Марко 5:21-42

И пошто Исус опет пређе чамцем на другу страну, окупи се многи народ око њега и беше крај мора. И дође један од старешина синагоге, по имену Јаир, па видевши га, паде пред ноге његове и мољаше га много говорећи: „Моја кћи је на самрти, дођи, стави руке на њу да буде спасена и да оживи.” И оде с њим. А многи народ иђаше за њим и гураху га. И жена нека која је болова од течења крви дванаест година, много пропатила од многих лекара и потрошила све што је имала, а ништа јој није помогло, него јој још горе било, чувши о Исусу, дође у народ с леђа и дотаче његову хаљину; јер говораше: „Ако само дотакнем његове хаљине, бићу спасена.” И одмах пресахну извор њене крви, те осети у телу да је исцељена од своје муке. А Исус осетивши одмах у себи да сила изађе из њега, окрену се у народу и рече: „Ко ми дотаче хаљине?” Ученици пак његови рекоше: „Гледаш народ како те тиска и говориш: ‘Ко ме дотаче?’” И обазираше се да види ону која то учини. А жена, знајући шта јој се догодило, дође са страхом и трепетом, те паде пред њим и рече му сву истину. А он јој рече: „Кћери, вера твоја спасла те је. Иди с миром и буди здрава од своје болести.” Док је он још говорио, дођоше до старешинине синагоге говорећи: „Умрла је кћи твоја, што још мучиш учитеља?” А Исус, не обазревши се на реч коју говораху, рече старешини синагоге: „Не бој се, само веруј.” И не допусти никоме да иде с њим, сем Петру, Јакову и Јовану, брату Јаковљевом. И дођоше у кућу старешинину, те виде вреву и људе како плачу и наричу много, па ушавши рече им: „Што вичете и плачете? Дете није умрло, него спава.” И исмеваху га. А он истера све, узе оца детињег и мајку и своје пратиоце, па уђе где беше дете. И ухвативши руку детета, рече јој: „Талита кум”, што преведено значи: „Девојчице, теби говорим, устани!” И одмах уста девојчица и ходаше; беше јој, наиме, дванаест година. И одмах се веома зачудише.