Ти си једини Господ.
Ти си створио небо
и небеса над небесима
са свом војском њиховом,
земљу и све што је на њој,
мора и све што живи у њима.
Ти све то оживљујеш
и војска небеска теби се клања.
Ти си Господе Бог
који си Аврама изабрао,
извео га из Ура халдејског
и дао му име Авраам.
Нашао си пред собом
да је срце његово верно
и склопио си с њим савез
да ћеш потомству његовом дати
земљу хананску, хетејску, аморејску,
ферезејску, јевусејску и гергесејску.
Одржао си реч своју јер си праведан.
Ти си видео невољу отаца наших у Египту
и вику њихову чуо си крај Црвеног мора.
Ти си чинио знаке и чудеса на фараону,
на свим слугама његовим
и на целом народу земље његове.
Знао си како су обесно поступали с њима.
Стекао си себи име до дана данашњег.
Море си раздвојио пред њима
и прешли су сувим посред мора.
Прогонитеље њихове бацио си у дубину
као камен у воду.
Дању си их водио стубом од облака,
а ноћу стубом огњеним
да им осветлиш пут којим ће ићи.
Сишао си на Синајску гору,
говорио си с њима с неба
и дао им заповести праведне,
законе истините,
добре наредбе и уредбе.
Објавио си им суботу своју свету
и дао им уредбе, наредбе,
законе и заповести
преко Мојсија, слуге свога.
У глади њиховој дао си им хлеб с неба,
у жеђи њиховој извео си воду из стене.
Ти си им рекао да пођу
и да запоседну земљу
за коју си рекао под заклетвом
да ћеш им је дати.
Међутим, они и очеви наши погордише се,
постадоше тврдоглави
и не послушаше заповести твоје.
Нису хтели да слушају,
нису се сећали чудеса твојих
која си им чинио,
него постадоше тврдоглави.
Супротставише се и поставише себи вођу
да се врате у ропство египатско.
Али ти си Бог који прашта,
милосрдан и благ,
спор на гнев, а обилан добротом,
тако да их ниси напустио.
Чак и онда кад су начинили ливено теле
и кад су казали: ‘Ово је твој бог
који те је извео из Египта’
и веома хулили,
ни онда их ниси оставио у пустињи
у свом милосрђу.
Стуб од облака није одступао од њих,
него их је водио путем дању,
ни стуб огњени да им ноћу осветљује пут
којим ће ићи.
Дао си им дух свој благи
да их учи мудрости.
Ниси ускратио устима њиховим
храну своју,
а у жеђи њиховој дао си им воду.
Четрдесет година снабдевао си их у пустињи,
ништа им није недостајало.
Одећа им се није излизала,
нити су им ноге отекле.
Дао си им царства и народе,
разделио их по областима.
Запосели су земљу Сионову,
земљу цара есевонског
и земљу Ога, цара васанског.
Умножио си им синове њихове
као звезде небеске
и довео си их у земљу
за коју си рекао очевима њиховим
да ће ући у њу и да ће је запосести.
Синови њихови су ушли и запосели земљу.
Ти си пред њима покорио
становнике земље, Хананце,
и предао у руке њихове
цареве и народе земље
да раде с њима шта хоће.
Заузели су градове утврђене
и земљу родну,
а наследише куће пуне сваког добра,
студенце ископане, винограде,
маслињаке и дрвеће родно.
Јели су, наситили су се,
гојили се и уживали
у великој доброти твојој.
Међутим, они се побунише
и одметнуше од тебе,
бацише закон твој иза себе.
Убијали су пророке твоје,
који су им проповедали
да би их привукли теби,
и много су хулили.
Због тога си их предавао
у руке непријатељима њиховим,
који су их мучили.
Међутим, кад су у невољи својој
завапили теби,
ти си их услишио с неба
и по великом милосрђу свом
давао си им спасиоце,
који су из избавили
из руку непријатеља њихових.
Кад би се опоравили,
опет су чинили зло пред тобом.
Тад си их предавао у руке непријатеља њихових
да владају њима.
Они би опет завапили теби,
а ти си их услишио с неба
и спасавао их по милости својој
много пута.
Опомињао си их
да се врате закону твом,
али су они пркосили,
нису слушали заповести твоје,
него су се огрешили о њих,
по којима живи онај који их испуњује.
Леђа су окретали, врат укрућивали
и нису слушали.
Трпио си их много година,
опомињао си их духом својим
преко пророка својих,
али не послушаше.
Тад си их предао у руке народима земље.
Међутим, због великог милосрђа свог
ниси их предао да сасвим пропадну,
нити си их напустио,
јер си ти Бог милостив и милосрдан.
Сада, Боже наш,
Боже велики, силни и страшни,
који чуваш савез и милосрђе,
нека не буде пред тобом
мала ова невоља која је снашла нас,
цареве наше, вође наше,
свештенике наше, пророке наше,
очеве наше и цео народ твој
од времена царева асирских
до данас.
Ти си праведан у свему што нас је снашло,
ти си био вредан,
а ми смо били зли.
Цареви наши, вође наше и очеви наши
нису извршавали закон твој.
Нису марили за заповести твоје
и сведочанства твоја,
којима си сведочио њима.
Иако су били у царству свом
и у великом добру твом
које си им дао,
нису служили теби,
нити су напуштали зла дела своја.
Ево, ми смо данас робови!
У земљи коју си дао очевима нашим
да једу плодове њене и добра њена,
ево, ми смо робови у њој!
Она обилато род свој рађа царевима
које си нам поставио због грехова наших.
Они господаре по својој вољи
телима нашим и стоком нашом.
Ми смо у великој невољи!”
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
