrdan i milostiv. Stoga, o, Bože naš, Bože veliki, moćni i strašni, koji čuvaš savez i iskazuješ milost, neka pred tobom ne bude neznatna sva ova nevolja koja je snašla nas, naše careve, naše glavare, naše sveštenike, naše proroke, naše pretke i sav naš narod još od vremena careva asirskih do današnjih dana. Ti si pravedan u svemu što nas je zadesilo. Jer ti si postupao verno, a mi smo postupali opako. Naši carevi, naši glavari, naši sveštenici i naši preci nisu izvršavali tvoj Zakon i nisu marili za tvoje zapovesti i tvoja svedočanstva kojima si ih upozoravao. Jer, u njihovom carstvu i u tvojoj velikoj dobroti koju si im dao, u zemlji velikoj i plodnoj koju si im podastro, nisu ti služili i nisu se odvratili od svojih zlih dela. A evo nas danas – robovi smo u zemlji koju si dao našim precima da jedu njene plodove i sva njena dobra. Mi smo robovi u njoj! Njen bogati urod pripada carevima koje si nad nama postavio zbog naših greha. Oni vladaju kako im je volja nad našim telima i nad našim stadima, a mi smo u velikoj nevolji!
Knjiga Nemijina 9:6-37 Нови српски превод (NSP)
Јер ти си Господ, ти једини. Ти си створио небеса и небо над небесима са свом војском њиховом; и земљу и све што је на њој; и мора и све што је у њима. Ти дајеш живот свима њима и војска ти се небеска клања! Ти си, Господе, Бог који је изабрао Аврама, извео га из Ура Халдејског и назвао га Аврахам. Нашао си да му је срце верно пред тобом, па си са њим склопио савез, да му даш земљу Хананаца, Хетита, Аморејаца, Фережана, Јевусејаца и Гергешана, њему и његовом потомству. И испунио си своје речи јер си праведан! Видео си невољу наших предака у Египту, чуо си им вапај код Црвеног мора; Учинио си знакове и чудеса над фараоном, над свим његовим слугама и читавим народом његове земље, јер си знао да су бахато поступили према њима. Тако си стекао себи име, баш какво је и данас. Ти си разделио море пред њима и прошли су посред мора, по сувом дну, а њихове си прогонитеље бацио у дубине, као камен у силне воде! Водио си их дању стубом од облака, а ноћу си им стубом од огња осветљавао пут којим су ишли. Сишао си на брдо Синај и говорио им са небеса; дао си им праведне прописе, истините законе и добре уредбе и заповести. Обзнанио си им своју свету суботу и дао им заповести, уредбе и Закон преко Мојсија, свога слуге. Дао си им хлеб са неба кад су били гладни и воду из стене си им довео кад су били жедни; још си им рекао да иду и запоседну земљу за коју си се заклео да ћеш им је дати. Али су они и наши преци били бахати и тврдоглави и нису послушали твоје заповести. Нису хтели да слушају, нису запамтили твоја чудеса која си урадио са њима, него су тврдоглаво изабрали вођу да се врате свом робовању у Египат. А ти си Бог који прашта, милосрдни и милостиви, спор на срџбу и богат милосрђем, па их ниси напустио ни када су себи направили ливено теле, кад су рекли: ’Ово је твој бог који те је извео из Египта!’, кад су учинили велика богохуљења. Ти их у свом многоструком милосрђу ниси напустио у пустињи. Стуб од облака их није напустио дању, да их води путем; а ни стуб од огња, да им ноћу осветљава пут којим су ишли. Дао си им свој добри Дух да их поучава, своју ману ниси ускратио њиховим устима, а и воду си им дао кад су били жедни. Четрдесет година си их збрињавао у пустињи и нису оскудевали. Одећа им се није поцепала и ноге им нису отицале. Дао си им царства и народе, разместио их по подручјима, а они су запосели земљу Сихона, земљу цара есевонског и земљу Ога, цара васанског. Њихове си потомке умножио као звезде небеске и довео их у земљу за коју си рекао њиховим прецима да уђу у њу и запоседну је. И ушли су њихови потомци и запосели су земљу, а ти си им покорио житеље земље, Хананце. Још си им с њима дао у руке њихове цареве и народе земаљске, да раде с њима како им је воља. Тако су освојили утврђења и плодну земљу, заузели су куће препуне сваког добра, ископане бунаре, винограде, маслине, плодоносна стабла – обиље хране – па су јели до миле воље, угојили се и уживали у твојој великој доброти. Али су ти били непослушни и бунтовни. Бацили су твој Закон иза својих леђа и убили твоје пророке који су их упозоравали, како би их теби вратили. Тако су учинили велика богохуљења. И ти си их предао у руке њихових злотвора и они су им задавали невоље. Зато су у време своје невоље завапили теби, а ти си их чуо са небеса и по свом многоструком милосрђу си им дао избавитеље који су их избављали из руку њихових злотвора. Али тек што би завладао мир, опет су пред тобом чинили зло. Ти си их препустио рукама њихових злотвора па су они владали над њима. А када би ти опет завапили ти би их чуо са небеса и избављао их по свом милосрђу много пута. Упозоравао си их како би се вратили твом Закону, али су били бахати и нису послушали твоје заповести и твоје прописе. Огрешили су се о њих, а ко год да их врши по њима ће стећи живот. Али, они су се тврдоглаво окренули од тебе, укрутили вратове и нису те послушали. А ти си их подносио многе године и упозоравао их својим Духом преко својих пророка, али нису послушали. Зато си их предао у руке народа земаљских. И у свом многоструком милосрђу их ниси затро и ниси их напустио, јер си ти Бог милосрдан и милостив. Стога, о, Боже наш, Боже велики, моћни и страшни, који чуваш савез и исказујеш милост, нека пред тобом не буде незнатна сва ова невоља која је снашла нас, наше цареве, наше главаре, наше свештенике, наше пророке, наше претке и сав наш народ још од времена царева асирских до данашњих дана. Ти си праведан у свему што нас је задесило. Јер ти си поступао верно, а ми смо поступали опако. Наши цареви, наши главари, наши свештеници и наши преци нису извршавали твој Закон и нису марили за твоје заповести и твоја сведочанства којима си их упозоравао. Јер, у њиховом царству и у твојој великој доброти коју си им дао, у земљи великој и плодној коју си им подастро, нису ти служили и нису се одвратили од својих злих дела. А ево нас данас – робови смо у земљи коју си дао нашим прецима да једу њене плодове и сва њена добра. Ми смо робови у њој! Њен богати урод припада царевима које си над нама поставио због наших греха. Они владају како им је воља над нашим телима и над нашим стадима, а ми смо у великој невољи!
Knjiga Nemijina 9:6-37 Sveta Biblija (SRP1865)
Ti si sam Gospod; ti si stvorio nebo, nebesa nad nebesima i svu vojsku njihovu, zemlju i sve što je na njoj, mora i sve što je u njima, i ti oživljavaš sve to, i vojska nebeska tebi se klanja. Ti si Gospod Bog, koji si izabrao Avrama i izveo iz Ura Haldejskoga i nadio mu ime Avraam; I našao si srce njegovo vjerno pred sobom, i uèinio si s njim zavjet da æeš dati zemlju Hanansku, Hetejsku, Amorejsku, Ferezejsku i Jevusejsku i Gergesejsku, da æeš dati sjemenu njegovu, i ispunio si rijeèi svoje, jer si pravedan. Jer si pogledao na muku otaca naših u Misiru, i viku njihovu èuo si na Moru Crvenom; I uèinio si znake i èudesa na Faraonu i na svijem slugama njegovijem i na svem narodu zemlje njegove, jer si znao da su obijesno postupali s njima; i stekao si sebi ime, kao što se vidi danas. I more si razdvojio pred njima, te prijeðoše posred mora suhim, i bacio si u dubine one koji ih gnahu kao kamen u vodu. I u stupu od oblaka vodio si ih danju a noæu u stupu ognjenom svijetleæi im putem kojim æe iæi. I sišao si na goru Sinajsku i govorio s njima s neba, i dao im sudove prave i zakone istinite, uredbe i zapovijesti dobre. I obznanio si im subotu svoju svetu, i dao im zapovijesti i uredbe i zakon preko Mojsija sluge svojega. I hljeb s neba dao si im u gladi njihovoj, i vodu iz kamena izveo si im u žeði njihovoj, i rekao si im da idu i naslijede zemlju za koju si podigao ruku svoju da æeš im je dati. Ali oni i oci naši uzobijestiše se i otvrdnuše vratom svojim i ne slušaše zapovijesti tvojih. Ne htješe slušati, i ne opominjaše se èudesa tvojih koja si im èinio, nego otvrdnuše vratom svojim, i u odmetu svom postavljaše sebi voða da se vrate u ropstvo svoje. Ali ti, Bože, koji opraštaš, koji si žalostiv i milostiv, koji dugo trpiš i velike si milosti, nijesi ih ostavio. I onda kad naèiniše sebi tele liveno i rekoše: ovo je tvoj Bog koji te je izveo iz Misira, i huliše veoma, Ni onda ih radi velike milosti svoje nijesi ostavio u pustinji; stup od oblaka nije otstupao od njih danju vodeæi ih putem, niti stup ognjeni noæu svijetleæi im putem kojim æe iæi. I dao si im dobri svoj duh da ih urazumljuje, i mane svoje nijesi ustegao od usta njihovijeh, i vode si im dao u žeði njihovoj. I èetrdeset godina hranio si ih u pustinji, ništa im nije nedostajalo: odijelo im ne ovetša i noge im ne otekoše. I dao si im carstva i narode, i podijelio si ih po krajevima, jer naslijediše zemlju Sionovu, zemlju cara Esevonskoga, i zemlju cara Vasanskoga; I umnožio si sinove njihove kao zvijezde nebeske, i uveo si ih u zemlju za koju si rekao ocima njihovijem da æe uæi u nju i naslijediti je. I uðoše sinovi njihovi i naslijediše zemlju, i pokorio si im Hananeje stanovnike zemaljske i predao ih u njihove ruke, i careve njihove i narode zemaljske, da èine od njih što im je volja. I tako uzeše tvrde gradove i zemlju rodnu, i naslijediše kuæe pune svakoga dobra, studence iskopane, vinograde, maslinike i voæke mnoge, i jedoše i nasitiše se i ugojiše se, i blagovahu po velikoj tvojoj dobroti. Ali te razgnjeviše i odmetnuše se tebe: baciše zakon tvoj za leða i proroke tvoje pobiše, koji im svjedoèahu da bi ih obratili k tebi, i huliše veoma. Zato si ih davao u ruke neprijateljima njihovijem koji ih muèiše. A kad u nevolji svojoj vikaše k tebi, ti si ih uslišio s neba i po velikoj milosti svojoj davao si im izbavitelje, koji ih izbavljaše iz ruku neprijatelja njihovijeh. Ali èim otpoèinuše, opet èiniše zlo pred tobom, zato si ih ostavljao u ruku neprijatelja njihovijeh da vladaju njima; a kad se obraæaše i vikaše k tebi, ti si ih uslišio s neba i izbavljao ih po milosti svojoj mnogo puta. I opominjao si ih da bi ih obratio k zakonu svojemu, ali oni bijahu obijesni i ne slušaše zapovijesti tvojih i griješiše o tvoje zakone, koje ko vrši živ æe biti kroz njih; i izmièuæi ramena svoja otvrdnuše vratom svojim i ne slušaše. I trpio si ih mnogo godina opominjuæi ih duhom svojim preko proroka svojih; ali ne slušaše; tada si ih dao u ruke narodima zemaljskim. Ali radi milosti svoje velike nijesi dao da sasvijem propadnu niti si ih ostavio, jer si Bog milostiv i žalostiv. Sada dakle, Bože naš, Bože veliki, silni i strašni, koji èuvaš zavjet i milost, nemoj da je malo pred tobom što nas snaðe sva ova muka, careve naše, knezove i sveštenike naše i proroke naše i oce naše i sav narod tvoj od vremena careva Asirskih do danas. Ti si pravedan u svemu što nas je snašlo, jer si ti pravo uèinio a mi smo bezbožno radili. I carevi naši, knezovi naši i oci naši ne izvršivaše zakona tvojega niti mariše za zapovijesti tvoje i svjedoèanstva tvoja, kojima si im svjedoèio. Jer u carstvu svom i u velikom dobru tvom koje si im èinio, i u zemlji prostranoj i rodnoj koju si im dao, ne služiše tebi niti se povratiše od zlijeh djela svojih. Evo, mi smo danas robovi; i još u zemlji, koju si dao ocima našim da jedu rod njezin i dobra njezina, evo mi smo robovi u njoj. I ona rod svoj obilati raða carevima koje si postavio nad nama za grijehe naše, i koji gospodare nad našim tjelesima i nad stokom našom po svojoj volji, te smo u velikoj tjeskobi.