Marko 9:1-32
Marko 9:1-32 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
И рече им: „Заиста, кажем вам: међу овима што стоје овде има неких који неће окусити смрти док не виде царство Божје да је дошло у сили.” И после шест дана узе Исус Петра, Јакова и Јована, те их саме изведе на једну високу гору насамо. И преобрази се пред њима, па његове хаљине посташе сјајне и врло беле, како их сукнар на земљи не може убелити. И појави им се Илија с Мојсијем, те разговараху са Исусом. А Петар прозбори и рече Исусу: „Рави, добро је да смо овде. Да начинимо три сенице: једну теби, једну Мојсију и једну Илији.” Није, наиме, знао шта да каже јер беху врло уплашени. И дође облак те их заклони, а из облака се чу глас: „Ово је Син мој љубљени, њега слушајте.” И одједном, обазревши се, никога више не видеше него Исуса самог уз себе. А кад су силазили с горе, заповеди им да никоме не казују шта су видели док Син човечји не устане из мртвих. И држаху чврсто ту реч, расправљајући међу собом шта то значи – устати из мртвих. И питаху га говорећи: „Зашто књижевници кажу да Илија треба прво да дође?” Но он им рече: „Илија ће прво доћи и све успоставити. А како је писано за Сина човечјег да треба много да пострада и да буде презрен? Али вам кажем да је Илија дошао, и поступише с њим како хтедоше – као што је написано за њега.” И дошавши ученицима, виде много народа око њих и књижевнике како се препиру с њима. И чим га видеше, сав се народ препаде, те притрчаше и поздрављаху га. И упита их: „Што се препирете с њима?” А један из народа му одговори: „Учитељу, доведох ти свога сина у коме је неми дух; и кад га спопадне, растрже га, те баца пену, шкргуће зубима и суши се. И рекох твојим ученицима да га истерају, и не могоше.” А он им одговори и рече: „О, неверни роде, докле ћу бити с вама? Докле ћу вас подносити? Доведите га к мени.” И доведоше му га. А кад га дух виде, одмах протресе дечака, те паде на земљу и ваљаше се бацајући пену. Тада запита његовог оца: „Колико има времена како му се то догодило?” А он рече: „Од детињства, и често га баца у ватру и у воду – да га погуби. Него, ако што можеш, смилуј се на нас и помози нам.” Исус му пак рече: „Ако можеш – све је могућно ономе који верује.” Одмах повика дечаков отац и рече: „Верујем, помози моме неверју.” А Исус, видевши да се народ стече, запрети нечистом духу говорећи му: „Неми и глуви душе, ја ти наређујем, изађи из њега и више не улази у њега!” И повика, протресе га силно и изађе. И би као мртав, тако да су многи говорили да је умро. А Исус га ухвати за руку, подиже га, те уста. А кад дође кући, питаху га његови ученици насамо: „Зашто ми не могосмо да га истерамо?” Он им пак рече: „Овај род може се истерати само молитвом [и постом].” И отишавши оданде, пролажаху кроз Галилеју, а није хтео да ко дозна; поучаваше, наиме, своје ученике и говораше им: „Сина човечјег предаће у руке људске, и убиће га, а кад га убију, после три дана ће васкрснути.” Но они не разумеваху тај говор, те се бојаху да га упитају.
Marko 9:1-32 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
»Истину вам кажем«, рече им, »неки који овде стоје неће окусити смрти док не виде како Божије царство долази у сили.« Шест дана касније, Исус са собом поведе Петра, Јакова и Јована, Доведе их на једну високу гору, где су били сасвим сами, и пред њима се преобрази. Одећа му постаде сјајна и блиставо бела – таква да је ниједан белилац на земљи не би могао тако избелити. Тада се пред њима појавише Илија и Мојсије и почеше да разговарају са Исусом. Петар рече Исусу: »Раби, добро је што смо овде. Подићи ћемо три сенице: теби једну, Мојсију једну и Илији једну.« Није, наиме, знао шта друго да каже пошто их је обузео страх. Тада се појави облак и засени их, а из облака се зачу глас: »Ово је мој љубљени Син! Њега слушајте!« И одједном, кад се обазреше, поред себе не видеше више никог осим Исуса. Док су силазили са горе, Исус им заповеди да ником не причају шта су видели док Син човечији не устане из мртвих. Они то задржаше за себе, али су међу собом расправљали шта значи »устати из мртвих«. Зато упиташе Исуса: »Зашто учитељи закона говоре да прво треба да дође Илија?« »Додуше, заиста ће прво доћи Илија и све обновити«, рече им он. »Али, зашто је онда записано за Сина човечијега да ће много да препати и да ће бити одбачен? А ја вам кажем: Илија је дошао, а они су с њим учинили како им се прохтело, као што је за њега и записано.« Када су стигли к осталим ученицима, видеше силан народ око њих и учитеље закона како с њима расправљају. Чим је сав онај народ угледао Исуса, веома се изненадише, па притрчаше да га поздраве. »О чему то расправљате с њима?« упита их он. А један из народа му одговори: »Учитељу, довео сам ти свога сина, који има духа немости. Кад га спопадне, баца га на земљу, уста му се запене, шкргуће зубима и кочи се. Замолио сам твоје ученике да га истерају, али нису могли.« »О, неверни нараштају«, рече им Исус, »докле ћу још морати да будем с вама? Докле ћу још морати да вас подносим? Доведите ми га.« И они му га доведоше. Када је дух угледао Исуса, одмах протресе дечака, који паде на земљу и поче да се ваља на све стране, а на уста му удари пена. »Колико дуго је већ овакав?« упита Исус његовог оца. А овај рече: »Још од малих ногу. И често га баца чак и у ватру и у воду да га убије. Него, ако можеш нешто да учиниш, смилуј нам се и помози нам.« »Ако можеш?« рече Исус. »Све је могуће ономе ко верује.« А дечаков отац одмах повика: »Верујем! Помози мојој невери!« Када је Исус видео да све више народа притрчава к њима, запрети нечистом духу рекавши му: »Душе немости и глувоће, заповедам ти: изађи из њега и никад више у њега не улази!« И дух повика, жестоко протресе дечака и изађе. А дечак остаде као мртав, па многи рекоше да је умро. Али Исус га узе за руку и подиже га, и он устаде. Када је ушао у кућу, његови ученици га насамо упиташе: »Зашто ми нисмо могли да га истерамо?« А Исус им одговори: »Ова врста само молитвом може да се истера.« Када су отишли оданде, пролазили су кроз Галилеју. А Исус није желео да то неко дозна пошто је учио своје ученике. »Сина човечијега ће предати људима у руке и они ће га убити«, говорио им је. »А кад га убију, он ће после три дана васкрснути.« Али они нису разумели о чему говори, а плашили су се да га питају.
Marko 9:1-32 Novi srpski prevod (NSPL)
Isus dodade: „Zaista vam kažem: među onima koji stoje ovde ima nekih koji neće iskusiti smrt dok ne vide da je Carstvo Božije došlo sa silom.“ Posle šest dana Isus povede sa sobom Petra, Jakova i Jovana i odvede ih na visoku goru, gde su bili sami, te se preobrazi pred njima. Njegova odeća postade blistava, toliko bela da je niko na zemlji ne bi mogao tako izbeliti. Uto se pred njima pojave Ilija i Mojsije, pa su razgovarali sa Isusom. Petar reče: „Učitelju, dobro je za nas da smo ovde! Da načinimo tri senice: jednu tebi, jednu Mojsiju i jednu Iliji.“ Petar nije znao šta govori, jer su sva trojica bila preplašena. Tada se pojavio jedan oblak koji ih je zaklonio, i začuo se glas iz oblaka: „Ovo je Sin moj voljeni. Njega slušajte!“ U trenu su se osvrnuli, ali nisu više videli nikoga, osim samoga Isusa. Dok su silazili sa gore, Isus im je zapovedio da nikome ne govore šta su videli dok Sin Čovečiji ne vaskrsne iz mrtvih. Oni su ga poslušali, ali su se među sobom pitali šta znači „vaskrsnuti iz mrtvih.“ Tada oni zapitaše Isusa: „Zašto znalci Svetog pisma kažu da prvo Ilija treba da dođe?“ On im odgovori: „Zaista, prvo će doći Ilija i sve obnoviti. Ipak, zašto piše u Pismu da će Sin Čovečiji mnogo postradati i biti odbačen? Ali ja vam kažem da je Ilija već došao, a oni su učinili sa njim šta su hteli, kao što je napisano za njega.“ Kada su došli k ostalim učenicima, videli su mnogo naroda oko njih i znalce Svetog pisma kako raspravljaju s njima. Čim je narod ugledao Isusa, iznenadi se, pa pohrli k njemu da ga pozdravi. Isus upita učenike: „O čemu to raspravljate sa njima?“ Neko iz gomile mu odgovori: „Učitelju, doveo sam ti svoga sina koji ne može da govori, jer je opsednut duhom zbog koga je onemeo. Gde god ga duh zgrabi, obara ga, te ovaj peni, škrguće zubima i koči se. Rekao sam tvojim učenicima da ga izgnaju, ali oni nisu mogli.“ Isus im odgovori: „O, neverni rode, dokle ću još biti sa vama? Dokle ću vas još podnositi? Dovedite mi dečaka!“ Dovedoše dečaka pred njega. Kad je duh ugledao Isusa, odmah je spopao dečaka grčevima. Dečak je pao na zemlju i počeo da se valja, a pena mu je udarila na usta. Isus upita dečakovog oca: „Koliko ima vremena kako mu se ovo događa?“ „Još od njegovog detinjstva – odgovori otac. Zli duh ga često baca u vatru i u vodu da bi ga ubio. Stoga, smiluj se na nas i pomozi nam ako možeš.“ Isus mu odgovori na to: „Ako možeš? Sve je moguće za onoga koji veruje!“ Dečakov otac brže povika: „Verujem, ali pomozi mi da nadvladam svoju neveru!“ Kad je Isus video da se narod sve brže okuplja, zapovedi nečistom duhu: „Duše nemosti i gluvila, zapovedam ti: izađi iz dečaka i ne ulazi više u njega!“ Na to zli duh vrisnu, spopade dečaka silnim trzajima i izađe iz njega. Izgledalo je kao da je dečak mrtav, te su mnogi rekli da je umro. Međutim, Isus uhvati dečaka za ruku, podiže ga i dečak ustade. Kasnije, kada je Isus ušao u kuću, njegovi učenici ga upitaše nasamo: „Zašto mi nismo mogli da isteramo zlog duha?“ Isus im odgovori: „Ova vrsta se ne može izagnati ničim drugim do molitvom.“ Otišavši odatle prolazili su kroz Galileju. Isus nije hteo da iko sazna za to, jer je poučavao svoje učenike govoreći im: „Sin Čovečiji će biti predat ljudima u ruke i oni će ga ubiti, ali će on nakon tri dana vaskrsnuti.“ No, oni nisu razumeli te reči, ali bojali su se da ga pitaju o tome.
Marko 9:1-32 Нови српски превод (NSP)
Исус додаде: „Заиста вам кажем: међу онима који стоје овде има неких који неће искусити смрт док не виде да је Царство Божије дошло са силом.“ После шест дана Исус поведе са собом Петра, Јакова и Јована и одведе их на високу гору, где су били сами, те се преобрази пред њима. Његова одећа постаде блистава, толико бела да је нико на земљи не би могао тако избелити. Уто се пред њима појаве Илија и Мојсије, па су разговарали са Исусом. Петар рече: „Учитељу, добро је за нас да смо овде! Да начинимо три сенице: једну теби, једну Мојсију и једну Илији.“ Петар није знао шта говори, јер су сва тројица била преплашена. Тада се појавио један облак који их је заклонио, и зачуо се глас из облака: „Ово је Син мој вољени. Њега слушајте!“ У трену су се осврнули, али нису више видели никога, осим самога Исуса. Док су силазили са горе, Исус им је заповедио да никоме не говоре шта су видели док Син Човечији не васкрсне из мртвих. Они су га послушали, али су се међу собом питали шта значи „васкрснути из мртвих.“ Тада они запиташе Исуса: „Зашто зналци Светог писма кажу да прво Илија треба да дође?“ Он им одговори: „Заиста, прво ће доћи Илија и све обновити. Ипак, зашто пише у Писму да ће Син Човечији много пострадати и бити одбачен? Али ја вам кажем да је Илија већ дошао, а они су учинили са њим шта су хтели, као што је написано за њега.“ Када су дошли к осталим ученицима, видели су много народа око њих и зналце Светог писма како расправљају с њима. Чим је народ угледао Исуса, изненади се, па похрли к њему да га поздрави. Исус упита ученике: „О чему то расправљате са њима?“ Неко из гомиле му одговори: „Учитељу, довео сам ти свога сина који не може да говори, јер је опседнут духом због кога је онемео. Где год га дух зграби, обара га, те овај пени, шкргуће зубима и кочи се. Рекао сам твојим ученицима да га изгнају, али они нису могли.“ Исус им одговори: „О, неверни роде, докле ћу још бити са вама? Докле ћу вас још подносити? Доведите ми дечака!“ Доведоше дечака пред њега. Кад је дух угледао Исуса, одмах је спопао дечака грчевима. Дечак је пао на земљу и почео да се ваља, а пена му је ударила на уста. Исус упита дечаковог оца: „Колико има времена како му се ово догађа?“ „Још од његовог детињства – одговори отац. Зли дух га често баца у ватру и у воду да би га убио. Стога, смилуј се на нас и помози нам ако можеш.“ Исус му одговори на то: „Ако можеш? Све је могуће за онога који верује!“ Дечаков отац брже повика: „Верујем, али помози ми да надвладам своју неверу!“ Кад је Исус видео да се народ све брже окупља, заповеди нечистом духу: „Душе немости и глувила, заповедам ти: изађи из дечака и не улази више у њега!“ На то зли дух врисну, спопаде дечака силним трзајима и изађе из њега. Изгледало је као да је дечак мртав, те су многи рекли да је умро. Међутим, Исус ухвати дечака за руку, подиже га и дечак устаде. Касније, када је Исус ушао у кућу, његови ученици га упиташе насамо: „Зашто ми нисмо могли да истерамо злог духа?“ Исус им одговори: „Ова врста се не може изагнати ничим другим до молитвом.“ Отишавши одатле пролазили су кроз Галилеју. Исус није хтео да ико сазна за то, јер је поучавао своје ученике говорећи им: „Син Човечији ће бити предат људима у руке и они ће га убити, али ће он након три дана васкрснути.“ Но, они нису разумели те речи, али бојали су се да га питају о томе.
Marko 9:1-32 Sveta Biblija (SRP1865)
I reèe im: zaista vam kažem: imaju neki meðu ovima što stoje ovdje koji neæe okusiti smrti dok ne vide carstvo Božije da doðe u sili. I poslije šest dana uze Isus Petra i Jakova i Jovana i izvede ih na goru visoku same; i preobrazi se pred njima. I haljine njegove postadoše sjajne i vrlo bijele kao snijeg, kao što ne može bjelilja ubijeliti na zemlji. I ukaza im se Ilija s Mojsijem gdje se razgovarahu s Isusom. I Petar odgovarajuæi reèe Isusu: Ravi! dobro nam je ovdje biti; i da naèinimo tri sjenice: tebi jednu i Mojsiju jednu i Iliji jednu. Jer ne znadijaše šta govori; jer bijahu vrlo uplašeni. I postade oblak te ih zakloni; i doðe glas iz oblaka govoreæi: ovo je sin moj ljubazni; njega poslušajte. I ujedanput pogledavši nikoga ne vidješe osim Isusa sama sa sobom. A kad silažahu s gore zaprijeti im da nikom ne kazuju šta su vidjeli, dok sin èovjeèij ne ustane iz mrtvijeh. I rijeè zadržaše u sebi pitajuæi jedan drugoga: šta to znaèi ustati iz mrtvijeh? I pitahu ga govoreæi: kako govore književnici da Ilija treba najprije da doðe? A on odgovarajuæi reèe im: Ilija æe doæi najprije, i urediti sve; ali i sin èovjeèij treba da mnogo postrada i da se ponizi, kao što je pisano. Ali vam kažem da je i Ilija došao i uèiniše s njim šta htjedoše kao što je pisano za njega. I došavši k uèenicima svojijem vidje narod mnogi oko njih i književnike gdje se prepiru s njima. I odmah vidjevši ga sav narod uplaši se i pritrèavši pozdravljahu ga. I upita književnike: šta se prepirete s njima? I odgovarajuæi jedan od naroda reèe: uèitelju! dovedoh k tebi sina svojega u kome je duh nijem. I svaki put kad ga uhvati lomi ga, i pjenu baca i škrguæe zubima; i suši se. I rekoh uèenicima tvojijem da ga istjeraju; i ne mogoše. A on odgovarajuæi mu reèe: o rode nevjerni! dokle æu s vama biti? dokle æu vas trpljeti? Dovedite ga k meni. I dovedoše ga k njemu; i kad ga vidje odmah ga duh stade lomiti; i panuvši na zemlju valjaše se bacajuæi pjenu. I upita oca njegova: koliko ima vremena kako mu se to dogodilo? A on reèe: iz djetinjstva. I mnogo puta baca ga u vatru i u vodu da ga pogubi; nego ako što možeš pomozi nam, smiluj se na nas. A Isus reèe mu: ako možeš vjerovati: sve je moguæe onome koji vjeruje. I odmah povikavši otac djetinji sa suzama govoraše: vjerujem, Gospode! pomozi mojemu nevjerju. A Isus videæi da se stjeèe narod zaprijeti duhu neèistome govoreæi mu: duše nijemi i gluhi! ja ti zapovijedam, iziði iz njega i više ne ulazi u njega. I povikavši i izlomivši ga vrlo iziðe; i uèini se kao mrtav tako da mnogi govorahu: umrije. A Isus uzevši ga za ruku podiže ga; i usta. I kad uðe u kuæu pitahu ga uèenici njegovi nasamo: zašto ga mi ne mogosmo istjerati? I reèe im: ovaj se rod nièim ne može istjerati do molitvom i postom. I izišavši odande iðahu kroz Galileju; i ne šæadijaše da ko dozna. Jer uèaše uèenike svoje, i govoraše im da æe se sin èovjeèij predati u ruke ljudske, i ubiæe ga, i pošto ga ubiju ustaæe treæi dan. A oni ne razumijevahu rijeèi, i ne smedijahu da ga zapitaju.