Marko 10:1-31
Marko 10:1-31 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
И подиже се оданде, те дође у крајеве Јудеје и с оне стране Јордана, и опет му се народ придружи, а он их поучаваше по свом обичају. И пришавши фарисеји питаху га да ли сме човек да отпусти жену – кушајући га. А он им одговори и рече: „Шта вам заповеди Мојсије?” Они рекоше: „Мојсије је одобрио да се напише отпусна књига и да се жена отпусти.” Но Исус им рече: „С обзиром на тврдоћу вашега срца, написа вам ову наредбу. Али од почетка стварања Бог их створи као мушко и женско. ‘Зато ће човек оставити оца свога и мајку, па ће прионути уз жену своју, те ће двоје бити једно тело.’ Стога нису више двоје – него једно тело. Што, дакле, Бог састави, човек нека не раставља.” И код куће опет га ученици питаху о томе. Он им пак рече: „Ко отпусти своју жену и ожени се другом, чини прељубу према њој; и ако она отпусти свога мужа и уда се за другога, чини прељубу.” И доношаху му дечицу да их дотакне, али их ученици укорише. А Исус видевши негодова и рече им: „Пустите дечицу да долазе к мени, не браните им; јер таквима припада царство Божје. Заиста, кажем вам: ко не прими царство Божје као мало дете, неће ући у њега.” И загрливши их, благослови их, стављајући руке на њих. И кад изађе на пут, притрча један човек, клече пред њим и упита га: „Добри учитељу, шта да учиним да наследим живот вечни?” А Исус му рече: „Што ме називаш добрим? Нико није добар осим једнога Бога. Знаш заповести: Не убиј, не чини прељубе, не укради, не сведочи лажно, не закидај, поштуј оца свога и мајку.” Но он му одговори: „Учитељу, све сам то држао од своје младости.” А Исус га погледа, заволе га и рече му: „Једно ти недостаје: иди, продај све што имаш и дај сиромасима, па ћеш имати благо на небу, и дођи, узми крст свој и хајде за мном.” А он се ражалости на ову реч и оде тужан јер имађаше велико богатство. И погледавши Исус наоколо рече својим ученицима: „Како ће имућни људи тешко ући у царство Божје.” А ученици се запањише на његове речи. Но Исус опет прозбори и рече им: „Децо, како је тешко онима који се уздају у имање ући у царство Божје. Лакше је камили да прође кроз иглене уши него богатоме да уђе у царство Божје.” А они се још више уплашише говорећи један другоме: „Па ко може да буде спасен?” Исус погледа на њих и рече: „Људима је то немогућно, али Богу није; јер Богу је све могућно.” Петар поче да му говори: „Види, ми остависмо све и пођосмо за тобом.” Исус пак одговори и рече: „Заиста, кажем вам, нема никога ко остави кућу, или браћу, или сестре, или мајку, или оца, или децу, или њиве ради мене и ради јеванђеља, а да не прими сад стоструко, у ово време куће, и браћу, и сестре, и мајке, и децу, и њиве – уз прогањања – а у будућем свету вечни живот. Но многи први биће последњи и последњи први.”
Marko 10:1-31 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Исус потом крену оданде, па оде у јудејске крајеве и преко реке Јордан. И опет му дође народ, а он их је, по свом обичају, учио. Приђоше и неки фарисеји с намером да га искушају, па га упиташе: »Да ли човек сме да се разведе од своје жене?« А он им рече: »Шта вам је Мојсије заповедио?« »Мојсије је дозволио човеку да напише потврду о разводу и да се разведе«, одговорише они. »Мојсије је ту заповест написао због окоролести вашег срца«, рече им Исус. »Али, у почетку стварања Бог их ‚створи мушко и женско‘. ‚Зато ће човек оставити свога оца и мајку и сјединити се са својом женом, и двоје ће бити једно тело.‘ Тако више нису двоје, него једно тело. Нека, дакле, човек не раставља оно што је Бог сјединио.« Када су опет били у кући, ученици га упиташе о овоме, а Исус им рече: »Ко се разведе од своје жене и ожени се другом, чини према њој прељубу. А и она, ако се разведе од свога мужа и уда за другога, чини прељубу.« Људи су му доносили децу да их дотакне, а ученици су их грдили. Када је Исус то видео, наљути се, па им рече: »Пустите децу да ми приђу. Не спречавајте их, јер таквима припада Божије царство. Истину вам кажем: ко Божије царство не прихвати попут малог детета, неће у њега ући.« Онда загрли децу и благослови их, полажући на њих руке. Када је Исус изашао на пут, притрча му један човек, паде пред њим на колена, па га упита: »Добри учитељу, шта треба да учиним да наследим вечни живот?« »Зашто ме зовеш добрим?« упита га Исус. »Нико није добар осим једнога – Бога. Заповести знаш: ‚Не убиј, Не учини прељубу, Не укради, Не сведочи лажно, Не превари, Поштуј свога оца и мајку.‘« »Учитељу«, рече човек, »свега тога сам се држао од свога детињства.« Исус га погледа и заволе, па му рече: »Једно ти недостаје: иди и продај све што имаш, па раздели сиромасима, и имаћеш благо на небу. Тада хајде за мном.« А човек се на те речи смркну, па оде жалостан, јер је имао велико богатство. Исус погледа унаоколо, па рече ученицима: »Како је тешко имућнима да уђу у Божије царство.« А ученици се зачудише његовим речима. Стога им он опет рече: »Пријатељи, како је тешко ући у Божије царство. Лакше је камили да прође кроз иглене уши него богаташу да уђе у Божије царство.« А ученици се још више зачудише, па почеше међу собом да говоре: »Па ко онда може да се спасе?« Исус их погледа, па рече: »Људима је то немогуће, али Богу није, јер Богу је све могуће.« »Ево«, поче Петар да му говори, »ми смо све оставили и пошли за тобом.« »Истину вам кажем«, рече Исус, »нема ниједнога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или мајку, или оца, или децу, или њиве ради мене и ради еванђеља, а да сад, у овом времену, неће добити стоструко: куће, и браћу, и сестре, и мајке, и децу и њиве – уз прогоне – а у будућем свету, вечни живот. Али, многи први, биће последњи, а последњи – први.«
Marko 10:1-31 Novi srpski prevod (NSPL)
Isus ode odande i dođe u oblast Judeje, s druge strane Jordana. Narod je ponovo nagrnuo k njemu, a on ih je, po svom običaju, poučavao. Tada mu pristupiše neki fariseji i upitaše ga s namerom da ga iskušaju: „Da li je dopušteno čoveku da se razvede od svoje žene?“ Isus im na to odgovori: „Šta vam je zapovedio Mojsije?“ Oni rekoše: „Mojsije je dozvolio da čovek napiše potvrdu o razvodu braka i da se razvede od žene.“ Isus im odgovori: „Mojsije vam je napisao ovu zapovest zbog tvrdoće vašeg srca. Međutim, na početku stvaranja sveta, Bog je stvorio muško i žensko. ’Stoga će čovek ostaviti svoga oca i svoju majku, te se priljubiti uz svoju ženu, pa će dvoje biti jedno telo.’ Tako nisu više dvoje, nego jedno telo. Dakle, što je Bog sastavio, čovek da ne rastavlja!“ Kada su se ponovo našli u kući, učenici su ponovo upitali Isusa o ovome. On im odgovori: „Svako ko se razvede od svoje žene i oženi drugom, čini preljubu prema svojoj ženi. I ako se žena razvede od svoga muža, pa se uda za drugog, takođe čini preljubu.“ Neki ljudi su donosili Isusu malu decu da stavi svoje ruke na njih, ali su im učenici branili. Kada je Isus to video, naljutio se i rekao učenicima: „Pustite decu da dolaze k meni; nemojte ih sprečavati, jer takvima pripada Carstvo Božije! Zaista vam kažem, ko ne prihvati Carstvo Božije kao dete, nikako ne može ući u njega!“ Tada je zagrlio decu i blagosiljao ih, polažući ruke na njih. Kada se Isus ponovo našao na putu, pritrča jedan čovek, pade pred njim na kolena i upita ga: „Dobri učitelju, šta treba da činim da bih baštinio večni život?“ Isus mu odgovori: „Zašto me nazivaš dobrim? Niko nije dobar osim samoga Boga. Zapovesti poznaješ: ’Ne ubij, ne čini preljube, ne kradi, ne svedoči lažno, ne zakidaj, poštuj oca svog i majku svoju.’“ Čovek mu na to odgovori: „Učitelju, sve sam to izvršavao još od svoje mladosti.“ Isus ga je pogleda sa mnogo ljubavi i reče mu: „Još ti jedno nedostaje: idi i prodaj sve što imaš, pa razdeli to siromasima i imaćeš blago na nebesima. Onda dođi i sledi me.“ Čovek se snuždi na ove reči i ode žalostan, jer je imao veliki imetak. Isus se okrenu i reče svojim učenicima: „Kako li je teško imućnima da uđu u Carstvo Božije!“ Učenici se zaprepaste na ove njegove reči. No, Isus ponovo reče: „Deco, kako je teško ući u Carstvo Božije! Lakše je kamili da prođe kroz iglene uši, nego bogatašu da uđe u Carstvo Božije.“ Učenici su, sada već potpuno zbunjeni, pitali jedan drugoga: „Pa ko se onda može spasti?“ Isus ih pogleda i reče: „Za ljude je to nemoguće, ali ne za Boga; za Boga je sve moguće.“ Tada mu Petar reče: „Evo, mi smo sve ostavili i krenuli za tobom.“ Isus odgovori: „Zaista vam kažem, nema toga ko je ostavio kuću, ili braću, ili sestre, ili majku, ili oca, ili decu, ili njive radi mene i Radosne vesti, koji neće stostruko primiti. Taj će sada, u ovo vreme, s progonstvima primiti: kuće, braću, sestre, majku, decu, i njive, a u vremenu koje dolazi primiće večni život. Ali će mnogi prvi biti poslednji, i poslednji – prvi.“
Marko 10:1-31 Нови српски превод (NSP)
Исус оде оданде и дође у област Јудеје, с друге стране Јордана. Народ је поново нагрнуо к њему, а он их је, по свом обичају, поучавао. Тада му приступише неки фарисеји и упиташе га с намером да га искушају: „Да ли је допуштено човеку да се разведе од своје жене?“ Исус им на то одговори: „Шта вам је заповедио Мојсије?“ Они рекоше: „Мојсије је дозволио да човек напише потврду о разводу брака и да се разведе од жене.“ Исус им одговори: „Мојсије вам је написао ову заповест због тврдоће вашег срца. Међутим, на почетку стварања света, Бог је створио мушко и женско. ’Стога ће човек оставити свога оца и своју мајку, те се приљубити уз своју жену, па ће двоје бити једно тело.’ Тако нису више двоје, него једно тело. Дакле, што је Бог саставио, човек да не раставља!“ Када су се поново нашли у кући, ученици су поново упитали Исуса о овоме. Он им одговори: „Свако ко се разведе од своје жене и ожени другом, чини прељубу према својој жени. И ако се жена разведе од свога мужа, па се уда за другог, такође чини прељубу.“ Неки људи су доносили Исусу малу децу да стави своје руке на њих, али су им ученици бранили. Када је Исус то видео, наљутио се и рекао ученицима: „Пустите децу да долазе к мени; немојте их спречавати, јер таквима припада Царство Божије! Заиста вам кажем, ко не прихвати Царство Божије као дете, никако не може ући у њега!“ Тада је загрлио децу и благосиљао их, полажући руке на њих. Када се Исус поново нашао на путу, притрча један човек, паде пред њим на колена и упита га: „Добри учитељу, шта треба да чиним да бих баштинио вечни живот?“ Исус му одговори: „Зашто ме називаш добрим? Нико није добар осим самога Бога. Заповести познајеш: ’Не убиј, не чини прељубе, не кради, не сведочи лажно, не закидај, поштуј оца свог и мајку своју.’“ Човек му на то одговори: „Учитељу, све сам то извршавао још од своје младости.“ Исус га је погледа са много љубави и рече му: „Још ти једно недостаје: иди и продај све што имаш, па раздели то сиромасима и имаћеш благо на небесима. Онда дођи и следи ме.“ Човек се снужди на ове речи и оде жалостан, јер је имао велики иметак. Исус се окрену и рече својим ученицима: „Како ли је тешко имућнима да уђу у Царство Божије!“ Ученици се запрепасте на ове његове речи. Но, Исус поново рече: „Децо, како је тешко ући у Царство Божије! Лакше је камили да прође кроз иглене уши, него богаташу да уђе у Царство Божије.“ Ученици су, сада већ потпуно збуњени, питали један другога: „Па ко се онда може спасти?“ Исус их погледа и рече: „За људе је то немогуће, али не за Бога; за Бога је све могуће.“ Тада му Петар рече: „Ево, ми смо све оставили и кренули за тобом.“ Исус одговори: „Заиста вам кажем, нема тога ко је оставио кућу, или браћу, или сестре, или мајку, или оца, или децу, или њиве ради мене и Радосне вести, који неће стоструко примити. Тај ће сада, у ово време, с прогонствима примити: куће, браћу, сестре, мајку, децу, и њиве, а у времену које долази примиће вечни живот. Али ће многи први бити последњи, и последњи – први.“
Marko 10:1-31 Sveta Biblija (SRP1865)
I ustavši odande doðe u okoline Judejske preko Jordana, i steèe se opet narod k njemu; i kao što obièaj imaše, opet ih uèaše. I pristupivši fariseji upitaše ga kušajuæi: može li èovjek pustiti ženu? A on odgovarajuæi reèe im: šta vam zapovijeda Mojsije? A oni rekoše: Mojsije dopusti da joj se da raspusna knjiga i da se pusti. I odgovarajuæi Isus reèe im: po tvrði vašega srca napisa vam on zapovijest ovu. A u poèetku stvorenja muža i ženu stvorio ih je Bog. Zato ostavi èovjek oca svojega i mater i prilijepi se k ženi svojoj, I budu dvoje jedno tijelo. Tako nijesu više dvoje nego jedno tijelo. A što je Bog sastavio èovjek da ne rastavlja. I u kuæi opet zapitaše ga za to uèenici njegovi. I reèe im: koji pusti ženu i oženi se drugom, èini preljubu na njoj. I ako žena ostavi muža svojega i poðe za drugoga, èini preljubu. I donošahu k njemu djecu da ih se dotakne; a uèenici branjahu onima što ih donošahu. A Isus vidjevši rasrdi se i reèe im: pustite djecu neka dolaze k meni, i ne branite im; jer je takovijeh carstvo Božije. Zaista vam kažem: koji ne primi carstva Božijega kao dijete, neæe uæi u njega. I zagrlivši ih metnu na njih ruke te ih blagoslovi. I kad iziðe na put, pritrèa neko, i kleknuvši na koljena pred njim pitaše ga: uèitelju blagi! šta mi treba èiniti da dobijem život vjeèni? A Isus reèe mu: što me zoveš blagijem? niko nije blag osim jednoga Boga. Zapovijesti znaš: ne èini preljube; ne ubij; ne ukradi; ne svjedoèi lažno; ne èini nepravde nikome; poštuj oca svojega i mater. A on odgovarajuæi reèe mu: uèitelju! sve sam ovo saèuvao od mladosti svoje. A Isus pogledavši na nj, omilje mu, i reèe mu: još ti jedno nedostaje: idi prodaj sve što imaš i podaj siromasima; i imaæeš blago na nebu; i doði te hajde za mnom uzevši krst. A on posta zlovoljan od ove rijeèi, i otide žalostan; jer bijaše vrlo bogat. I pogledavši Isus reèe uèenicima svojima: kako je teško bogatima uæi u carstvo nebesko! A uèenici se uplašiše od rijeèi njegovijeh. A Isus opet odgovarajuæi reèe im: djeco! kako je teško onima koji se uzdaju u svoje bogatstvo uæi u carstvo Božije! Lakše je kamili proæi kroz iglene uši negoli bogatome uæi u carstvo Božije. A oni se vrlo divljahu govoreæi u sebi: ko se dakle može spasti? A Isus pogledavši na njih reèe: ljudima je nemoguæe, ali nije Bogu: jer je sve moguæe Bogu. A Petar mu poèe govoriti: eto mi smo ostavili sve, i za tobom idemo. A Isus odgovarajuæi reèe: zaista vam kažem: nema nikoga koji je ostavio kuæu, ili braæu, ili sestre, ili oca, ili mater, ili ženu, ili djecu, ili zemlju, mene radi i jevanðelja radi, A da neæe primiti sad u ovo vrijeme sto puta onoliko kuæa, i braæe, i sestara, i otaca, i matera, i djece, i zemlje, u progonjenju, a na onome svijetu život vjeèni. Ali æe mnogi prvi biti pošljednji, i pošljednji prvi.