Marku 15:1-47

I odmah ujutru uèiniše vijeæu glavari sveštenièki sa starješinama i književnicima, i sav sabor, i svezavši Isusa odvedoše ga i predadoše Pilatu. I upita ga Pilat: jesi li ti car Judejski? A on odgovarajuæi reèe mu: ti kažeš. I tužahu ga glavari sveštenièki vrlo. A Pilat opet upita ga govoreæi: zar ništa ne odgovaraš? Gledaj šta svjedoèe na tebe. Ali Isus više ne odgovori ništa tako da se divljaše Pilat. A o svakom prazniku puštaše im po jednoga sužnja koga iskahu. A bijaše jedan zatvoren, po imenu Varava, sa svojijem drugarima koji su u buni uèinili krv. I povikavši narod stade iskati što im svagda èinjaše. A Pilat im odgovori govoreæi: hoæete li da vam pustim cara Judejskoga? Jer znadijaše da su ga iz zavisti predali glavari sveštenièki. Ali glavari sveštenièki podgovoriše narod bolje Varavu da ištu da im pusti. A Pilat opet odgovarajuæi reèe im: a šta hoæete da èinim s tijem što ga zovete carem Judejskijem? A oni opet povikaše: raspni ga. A Pilat im reèe: a kakvo je zlo uèinio? A oni iza glasa vikahu: raspni ga. A Pilat želeæi ugoditi narodu pusti im Varavu, a Isusa šibavši predade da ga razapnu. A vojnici ga odvedoše u sudnicu, i sazvaše svu èetu vojnika, I obukoše mu skerletnu kabanicu, i opletavši vijenac od trnja metnuše na nj. I stadoše ga pozdravljati govoreæi: zdravo, care Judejski! I bijahu ga po glavi trskom, i pljuvahu na nj, i padajuæi na koljena poklanjahu mu se. I kad mu se narugaše, svukoše s njega skerletnu kabanicu, i obukoše ga u njegove haljine i izvedoše ga da ga razapnu. I natjeraše nekoga Simona iz Kirine, oca Aleksandrova i Rufova, koji iðaše iz polja, da mu ponese krst. I dovedoše ga na mjesto Golgotu, koje æe reæi: košturnica. I davahu mu da pije vino sa smirnom, a on ne uze. I kad ga razapeše, razdijeliše haljine njegove bacajuæi kocke za njih ko æe šta uzeti. A bijaše sahat treæi kad ga razapeše. I bijaše natpis njegove krivice natpisan: car Judejski. I s njim raspeše dva hajduka, jednoga s desne a jednoga s lijeve strane njemu. I izvrši se pismo koje govori: i metnuše ga meðu zloèince. I koji prolažahu huljahu na nj mašuæi glavama svojima i govoreæi: aha! ti što crkvu razvaljuješ i za tri dana naèinjaš, Pomozi sam sebi i siði s krsta. Tako i glavari sveštenièki s književnicima rugahu se govoreæi jedan drugome: drugima pomože, a sebi ne može pomoæi. Hristos car Izrailjev neka siðe sad s krsta da vidimo, pa æemo mu vjerovati. I oni što bijahu s njim razapeti rugahu mu se. A u šestome sahatu bi tama po svoj zemlji do sahata devetoga. I u devetome sahatu povika Isus iza glasa govoreæi: Eloi! Eloi! lama savahtani? koje znaèi: Bože moj! Bože moj! zašto si me ostavio? I neki od onijeh što stajahu ondje èuvši to govorahu: eno zove Iliju. A jedan otrèa te napuni sunðer octa, pa nataknuvši na trsku pojaše ga govoreæi: stanite da vidimo hoæe li doæi Ilija da ga skine. A Isus povika iza glasa, i izdahnu. I zavjes crkveni razdrije se nadvoje s vrha do na dno. A kad vidje kapetan koji stajaše prema njemu da s takom vikom izdahnu, reèe: zaista èovjek ovaj sin Božij bješe. A bijahu i žene koje gledahu izdaleka, meðu kojima bješe i Marija Magdalina i Marija Jakova maloga i Josije mati, i Solomija, Koje iðahu za njim i kad bješe u Galileji, i služahu mu; i druge mnoge koje bijahu došle s njim u Jerusalim. I kad bi uveèe jer bijaše petak, to jest uoèi subote Doðe Josif iz Arimateje, pošten savjetnik, koji i sam carstva Božijega èekaše, i usudi se te uðe k Pilatu i zaiska tijelo Isusovo. A Pilat se zaèudi da je veæ umro; i dozvavši kapetana zapita ga: je li davno umro? I doznavši od kapetana, dade tijelo Josifu. I kupivši platno, i skinuvši ga, obavi platnom, i metnu ga u grob koji bješe isjeèen u kamenu, i navali kamen na vrata od groba. A Marija Magdalina i Marija Josijna gledahu gdje ga metahu.