Marko 5:21-42
Marko 5:21-42 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
И пошто Исус опет пређе чамцем на другу страну, окупи се многи народ око њега и беше крај мора. И дође један од старешина синагоге, по имену Јаир, па видевши га, паде пред ноге његове и мољаше га много говорећи: „Моја кћи је на самрти, дођи, стави руке на њу да буде спасена и да оживи.” И оде с њим. А многи народ иђаше за њим и гураху га. И жена нека која је болова од течења крви дванаест година, много пропатила од многих лекара и потрошила све што је имала, а ништа јој није помогло, него јој још горе било, чувши о Исусу, дође у народ с леђа и дотаче његову хаљину; јер говораше: „Ако само дотакнем његове хаљине, бићу спасена.” И одмах пресахну извор њене крви, те осети у телу да је исцељена од своје муке. А Исус осетивши одмах у себи да сила изађе из њега, окрену се у народу и рече: „Ко ми дотаче хаљине?” Ученици пак његови рекоше: „Гледаш народ како те тиска и говориш: ‘Ко ме дотаче?’” И обазираше се да види ону која то учини. А жена, знајући шта јој се догодило, дође са страхом и трепетом, те паде пред њим и рече му сву истину. А он јој рече: „Кћери, вера твоја спасла те је. Иди с миром и буди здрава од своје болести.” Док је он још говорио, дођоше до старешинине синагоге говорећи: „Умрла је кћи твоја, што још мучиш учитеља?” А Исус, не обазревши се на реч коју говораху, рече старешини синагоге: „Не бој се, само веруј.” И не допусти никоме да иде с њим, сем Петру, Јакову и Јовану, брату Јаковљевом. И дођоше у кућу старешинину, те виде вреву и људе како плачу и наричу много, па ушавши рече им: „Што вичете и плачете? Дете није умрло, него спава.” И исмеваху га. А он истера све, узе оца детињег и мајку и своје пратиоце, па уђе где беше дете. И ухвативши руку детета, рече јој: „Талита кум”, што преведено значи: „Девојчице, теби говорим, устани!” И одмах уста девојчица и ходаше; беше јој, наиме, дванаест година. И одмах се веома зачудише.
Marko 5:21-42 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Када је Исус опет препловио на другу обалу, око њега се окупи силан народ. И док је он још био поред мора, дође старешина синагоге по имену Јаир и, кад га виде, паде му пред ноге, усрдно га преклињући: »Кћи ми је на самрти. Дођи и положи руке на њу, да оздрави и да поживи.« И Исус пође с њим, а за њим и онај силан народ, који поче да се гура око њега. А била је тамо и једна жена која је дванаест година патила од крварења. Веома се напатила по многим лекарима и потрошила све што је имала, а ништа јој није помогло, него јој је било још горе. Када је чула о Исусу, приђе му између народа с леђа и дотаче његов огртач, јер је мислила: »Ако само његову одећу дотакнем, оздравићу.« И извор њеног крварења одмах пресахну, а она осети у телу да је излечена од своје болести. Исус одмах примети да је из њега изашла сила, па се окрену народу и упита: »Ко ми је то дотакао одећу?« »Видиш како се народ гура око тебе«, рекоше му ученици, »а ти питаш: ‚Ко ме је то дотакао‘!« А он погледа унаоколо да види ко је то учинио. Тада она жена, дрхтећи од страха и свесна шта јој се догодило, приђе, паде пред њим ничице и исприча му све како је било. »Кћери«, рече јој он, »твоја вера те је излечила. Иди у миру и буди здрава од своје болести.« Док је он то говорио, дођоше неки из дома старешине синагоге и рекоше: »Кћи ти је умрла. Зашто још мучиш учитеља?« Али Исус, не обазирући се на њихове речи, рече старешини синагоге: »Не бој се. Само веруј.« И ником, осим Петру, Јакову и његовом брату Јовану, не даде да га прати. Када су стигли до старешинине куће, он виде пометњу и људе како гласно плачу и наричу, па уђе и рече им: »Чему ова пометња и плакање? Дете није умрло, него спава.« А они су му се подсмевали. Он их све истера напоље, па са собом поведе оца и мајку детета и своје пратиоце и уђе онамо где је било дете. Онда ухвати дете за руку и рече: »Талита кум!« – што значи »Девојчице, теби говорим, устани!« И девојчица одмах устаде и поче да хода – имала је дванаест година – а они се запрепастише од чуда.
Marko 5:21-42 Novi srpski prevod (NSPL)
Isus se vratio lađicom na drugu obalu jezera. Ponovo se oko njega okupilo veliko mnoštvo ljudi. Dok je stajao uz jezero, priđe mu čovek po imenu Jair, starešina tamošnje sinagoge, i pade pred njegove noge. Saletao ga je molbama: „Moja ćerka je na samrti. Dođi i položi ruke na nju, da bi ozdravila i živela.“ Isus pođe za njim. Mnogo naroda je išlo za njim gurajući ga. Tu je bila i neka žena koja je dvanaest godina bolovala od izliva krvi. Ona je mnogo propatila od mnogih lekara i potrošila sve što je imala. Ipak, ništa joj nije pomoglo. U stvari, bivalo joj je sve gore. Kada je čula za Isusa, prišla mu je s leđa i dotakla njegovu odeću. Govorila je u sebi: „Ako dotaknem samo njegovu odeću, ozdraviću.“ Istog časa je krvarenje prestalo, i ona je osetila u telu da se rešila svoje muke. Isus je odmah osetio da je iz njega izašla sila, pa se okrenuo mnoštvu i upitao: „Ko je dotakao moju odeću?“ Njegovi učenici mu odgovoriše: „Vidiš i sam koliko se naroda gura oko tebe. Zašto onda pitaš: ’Ko me je dotakao?’“ Ali Isus je i dalje gledao oko sebe da vidi onu koja je to učinila. Uplašena i uzdrhtala žena je znala šta se dogodilo. Istupila je napred, pala ničice pred Isusa, i rekla mu celu istinu. Isus joj onda reče: „Ćerko, tvoja te je vera iscelila; idi s mirom i budi zdrava od svoje bolesti.“ Dok je on još govorio, dođu glasnici iz kuće Jaira, starešine sinagoge, govoreći Jairu: „Tvoja ćerka je umrla. Zašto da i dalje zamaraš učitelja?“ Isus se nije obazreo na njihove reči, već je rekao starešini: „Ne boj se, samo veruj!“ Nikome nije dozvolio da pođe sa njim, osim Petru, Jakovu, Jovanu, bratu Jakovljevom. Zatim su došli u kuću starešine Jaira. Isus je video pometnju i čuo plač i naricanje. On uđe u kuću i upita okupljene: „Zašto ste uznemireni? Zašto plačete? Dete nije umrlo, nego spava.“ Oni su mu se, pak, podsmevali. Isus je zatim udaljio prisutne, pa je poveo sa sobom oca i majku deteta i svoje pratioce, i ušao tamo gde je bilo dete. Onda ju je uzeo za ruku i rekao joj: „Talita, kum!“ (što u prevodu znači: „Devojčice, tebi govorim, ustani!“) Ona je istog trenutka ustala i počela da hoda (bilo joj je dvanaest godina). Prisutni su bili veoma začuđeni i zapanjeni.
Marko 5:21-42 Нови српски превод (NSP)
Исус се вратио лађицом на другу обалу језера. Поново се око њега окупило велико мноштво људи. Док је стајао уз језеро, приђе му човек по имену Јаир, старешина тамошње синагоге, и паде пред његове ноге. Салетао га је молбама: „Моја ћерка је на самрти. Дођи и положи руке на њу, да би оздравила и живела.“ Исус пође за њим. Много народа је ишло за њим гурајући га. Ту је била и нека жена која је дванаест година боловала од излива крви. Она је много пропатила од многих лекара и потрошила све што је имала. Ипак, ништа јој није помогло. У ствари, бивало јој је све горе. Када је чула за Исуса, пришла му је с леђа и дотакла његову одећу. Говорила је у себи: „Ако дотакнем само његову одећу, оздравићу.“ Истог часа је крварење престало, и она је осетила у телу да се решила своје муке. Исус је одмах осетио да је из њега изашла сила, па се окренуо мноштву и упитао: „Ко је дотакао моју одећу?“ Његови ученици му одговорише: „Видиш и сам колико се народа гура око тебе. Зашто онда питаш: ’Ко ме је дотакао?’“ Али Исус је и даље гледао око себе да види ону која је то учинила. Уплашена и уздрхтала жена је знала шта се догодило. Иступила је напред, пала ничице пред Исуса, и рекла му целу истину. Исус јој онда рече: „Ћерко, твоја те је вера исцелила; иди с миром и буди здрава од своје болести.“ Док је он још говорио, дођу гласници из куће Јаира, старешине синагоге, говорећи Јаиру: „Твоја ћерка је умрла. Зашто да и даље замараш учитеља?“ Исус се није обазрео на њихове речи, већ је рекао старешини: „Не бој се, само веруј!“ Никоме није дозволио да пође са њим, осим Петру, Јакову, Јовану, брату Јаковљевом. Затим су дошли у кућу старешине Јаира. Исус је видео пометњу и чуо плач и нарицање. Он уђе у кућу и упита окупљене: „Зашто сте узнемирени? Зашто плачете? Дете није умрло, него спава.“ Они су му се, пак, подсмевали. Исус је затим удаљио присутне, па је повео са собом оца и мајку детета и своје пратиоце, и ушао тамо где је било дете. Онда ју је узео за руку и рекао јој: „Талита, кум!“ (што у преводу значи: „Девојчице, теби говорим, устани!“) Она је истог тренутка устала и почела да хода (било јој је дванаест година). Присутни су били веома зачуђени и запањени.
Marko 5:21-42 Sveta Biblija (SRP1865)
I kad prijeðe Isus u laði opet na onu stranu, skupi se narod mnogi oko njega; i bješe kraj mora. I gle, doðe jedan od starješina zbornièkijeh po imenu Jair; i vidjevši ga pade pred noge njegove. I moljaše ga vrlo govoreæi: kæi je moja na smrti; da doðeš i da metneš na nju ruke da ozdravi i živi. I poðe s njim; i za njim iðaše naroda mnogo i turkahu ga. I žena nekakva koja je dvanaest godina bolovala od teèenja krvi I veliku muku podnijela od mnogijeh ljekara, i potrošila sve što je imala, i ništa joj nijesu pomogli, nego još gore naèinili, Kad je èula za Isusa, doðe u narodu sastrag, i dotaèe se haljine njegove. Jer govoraše: ako se samo dotaknem haljina njegovijeh ozdraviæu. I odmah presahnu izvor krvi njezine, i osjeti u tijelu da ozdravi od bolesti. I odmah Isus osjeti u sebi silu što iziðe iz njega, i obazrevši se na narod reèe: ko se to dotaèe mojijeh haljina? I rekoše mu uèenici njegovi: vidiš narod gdje te turka, pa pitaš: ko se dotaèe mene? I on se obziraše da vidi onu koja to uèini. A žena uplašivši se drktaše, i znajuæi što joj se dogodi, doðe i kleèe pred njim, i kaza mu svu istinu. A on reèe joj: kæeri! vjera tvoja pomože ti; idi s mirom, i budi zdrava od bolesti svoje. Još on govoraše, a doðoše od starješine zbornièkoga govoreæi: kæi tvoja umrije; šta veæ trudiš uèitelja? A Isus odmah èuvši rijeè što rekoše reèe starješini: ne boj se, samo vjeruj. I ne dade za sobom iæi nikome osim Petra i Jakova i Jovana brata Jakovljeva. I doðe u kuæu starješine zbornièkoga, i vidje vrevu i plaè i jauk veliki. I ušavši reèe im: šta ste uzavreli te plaèete? Djevojka nije umrla, nego spava. I potsmijevahu mu se. A on istjeravši sve uze oca djevojèina i mater i koji bijahu s njim, i uðe gdje ležaše djevojka. I uzevši djevojku za ruku reèe joj: Talita kumi, koje znaèi: djevojko, tebi govorim, ustani. I odmah usta djevojka i hoðaše; a bješe od dvanaest godina. I zaèudiše se èudom velikijem.