Marko 15:1-47
Marko 15:1-47 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
И одмах ујутру одлучише првосвештеници са старешинама и књижевницима и сав Синедрион, свезаше Исуса, одведоше и предаше Пилату. И упита га Пилат: „Јеси ли ти цар јудејски?” А он му одговори и рече: „Ти кажеш.” И оптуживаху га првосвештеници много. А Пилат га опет упита: „Зар ништа не одговараш? Види колико те оптужују.” Но Исус не одговори ништа више, тако да се Пилат чудио. А о празнику ослобађао им је једнога сужња кога су искали. Беше пак у оковима човек звани Варава с бунтовницима који су у буни учинили убиство. И попе се народ, те поче тражити оно што им је обично чинио. А Пилат им одговори: „Хоћете ли да вам ослободим цара јудејског?” Јер је знао да су га првосвештеници предали из зависти. Али првосвештеници наговорише народ да им радије ослободи Вараву. А Пилат опет одговори и рече им: „Шта онда да учиним са оним кога зовете царем јудејским?” Но они поново повикаше: „Распни га!” Пилат им пак рече: „Какво зло учини?” Но они повикаше још јаче: „Распни га!” Тада им Пилат ослободи Вараву – желећи да задовољи светину, а Исуса ишиба и предаде да га разапну. А војници га одведоше унутра у двор, то јест преторијум, и сазваше сву чету. И обукоше му пурпурну хаљину, оплетоше венац од трња и ставише на њега. И почеше да га поздрављају: „Здраво, царе јудејски.” И удараху га трском по глави, пљуваху на њега и падајући на колена клањаху му се. А кад му се наругаше, свукоше с њега пурпурну хаљину и обукоше му његове хаљине, те га изведоше да га разапну. И примораше једног пролазника Симона Киринејца, који је долазио из поља, оца Александрова и Руфова, да понесе његов крст. И доведоше га на место Голготу, што преведено значи „место лобања”. И даваху му вино са смирном, но он не прими. Затим га разапеше и поделише његове хаљине, бацајући коцку за њих – шта ће ко узети. А беше трећи час кад га разапеше. И беше написан натпис који је означавао његову кривицу: „Цар јудејски”. И разапеше с њим два разбојника, једнога с његове десне стране, а другога с леве. И испуни се Писмо које каже: „И убројише га међу злочинце.” А пролазници су га вређали машући својим главама и говорећи: „Уа, ти што рушиш храм и саграђујеш га за три дана, спаси самога себе и сиђи с крста.” Тако се ругаху и првосвештеници с књижевницима и говораху један другоме: „Друге је спасао, самога себе не може да спасе. Христос, цар Израиљев – нека сиђе сад с крста да видимо и поверујемо.” Вређаху га и они што су били с њим разапети. И кад наста шести час, би тама по целој земљи до часа деветога. А у девети час повика Исус веома гласно: „Елои, Елои, лама савахтани?” То јест преведено: „Боже мој, Боже мој, зашто ме остави?” Чувши то неки од оних што тамо стајаху, рекоше: „Гле, зове Илију.” А један отрча и натопи сунђер оцтом, па натаче на трску, те га појаше говорећи: „Пустите, да видимо хоће ли доћи Илија да га скине.” А Исус повика веома гласно и издахну. И завеса у храму расцепи се надвоје одозго до доле. А кад виде капетан који је стајао према њему да тако издахну, рече: „Овај човек заиста беше Божји син.” А посматраху издалека и жене, међу којима беше Марија Магдалена, Марија, мајка Јакова млађег и Јосије, и Салома, које иђаху за њим кад беше у Галилеји и служаху му, и многе друге које су с њим дошле у Јерусалим. И кад већ би вече, пошто беше петак, то јест дан пре суботе, дође Јосиф из Ариматеје, угледни саветник, који и сам чекаше царство Божје, и усуди се, те уђе Пилату и затражи Исусово тело. А Пилат се зачуди да је већ умро и, позвавши капетана, запита га да ли је одавно умро. А кад дозна од капетана, поклони мртво тело Јосифу. Он купи платно, скину га, уви у платно и положи га у гроб који је био усечен у стени, те навали камен на врата од гроба. А Марија Магдалена и Марија Јосијина посматраху где је положен.
Marko 15:1-47 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Одмах ујутро, првосвештеници, заједно са старешинама, учитељима закона и целим Синедрионом, донеше одлуку, па Исуса везаше, одведоше и предадоше Пилату. »Јеси ли ти цар Јудеја?« упита га Пилат. »Тако је као што кажеш«, одговори му Исус, а првосвештеници почеше за много тога да га оптужују. Онда га Пилат опет упита: »Зар нећеш да одговориш? Видиш ли за шта те све оптужују?« Али Исус више ништа не одговори, па се Пилат веома зачуди. А Пилат је у време празника ослобађао затвореника којег би му затражили. Тада је у оковима, заједно са побуњеницима који су починили убиство у побуни, био и човек по имену Варава. Народ дође, па поче од Пилата да тражи оно што им је он о празнику обично чинио. Пилат их упита: »Хоћете ли да вам ослободим цара Јудеја?« Знао је, наиме, да су Исуса првосвештеници предали из зависти. Али првосвештеници наговорише народ да траже да им радије ослободи Вараву. Пилат их опет упита: »А шта хоћете да урадим са оним кога зовете цар Јудеја?« А они повикаше: »Распни га!« »Какво је зло учинио?« упита их Пилат. Али они још гласније повикаше: »Распни га!« Желећи да угоди народу, Пилат им ослободи Вараву, а Исуса избичева, па га предаде да га распну. Тада војници одведоше Исуса у унутрашњост двора, то јест у преторијум, па сазваше целу чету. Огрнуше га пурпурним плаштом, исплетоше венац од трња и ставише му га на главу, па почеше да га поздрављају: »Здраво, царе Јудеја!« Потом су га ударали трском по глави, пљували га и клањали му се падајући на колена. Када су престали да му се ругају, скинуше пурпурни плашт с њега и обукоше га у његову одећу, па га изведоше напоље да га распну. А једног човека, Симона Киринца, Александровог и Руфовог оца, који је онуда пролазио враћајући се са поља, натераше да понесе Исусов крст. Тада Исуса доведоше на место Голготу – што значи »Лобањско место« – па му дадоше вина помешаног са смирном, али га он не узе. Онда га распеше, па разделише његову одећу, бацајући коцку за њу – ко ће шта да узме. Када су га распели, било је девет сати ујутро. А на једном натпису била је написана његова кривица: Цар Јудеја. С њим распеше и два разбојника – једног с његове десне, а другог с леве стране. А пролазници су га вређали. Махали су главама и говорили: »Еј, ти који рушиш Храм и градиш га за три дана, спаси самога себе! Сиђи са крста!« Слично су му се ругали и првосвештеници и, заједно с учитељима закона, један другом говорили: »Друге је спасао, а себе не може да спасе! Па нека сада Христос, цар Израела, сиђе са крста – да видимо, па да поверујемо.« А вређали су га и они који су с њим били распети. У подне завлада тама по целој земљи, све до три сата. У три сата Исус из свега гласа повика: »Елои, елои, лама сабахтани?« – што значи »Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?« Чули су то неки који су тамо стајали, па рекоше: »Гле, зове Илију!« Један отрча и натопи сунђер сирћетом, натаче га на трску, па даде Исусу, говорећи: »Пустите, да видимо да ли ће Илија доћи да га скине!« А Исус повика из свега гласа и издахну. Тада се завеса у Храму расцепи надвоје, од врха до дна. Када је капетан, који је стајао према њему, чуо његов узвик и видео како је издахнуо, рече: »Овај човек је заиста био Син Божији!« А то су издалека посматрале и неке жене. Међу њима су биле Марија Магдалина, Марија мајка Јакова млађег и Јосије, и Салома – које су ишле за Исусом када је био у Галилеји и служиле му – и још многе друге жене које су с њим дошле у Јерусалим. Када је пало вече, пошто је био Дан припреме, то јест дан уочи суботе, дође Јосиф из Ариматеје, угледан члан Већа, који је и сам ишчекивао Божије царство, па смело уђе к Пилату и затражи Исусово тело. Пилат се зачуди да је Исус већ умро, па позва к себи капетана и упита га да ли је умро одавно. Када је од капетана сазнао да јесте, поклони мртво тело Јосифу. Јосиф купи платно, скину Исуса са крста, уви га у платно и положи у гроб који је био усечен у стени, па на улаз у гроб наваља камен. А Марија Магдалина и Марија мајка Јосијина гледале су где је положен.
Marko 15:1-47 Novi srpski prevod (NSPL)
A čim je svanulo, donesoše odluku vodeći sveštenici sa starešinama, znalcima Svetog pisma i celim Velikim većem. Svezali su Isusa i izručili ga Pilatu. Pilat ga upita: „Jesi li ti Car judejski?“ Isus mu odgovori: „Ti to kažeš.“ Vodeći sveštenici optuživali su ga za mnoge stvari. Pilat ponovo zapita Isusa: „Zar nemaš ništa da odgovoriš? Gledaj za šta te sve optužuju!“ Isus nije ništa odgovorio, tako da se Pilat čudio. Pilat je za svaki praznik oslobađao jednog zatvorenika koga je narod tražio. U okovima je tada bio neki Varava, zajedno sa pobunjenicima koji su u buni počinili ubistvo. Narod je došao i tražio od Pilata da im učini ono što je običavao da čini. On ih je upitao: „Hoćete li da vam oslobodim Cara judejskog?“ Znao je, naime, da su mu vodeći sveštenici predali Isusa iz zavisti. Međutim, vodeći sveštenici podgovoriše narod da traže da im radije oslobodi Varavu. Pilat ih je ponovo upitao: „Šta da učinim sa onim koga nazivate Carem judejskim?“ A oni povikaše: „Razapni ga!“ Međutim, Pilat im reče: „A kakvo je zlo učinio?“ No oni su još glasnije povikali: „Razapni ga!“ Želeći da udovolji narodu, Pilat je oslobodio Varavu, a Isusa je predao da ga izbičuju i da ga razapnu na krst. Vojnici su ga, potom, odveli u unutrašnje dvorište palate, to jest u pretorijum, i okupili celu četu. Zaogrnuli su Isusa skerletnim ogrtačem, opleli trnov venac i stavili mu na glavu. Onda su počeli da ga pozdravljaju: „Zdravo, Care judejski!“ Udarali su ga trskom po glavi, pljuvali ga i klanjali mu se prigibajući kolena. Kada su mu se narugali, skinuli su sa njega skerletni ogrtač, obukli mu njegovu odeću, i odveli ga da ga razapnu. Neki čovek po imenu Simon iz Kirine, otac Aleksandrov i Rufov, prolazio je tuda vraćajući se sa polja. Njega su naterali da mu ponese krst. Isusa su odveli na mesto koje se zove Golgota , što u prevodu znači „Mesto lobanje“. Nudili su mu vino pomešano sa smirnom, ali je on to odbio. Zatim su ga razapeli, a njegovu odeću su podelili među sobom bacajući kocku za nju, da se vidi ko će šta uzeti. Bilo je devet sati ujutro kada su ga razapeli. Tu je bio i natpis na kojem je pisala njegova krivica: „CAR JUDEJSKI“. Sa njim su razapeli i dva odmetnika, jednog s njegove desne strane, a drugog s leve strane. Time se ispunilo ono što je zapisano u Svetom pismu: „U zločince ga ubrojiše.“ Prolaznici su ga vređali i klimali svojim glavama, govoreći: „Ua, ti što rušiš hram i za tri dana ga podižeš, spasi samoga sebe, pa siđi s krsta!“ Slično su mu se rugali i vodeći sveštenici sa znalcima Svetog pisma. Govorili su među sobom: „Druge je spasao, a ne može da spase samog sebe! Hristos, izrailjski Car! Neka siđe sad s krsta, da vidimo i poverujemo!“ Tako su ga vređali i oni koji su bili razapeti sa njim. U podne nasta tama po svoj zemlji, sve do tri sata. Oko tri sata popodne, Isus vrlo glasno povika: „ Eloi, Eloi, lema savahtani?! “, što u prevodu znači: „Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?!“ A neki koji su tu stajali, čuli su ovo, pa su rekli: „Vidi, doziva Iliju!“ Jedan čovek je otrčao i natopio sunđer kiselim vinom, pa ga je natakao na trsku i nudio Isusu da pije, govoreći: „Čekajte da vidimo hoće li doći Ilija da ga skine sa krsta!“ A Isus vrlo glasno povika i izdahnu. Hramska zavesa se rascepi na dvoje od gore do dole. A rimski kapetan koji je stajao nasuprot njega, videvši kako je Isus izdahnuo, reče: „Ovaj čovek je zaista bio Božiji Sin!“ Tu su bile i neke žene koje su posmatrale izdaleka. Među njima su bile Marija Magdalena i Marija, majka Jakova Mlađeg i Josije, i Saloma. One su ga pratile i brinule se o njemu dok je bio u Galileji. Tu su bile i mnoge druge žene koje su s njim došle u Jerusalim. Došlo je veče. Pošto je bio dan Pripreme, to jest, dan uoči subote, Josif iz Arimateje, ugledni član Velikog veća, koji je očekivao Carstvo Božije, odvaži se, dođe pred Pilata i zatraži od njega Isusovo telo. Pilatu je bilo čudno da je Isus već umro, pa je pozvao kapetana i upitao ga koliko dugo je Isus mrtav. Kada ga je kapetan upoznao sa stanjem, Pilat je dao mrtvo telo Josifu. Josif je kupio laneno platno, skinuo telo sa krsta, umotao ga u platno i položio u grobnicu koja je bila usečena u steni. Onda je navalio kamen na ulaz u grobnicu. Marija Magdalena i Marija, majka Josijina, su videle mesto gde je Isus bio sahranjen.
Marko 15:1-47 Нови српски превод (NSP)
А чим је свануло, донесоше одлуку водећи свештеници са старешинама, зналцима Светог писма и целим Великим већем. Свезали су Исуса и изручили га Пилату. Пилат га упита: „Јеси ли ти Цар јудејски?“ Исус му одговори: „Ти то кажеш.“ Водећи свештеници оптуживали су га за многе ствари. Пилат поново запита Исуса: „Зар немаш ништа да одговориш? Гледај за шта те све оптужују!“ Исус није ништа одговорио, тако да се Пилат чудио. Пилат је за сваки празник ослобађао једног затвореника кога је народ тражио. У оковима је тада био неки Варава, заједно са побуњеницима који су у буни починили убиство. Народ је дошао и тражио од Пилата да им учини оно што је обичавао да чини. Он их је упитао: „Хоћете ли да вам ослободим Цара јудејског?“ Знао је, наиме, да су му водећи свештеници предали Исуса из зависти. Међутим, водећи свештеници подговорише народ да траже да им радије ослободи Вараву. Пилат их је поново упитао: „Шта да учиним са оним кога називате Царем јудејским?“ А они повикаше: „Разапни га!“ Међутим, Пилат им рече: „А какво је зло учинио?“ Но они су још гласније повикали: „Разапни га!“ Желећи да удовољи народу, Пилат је ослободио Вараву, а Исуса је предао да га избичују и да га разапну на крст. Војници су га, потом, одвели у унутрашње двориште палате, то јест у преторијум, и окупили целу чету. Заогрнули су Исуса скерлетним огртачем, оплели трнов венац и ставили му на главу. Онда су почели да га поздрављају: „Здраво, Царе јудејски!“ Ударали су га трском по глави, пљували га и клањали му се пригибајући колена. Када су му се наругали, скинули су са њега скерлетни огртач, обукли му његову одећу, и одвели га да га разапну. Неки човек по имену Симон из Кирине, отац Александров и Руфов, пролазио је туда враћајући се са поља. Њега су натерали да му понесе крст. Исуса су одвели на место које се зове Голгота , што у преводу значи „Место лобање“. Нудили су му вино помешано са смирном, али је он то одбио. Затим су га разапели, а његову одећу су поделили међу собом бацајући коцку за њу, да се види ко ће шта узети. Било је девет сати ујутро када су га разапели. Ту је био и натпис на којем је писала његова кривица: „Цар јудејски“. Са њим су разапели и два одметника, једног с његове десне стране, а другог с леве стране. Тиме се испунило оно што је записано у Светом писму: „У злочинце га убројише.“ Пролазници су га вређали и климали својим главама, говорећи: „Уа, ти што рушиш храм и за три дана га подижеш, спаси самога себе, па сиђи с крста!“ Слично су му се ругали и водећи свештеници са зналцима Светог писма. Говорили су међу собом: „Друге је спасао, а не може да спасе самог себе! Христос, израиљски Цар! Нека сиђе сад с крста, да видимо и поверујемо!“ Тако су га вређали и они који су били разапети са њим. У подне наста тама по свој земљи, све до три сата. Око три сата поподне, Исус врло гласно повика: „ Елои, Елои, лема савахтани?! “, што у преводу значи: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?!“ А неки који су ту стајали, чули су ово, па су рекли: „Види, дозива Илију!“ Један човек је отрчао и натопио сунђер киселим вином, па га је натакао на трску и нудио Исусу да пије, говорећи: „Чекајте да видимо хоће ли доћи Илија да га скине са крста!“ А Исус врло гласно повика и издахну. Храмска завеса се расцепи на двоје од горе до доле. А римски капетан који је стајао насупрот њега, видевши како је Исус издахнуо, рече: „Овај човек је заиста био Божији Син!“ Ту су биле и неке жене које су посматрале издалека. Међу њима су биле Марија Магдалена и Марија, мајка Јакова Млађег и Јосије, и Салома. Оне су га пратиле и бринуле се о њему док је био у Галилеји. Ту су биле и многе друге жене које су с њим дошле у Јерусалим. Дошло је вече. Пошто је био дан Припреме, то јест, дан уочи суботе, Јосиф из Ариматеје, угледни члан Великог већа, који је очекивао Царство Божије, одважи се, дође пред Пилата и затражи од њега Исусово тело. Пилату је било чудно да је Исус већ умро, па је позвао капетана и упитао га колико дуго је Исус мртав. Када га је капетан упознао са стањем, Пилат је дао мртво тело Јосифу. Јосиф је купио ланено платно, скинуо тело са крста, умотао га у платно и положио у гробницу која је била усечена у стени. Онда је навалио камен на улаз у гробницу. Марија Магдалена и Марија, мајка Јосијина, су виделе место где је Исус био сахрањен.
Marko 15:1-47 Sveta Biblija (SRP1865)
I odmah ujutru uèiniše vijeæu glavari sveštenièki sa starješinama i književnicima, i sav sabor, i svezavši Isusa odvedoše ga i predadoše Pilatu. I upita ga Pilat: jesi li ti car Judejski? A on odgovarajuæi reèe mu: ti kažeš. I tužahu ga glavari sveštenièki vrlo. A Pilat opet upita ga govoreæi: zar ništa ne odgovaraš? Gledaj šta svjedoèe na tebe. Ali Isus više ne odgovori ništa tako da se divljaše Pilat. A o svakom prazniku puštaše im po jednoga sužnja koga iskahu. A bijaše jedan zatvoren, po imenu Varava, sa svojijem drugarima koji su u buni uèinili krv. I povikavši narod stade iskati što im svagda èinjaše. A Pilat im odgovori govoreæi: hoæete li da vam pustim cara Judejskoga? Jer znadijaše da su ga iz zavisti predali glavari sveštenièki. Ali glavari sveštenièki podgovoriše narod bolje Varavu da ištu da im pusti. A Pilat opet odgovarajuæi reèe im: a šta hoæete da èinim s tijem što ga zovete carem Judejskijem? A oni opet povikaše: raspni ga. A Pilat im reèe: a kakvo je zlo uèinio? A oni iza glasa vikahu: raspni ga. A Pilat želeæi ugoditi narodu pusti im Varavu, a Isusa šibavši predade da ga razapnu. A vojnici ga odvedoše u sudnicu, i sazvaše svu èetu vojnika, I obukoše mu skerletnu kabanicu, i opletavši vijenac od trnja metnuše na nj. I stadoše ga pozdravljati govoreæi: zdravo, care Judejski! I bijahu ga po glavi trskom, i pljuvahu na nj, i padajuæi na koljena poklanjahu mu se. I kad mu se narugaše, svukoše s njega skerletnu kabanicu, i obukoše ga u njegove haljine i izvedoše ga da ga razapnu. I natjeraše nekoga Simona iz Kirine, oca Aleksandrova i Rufova, koji iðaše iz polja, da mu ponese krst. I dovedoše ga na mjesto Golgotu, koje æe reæi: košturnica. I davahu mu da pije vino sa smirnom, a on ne uze. I kad ga razapeše, razdijeliše haljine njegove bacajuæi kocke za njih ko æe šta uzeti. A bijaše sahat treæi kad ga razapeše. I bijaše natpis njegove krivice natpisan: car Judejski. I s njim raspeše dva hajduka, jednoga s desne a jednoga s lijeve strane njemu. I izvrši se pismo koje govori: i metnuše ga meðu zloèince. I koji prolažahu huljahu na nj mašuæi glavama svojima i govoreæi: aha! ti što crkvu razvaljuješ i za tri dana naèinjaš, Pomozi sam sebi i siði s krsta. Tako i glavari sveštenièki s književnicima rugahu se govoreæi jedan drugome: drugima pomože, a sebi ne može pomoæi. Hristos car Izrailjev neka siðe sad s krsta da vidimo, pa æemo mu vjerovati. I oni što bijahu s njim razapeti rugahu mu se. A u šestome sahatu bi tama po svoj zemlji do sahata devetoga. I u devetome sahatu povika Isus iza glasa govoreæi: Eloi! Eloi! lama savahtani? koje znaèi: Bože moj! Bože moj! zašto si me ostavio? I neki od onijeh što stajahu ondje èuvši to govorahu: eno zove Iliju. A jedan otrèa te napuni sunðer octa, pa nataknuvši na trsku pojaše ga govoreæi: stanite da vidimo hoæe li doæi Ilija da ga skine. A Isus povika iza glasa, i izdahnu. I zavjes crkveni razdrije se nadvoje s vrha do na dno. A kad vidje kapetan koji stajaše prema njemu da s takom vikom izdahnu, reèe: zaista èovjek ovaj sin Božij bješe. A bijahu i žene koje gledahu izdaleka, meðu kojima bješe i Marija Magdalina i Marija Jakova maloga i Josije mati, i Solomija, Koje iðahu za njim i kad bješe u Galileji, i služahu mu; i druge mnoge koje bijahu došle s njim u Jerusalim. I kad bi uveèe jer bijaše petak, to jest uoèi subote Doðe Josif iz Arimateje, pošten savjetnik, koji i sam carstva Božijega èekaše, i usudi se te uðe k Pilatu i zaiska tijelo Isusovo. A Pilat se zaèudi da je veæ umro; i dozvavši kapetana zapita ga: je li davno umro? I doznavši od kapetana, dade tijelo Josifu. I kupivši platno, i skinuvši ga, obavi platnom, i metnu ga u grob koji bješe isjeèen u kamenu, i navali kamen na vrata od groba. A Marija Magdalina i Marija Josijna gledahu gdje ga metahu.