Marko 4:21-34
Marko 4:21-34 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
И рече им: „Да ли се светиљка пали да се стави под мерицу или под кревет; а не да се стави на свећњак? Јер ништа није скривено што се не би открило; нити што би тајно, а да не изађе на видело. Ко има уши да слуша, нека слуша.” И рече им: „Памтите што чујете. Каквом мером мерите, биће вам одмерено, и додаће се вама који слушате. Јер ко има – њему ће се дати; а ко нема – и што има, узеће се од њега.” И говораше: „Тако је царство Божје као кад човек баци семе на земљу, и спава и устаје ноћу и дању, а семе ниче и расте – сам не зна како. Земља сама од себе доноси род, прво стабљику, затим клас, онда пуно жита у класи. А кад род допусти, одмах шаље срп, јер је жетва настала.” И говораше: „Како ћемо упоредити царство Божје, или у којој причи да га изложимо? Као горушичино зрно, које, кад се посеје у земљу, мање је од свих семена на земљи, а кад га посеју, израста и бива веће од свег поврћа, те развија велике гране, тако да птице небеске могу да се гнезде у његовој сенци.” И казиваше им реч у многим таквим причама, колико су могли да слушају. А без приче им не говораше, него својим ученицима насамо све објашњаваше.
Marko 4:21-34 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Онда им рече: »Да ли се светиљка уноси да би се ставила под посуду или под постељу, или да би се ставила на свећњак? Јер, што год је тајно, биће разоткривено, и што год је скривено, изаћи ће на видело. Ко има уши да чује, нека чује.« И још им рече: »Пазите шта слушате. Каквом мером мерите, таквом ће се и вама мерити и још ће вам се додати. Ко има, даће му се, а ко нема, узеће му се и оно што има.« Онда рече: »Божије царство је овакво: човек баци семе на земљу, па било да спава или устаје, ноћу и дању, семе клија и расте, а он и не зна како. Земља сама од себе доноси плодове: прво стабљику, затим клас и на крају много зрна у класу. Када сазри, човек одмах узима срп, јер је дошло време за жетву.« »Са чим да упоредимо Божије царство?« упита их он. »Или, којом причом да га објаснимо? Оно је као зрно горушице – најмање од свег семења на земљи. Али, када се посеје, израсте и буде веће од свег поврћа, па развије толико велике гране да и птице могу да се гнезде у његовом хладу.« И у многим таквим причама им је говорио Реч, колико су већ били у стању да слушају, и без прича им ништа није говорио. А када је био насамо са својим ученицима, онда им је све објашњавао.
Marko 4:21-34 Novi srpski prevod (NSPL)
Isus nastavi: „Ko bi od vas doneo svetiljku i stavio je pod mericu ili ispod kreveta? Zar se svetiljka ne stavlja na svećnjak? Što je skriveno, to će se otkriti, i obelodaniće se ono što je tajno. Ko ima uši, neka sluša!“ Isus im zatim reče: „Pazite kako slušate. Jer kakvom merom merite, takvom merom će vama biti mereno. Jer ko ima, njemu će se dodati, a onome koji nema, oduzeće se i to što ima.“ Isus je takođe rekao: „Carstvo Božije je slično čoveku koji je posejao seme na svojoj njivi. On leže noću i ustaje danju, a seme niče i raste ni sam ne zna kako. Zemlja sama po sebi čini da donosi rod. Prvo se pojavi stabljika, zatim klas, onda klas pun žita. A kada usev sasvim dozri, čovek brže-bolje uzima srp u ruke, jer je žetva prispela.“ Isus ponovo prozbori: „S čim ćemo uporediti Carstvo Božije? Kakvom pričom da ga objasnimo? Ono je slično gorušičinom zrnu, najmanjem od svih koja se seju u zemlju. Ali kada se poseje, izrasta i postaje veće od sveg ostalog rastinja, pa razvija toliko velike grane da se pod njegovom senkom gnezde ptice nebeske.“ Isus je narodu pripovedao mnogo ovakvih priča, onoliko koliko su mogli da razumeju. Bez priča im ništa nije govorio. Ipak, svojim učenicima je sve objašnjavao kada su bili sami.
Marko 4:21-34 Нови српски превод (NSP)
Исус настави: „Ко би од вас донео светиљку и ставио је под мерицу или испод кревета? Зар се светиљка не ставља на свећњак? Што је скривено, то ће се открити, и обелоданиће се оно што је тајно. Ко има уши, нека слуша!“ Исус им затим рече: „Пазите како слушате. Јер каквом мером мерите, таквом мером ће вама бити мерено. Јер ко има, њему ће се додати, а ономе који нема, одузеће се и то што има.“ Исус је такође рекао: „Царство Божије је слично човеку који је посејао семе на својој њиви. Он леже ноћу и устаје дању, а семе ниче и расте ни сам не зна како. Земља сама по себи чини да доноси род. Прво се појави стабљика, затим клас, онда клас пун жита. А када усев сасвим дозри, човек брже-боље узима срп у руке, јер је жетва приспела.“ Исус поново прозбори: „С чим ћемо упоредити Царство Божије? Каквом причом да га објаснимо? Оно је слично горушичином зрну, најмањем од свих која се сеју у земљу. Али када се посеје, израста и постаје веће од свег осталог растиња, па развија толико велике гране да се под његовом сенком гнезде птице небеске.“ Исус је народу приповедао много оваквих прича, онолико колико су могли да разумеју. Без прича им ништа није говорио. Ипак, својим ученицима је све објашњавао када су били сами.
Marko 4:21-34 Sveta Biblija (SRP1865)
I govoraše im: eda li se svijeæa užiže da se metne pod sud ili pod odar? a ne da se na svijetnjak metne? Jer nema ništa tajno što neæe biti javno; niti ima što sakriveno što neæe iziæi na vidjelo. Ako ima ko uši da èuje neka èuje. I govoraše im: pamtite što èujete: kakom mjerom mjerite onakom æe vam se mjeriti i dometnuæe se vama koji slušate. Jer ko ima, daæe mu se; a koji nema, uzeæe mu se i ono što ima. I govoraše im: tako je carstvo Božije kao èovjek kad baci sjeme u zemlju; I spava i ustaje noæu i danju; i sjeme nièe i raste, da ne zna on. Jer zemlja sama od sebe najprije donese travu, potom klas, pa onda ispuni pšenicu u klasu. A kad sazri rod, odmah pošlje srp; jer nasta žetva. I govoraše: kakvo æemo kazati da je carstvo Božije? ili u kakvoj æemo ga prièi iskazati? Ono je kao zrno gorušièno koje kad se posije u zemlju manje je od sviju sjemena na zemlji; A kad se posije, uzraste i bude veæe od svega povræa, i pusti grane velike da mogu u njegovu hladu ptice nebeske življeti. I takovijem mnogijem prièama kazivaše im rijeè koliko mogahu slušati. A bez prièa ne govoraše im ni rijeèi. A uèenicima osobito kazivaše sve.