Marko 9:1-32

Isus dodade: „Zaista vam kažem: među onima koji stoje ovde ima nekih koji neće iskusiti smrt dok ne vide da je Carstvo Božije došlo sa silom.“ Posle šest dana Isus povede sa sobom Petra, Jakova i Jovana i odvede ih na visoku goru, gde su bili sami, te se preobrazi pred njima. Njegova odeća postade blistava, toliko bela da je niko na zemlji ne bi mogao tako izbeliti. Uto se pred njima pojave Ilija i Mojsije, pa su razgovarali sa Isusom. Petar reče: „Učitelju, dobro je za nas da smo ovde! Da načinimo tri senice: jednu tebi, jednu Mojsiju i jednu Iliji.“ Petar nije znao šta govori, jer su sva trojica bila preplašena. Tada se pojavio jedan oblak koji ih je zaklonio, i začuo se glas iz oblaka: „Ovo je Sin moj voljeni. Njega slušajte!“ U trenu su se osvrnuli, ali nisu više videli nikoga, osim samoga Isusa. Dok su silazili sa gore, Isus im je zapovedio da nikome ne govore šta su videli dok Sin Čovečiji ne vaskrsne iz mrtvih. Oni su ga poslušali, ali su se među sobom pitali šta znači „vaskrsnuti iz mrtvih.“ Tada oni zapitaše Isusa: „Zašto znalci Svetog pisma kažu da prvo Ilija treba da dođe?“ On im odgovori: „Zaista, prvo će doći Ilija i sve obnoviti. Ipak, zašto piše u Pismu da će Sin Čovečiji mnogo postradati i biti odbačen? Ali ja vam kažem da je Ilija već došao, a oni su učinili sa njim šta su hteli, kao što je napisano za njega.“ Kada su došli k ostalim učenicima, videli su mnogo naroda oko njih i znalce Svetog pisma kako raspravljaju s njima. Čim je narod ugledao Isusa, iznenadi se, pa pohrli k njemu da ga pozdravi. Isus upita učenike: „O čemu to raspravljate sa njima?“ Neko iz gomile mu odgovori: „Učitelju, doveo sam ti svoga sina koji ne može da govori, jer je opsednut duhom zbog koga je onemeo. Gde god ga duh zgrabi, obara ga, te ovaj peni, škrguće zubima i koči se. Rekao sam tvojim učenicima da ga izgnaju, ali oni nisu mogli.“ Isus im odgovori: „O, neverni rode, dokle ću još biti sa vama? Dokle ću vas još podnositi? Dovedite mi dečaka!“ Dovedoše dečaka pred njega. Kad je duh ugledao Isusa, odmah je spopao dečaka grčevima. Dečak je pao na zemlju i počeo da se valja, a pena mu je udarila na usta. Isus upita dečakovog oca: „Koliko ima vremena kako mu se ovo događa?“ „Još od njegovog detinjstva – odgovori otac. Zli duh ga često baca u vatru i u vodu da bi ga ubio. Stoga, smiluj se na nas i pomozi nam ako možeš.“ Isus mu odgovori na to: „Ako možeš? Sve je moguće za onoga koji veruje!“ Dečakov otac brže povika: „Verujem, ali pomozi mi da nadvladam svoju neveru!“ Kad je Isus video da se narod sve brže okuplja, zapovedi nečistom duhu: „Duše nemosti i gluvila, zapovedam ti: izađi iz dečaka i ne ulazi više u njega!“ Na to zli duh vrisnu, spopade dečaka silnim trzajima i izađe iz njega. Izgledalo je kao da je dečak mrtav, te su mnogi rekli da je umro. Međutim, Isus uhvati dečaka za ruku, podiže ga i dečak ustade. Kasnije, kada je Isus ušao u kuću, njegovi učenici ga upitaše nasamo: „Zašto mi nismo mogli da isteramo zlog duha?“ Isus im odgovori: „Ova vrsta se ne može izagnati ničim drugim do molitvom.“ Otišavši odatle prolazili su kroz Galileju. Isus nije hteo da iko sazna za to, jer je poučavao svoje učenike govoreći im: „Sin Čovečiji će biti predat ljudima u ruke i oni će ga ubiti, ali će on nakon tri dana vaskrsnuti.“ No, oni nisu razumeli te reči, ali bojali su se da ga pitaju o tome.